PRIPREME
Septembarsko krstarenje je postalo toliko dominantno u našem godišnjem nautičkom kalendaru da celo leto možemo smatrati pripremom za njega. Usput nam se stalno nametao razgovor na temu: gde ćemo ovog leta?
Dolazili su u obzir: Šibenski arhipelag; Cres i Lošinj na severnom Jadranu ali je na kraju preovladala Marinina želja za južnim Jadranom.
Posle bezbroj neuspešnih pokušaj, uspeo sam da dodjem u kontakt sa nekim Marinom iz Stona i dogovorim spuštanje broda početkom septembra.
Same pripreme su se svele na poslednjih 7 dana pred put: registracija prikolice, vadjenje Poseidona iz Save je bilo komplikovano zbog niskog vodostaja, jedan dan za Robertov servis motora, jedno pre podne sa Mišom za sitno doterivanje na brodu, dan kod Miće tapetara u popravljanju tende, punjenje plina i zadnja 2 dana su ostala za prenošenje stvari i nabavku hrane, tako da je u nedelju popodne 02.09. sve bilo spremno za put.
03.09. ponedeljak, PLITVIČKA JEZERA
Pošli smo na jadransko krstarenje broj 2 u noć nedelja na ponedeljak oko 02h iz naše marine i resetovali kilometražu (odmah da napomenem da je u Stonu u utorak uveče pokazivala preko 1000km sve vreme vukući Poseidona za sobom).
U svitanje smo prošli Zagreb i kod Karlovca sišli sa autoputa pa se uputii ka Plitvicama. Tih 80km do jezera smo prolazili kroz divan jutarnji pejzaž živopisne Like. Oko 10h smo stigli do Plitvica i ušli u veliki parkig u divnoj šumi. Vreme tmurno a mi nismo mamurni nego željni da obidjemo tu svetski poznatu atrakciju. Ulaz u Nacionalni park Plitvička jezera se sada u septembru plaća 150kuna = 2500din a do pre 2 dana je bilo 250kuna . bravo za nas! No svih 6 sati koje smo proveli u obilasku, vredelo je svake kune.
https://np-plitvicka-jezera.hr/
I eto nas pred mrak u ponedeljak uveče na putu ka Stonu.
Po planu noćimo na parkingu jednog odmorišta u našem Poseidonu ali na suvom.
Posle večere smo se zakovali u kabini, premoreni i spavali do 09h ujutru.
04.09. utorak, na putu ka STONU
Krećemo ka Stonu i auto počinje da se buni, povremeno gubi snagu pa se uz stajanje uznemireni zaustavljamo na odmorištu Vrhpolje posle Šibenika, kada se na displeju pojavila greška.
Uz kafu zovemo HAK=Hrvatski auto moto savez, pa AMSS čije članstvo sada dolazi do izražaja.
Sve je pokriveno članarinom i uskoro dolazi Barba-Denis sa šlep vozilom. Natovari auto i zakači Poseidona pa nazad u Šibenik u Renoov servis. To je sve besplatno ali popravku ćemo platiti ako uspe.
Dalmatinci su predusretljivi i odmah uzimaju vozilo u rad. Medjutim, kompjuter ne može da učita grešku, već pri kraju radnog vremena a to je do 16h, jedan majstor se zavlači pod haubu i nakon turiranja motora svečano izjavljuje da je on bolji od kompjutera i da je puklo neko crevce dužine 10cm. Iako je isteklo radno vreme ostaju da zamene taj deo i uz plaćanje 780kuna-oko 13000din mi srećni nastavljamo put.
Uz put, na onih jadnih 10ak km bosanske obale kod Neuma, uz prelazak 2 granice, koristimo priliku da se snabdemo svim vrstama goriva po bosanskim cenama. Sada imamo oko 55l goriva za brod što nam je dovoljno za oko 120km plovidbe.
Sa interneta o Stonu:http://www.ston.hr/?l=hr
05.09. sreda, STON
Navijamo sat ujutru i taman kuvamo kafu, kada sztiže skalamerija za spuštanje ali umesto zamišljene dizalice, pojavljuje se Mate sa rovokopačem :)
Nas je tek tada čekao posao: raspremanje stvari i hrane po brodu, montiranje tende, duvanje bajbota, sipanje vode u sve rezervoare, prijava u kapetaniji za vinjetu (280kuna oko 4500din), snabdevanje u Konzumu itd. Na kraju se opet nalazimo sa Marinom na pivu i dogovor da auto i prikolica ostanu kod njega ispred kuće u sporednoj ulici, a za tu uslugu neće ni da čuje za neku naknadu, pa ćemo mu se mi nekako odužiti na kraju.
Uz put smo naišli na bar desetak vinarija i tezgi sa prodajom svih mogućih domaćih proizvoda, pored puta. Gospon Vukas, sredovečni meštanin, nas uvodi u svoj podrum koji je uredjen u etno stilu. Na zidovima su police sa fency etiketiranim flašama raznog vina i likera i Povelje sa prvim mestima na raznim sajmovima. Pristupamo stolu za degustaciju uz njegovu priču o poreklu svakog vina koje probamo, Uživamo u ambijentu i gostoprimstvu ali se neprimetno zgledamo, pomalo razočarani onim što probamo. Sve su to "Plavci" sa ove ili one strane brda a nama je sve to isto, jaka vina, pun ukus, pomalo opora ali ni malo slatka što mi želimo. O ceni da ne pričam. Da ne bi otišli praznih ruku, odlučujemo se da uzmemo iz bureta 2x 1,5l . Uz priču pitamo za prošek i slušamo iscrpnu kalkulaciju da pravi prošek ne može da se napravi bez 60kuna samo za grožđe i da onaj prošlogodišnji iz Starog grada na Hvaru, koji smo kupili za 60kuna,sigurno nije pravi, nego zasladjen šećerom.
Sve je to verovatno u redu ali u povratku u Stonu u jednoj manjoj Tomy prodavnici, Marina nanjuši Prošek, flaširan, vinarije Rosa, na akciji za 30kuna! Normalno da njime punimo zalihe.
Oko 13:30h potpuno spremni, po divnom sunčanom vremenu isplovljavamo iz Stonskog zaliva i krećemo u nepoznatu ali za nas, od prošle godine ipak poznatu, avanturu.
 |
| Ston |
More skoro bonaca, nema vetra i nakon 15ak minuta plovidbe u sred Stonskog kanala gasimo motor jer nas privlači besprekorno čisto, modro more.Temperatura vode je 24C, dubina kanala oko 10m i tu zaista uživamo preko pola sata u prvom ovogodišnjem slanom kupanju. Pred nama je planiranih mesec dana krstarenja, pa nam se nigde ne žuri i zato sidrimo u prvoj bajkovitoj uvali na otočiću Olipa gde ćemo zanoćiti.
Kakvo divno popodne! Odmah pa "u sridu!" Pusta uvala, sami smo na sidru a oko nas samo zelenilo i nestvarno, modro more. To je naš ideal krstarenja-što dalje od civilizacije a jedini kontakt sa njom je evergreen muzika sa radio Dalmacije.
Zanoćili smo na sidrima- veliko na pramcu a na krmi teg i malo sidro "mačak"- na oko 10ak m od stenovite obale. Potpuno zaštićeni od severozapadnog vetra koji lagano duva.
Posle prvog slatkog sna, oko 01h budi nas sve jače ljuljanje Poseidona jer se vetar promenio u severoistočni od koga nismo zaštićeni. Mrkli je mrak, nigde nikog osim nas, jeste nebo nestvarno zvezdano ali je mesec mlad-jedva primetni srp-a vetar sve jači pa samim tim i talasi. Sedimo na palubi, proveravam stalno sidra koja drže ali je ljuljanje nepodnošljivo i suviše smo blizu stenama ako bilo koje sidro popusti. Spavanje više ne spominjemo nego dežuramo na palubi. Nema nagoveštaja smirivanju vetra i nakom preko 1 sat razmišljanja šta učiniti odlučujemo da se uputimo na sred uvale i usidrimo samo sa velikim sidrom na pramcu.
Ne baš laka i bezopasna operacija kretanja je podrazumevala da ja podignem oba krmena sidra, pa onda brzo veliko pramčano dok je Marina na motoru, sve to u totalnom mraku. Dok sam ja do pola podigao veliko sidro, dajem znak i Marina kreče od opasne obale u sigurnu udaljenost. Pratimo dubinu i ubrzo smo na 40m što je preduboko za sidrenje. Iako imam 50m konopa, baciti tu sidro bi značilo da bi mi pri dizanju jezik bio duži od konopa.
Polako se vraćamo ka korenu uvale i na oko 20m dubine, spuštam sidro, koje je Poseidon vukao za sobom. Sada smo usidreni na oko 30ak sigurnih metara od obale i srećni smo što smo tako sinhronizovano izveli ne bas jednostavnu i bezopasnu operaciju. Oko 03h nas umor savladava i povlačimo se u kabinu.
OTOK JAKLJAN
FILM OSTRVO OLIPA I JAKLJAN
Ja se budim već oko 08h i uživam uz kafu u izbonacanom moru koje me mami na jutarnje kupanje, još lepše od jućerašnjeg. Uto se pojavljuje i kapetanica i pametno predlaže da se što pre uputimo ka sledećoj planiranoj uvali na susednom otoku Jakljan. Nakon pola sata plovidbe u pola gasa, pored šumovitih ostrvaca uplovljavamo u uvalu na ostrvu Jakljan gde je nekada bilo odmaralište Centra dečjih letovališta Beograda.Sve je napušteno i zapušteno ali je ostao veliki mol iza koga sidrimo. Jedini komšija sa brodom, sličnim našem i Dubrovačkom registracijom, odmah nam kaže da je vezivanje na mulu dozvoljeno, da je premija što ima mesta i da se brze bolje vežemo dok neko ne dodje da zauzme. Čak i zaranja da nam pomogne i provuče naš konopac kroz alku kolpa-morta (betonski blok u moru za sidrenje). Uskoro smo vezani na najbezbedniji, školski način.
Tokom dana se opuštamo u kupanju, sredjivanju još nekih sitnica na brodu, spuštamo bajbot i sa elektro motorom, predveče, polako oplovljavamo uvalu. Ovde je toliko lepo da odmah planiramo da ostanemo bar 2-3 noći.
U suton čak razvlačimo i mrežu od bove do broda, čisto da imamo uzbudjenje jutarnjeg iščekivanja i odlazimo na spavanje već u 21h. Poseidon je miran kao da spavamo na prikolici na suvom.
Noć je protekla bez i najmanjeg ljuljanja, a jutro je osvanulo sa suncem koje je odmah upeklo. Obilazim mrežu bajbotom i gle - čak 2 srdele su se uhvatile. Kao večiti optimista zaključujem da je ovo krstarenje počelo sa 100% boljim ribolovačkim učinkom.
Ceo dan provodimo u opuštenom kupanju i lenčarenju na palubi. Za vreme ručka nam nekako ispadne jedna viljuška ispod broda i zabode se uspravno u pesak. Vidimo je ali naše ronjenje je potpuno zardjalo iz nekog vremena mladosti, pa nam jedan mladji komšija priskače u pomoć i vadi je:) Predveče, po totalnoj bonaci isplovljavamo na sred uvale i spuštamo "peškafondo" (veštački olovni mamac u formi ribice sa bodljama za lignje). Pošto se ništa ne kači, vraćamo se na vez uz divne snimke zalaska sunca iznad obližnjih otočića.
08.09. subota otok JAKLJAN
Noć baš nije protekla mirno jer je krenuo vetar koji nas nije mnogo ljuljao zbog odličnog višestrukog veza ali je leva bitva stalno cijukala što nam je prekidalo san.
Ujutru je u mreži bila iglica, srdela i neka mrka ribica - dakle ulov progresivno raste :) Bajbot sa elektromotorom ima svoju pravu ulogu i pre podne otplovljavamo preko uvale na drugu obalu. Celu uvalu obilazimo peške oko 1 sat usput duboko udišući esencijalni miris borovine. Ostatak dana provodimo uobičajeno, kuliramo po najsunčanijem vremenu.
Pravili smo palačinke i vodenim putem odneli jedan tanjir komšijama na susednom brodu. Oni nas uveče zovu na piće i odmah uzvraćaju pažnju poklonom, koji je Marinu oduševio - domaći liker od njihovog limuna iz dvorišta. Dubrovački "gospari" pravi.
Predveče Marina poželi pecanje kedera i ubrzo se u kanti praćakaju ribice koje odmah koristimo za pecanje sa štapovima sa mula. Pecali smo do samog mraka ali ne prvi put, ostajemo bez ulova.
09.09. nedelja, otok JAKLJAN
Nedelja-dan za odmor koristimo u pravom smislu te reči. Jedino što vredi napomenuti je snabdevanje tehničkom vodom sa jedine česme na Jakljanu do koje voda stiže sa nekog izvora. Iako nam govore da je i za piće, ne želimo da rizikujemo i punimo veliki rezervoar od 80l za tuširanje, pranje sudova i wc. To su nam 3 slavine u Posidonu: na krmi, u sudoperi i u kupatilu.
Na suprotnoj obali uvale se sa brda ceo dan do mraka, čuje motor rovokopača koji probija puteljke cik-cak niz brdo. Nismo znali za šta je to predvidjeno ali nam košinica, dubrovčanka objašnjava: privatnik je zakupio to brdo i pravi rupe i puteljke za zasad smokava. U staroj glavnoj zgradi Dečjeg odmarališta niko ne stanuje jer je puna pacova ali taj radnik i njegova žena su smešteni u kamp prikolici ispred. Popodne ugledamo veliki dim iz pravca ostrva Olipa, baš odande gde smo mi bili pre 3 dana. Saznajemo od komšinice da su čuli na radio da se zapalila jahta od 40m sa 40tona goriva u rezervoaru! Gorelo je i sutra dan. Tada nismo znali da ćemo se sa tom jahtom još sresti.
Uveče žalimo što ne možemo da gledamo finale US open gde je naravno naš Nole. Tu nastupa moj svemogući tehnički direktor -Marina i ko zna na kom sajtu , na telefonu, pronalazi direktan prenos, tako da do 02-03h u noć pratimo prenos i slavimo novi uspeh našeg asa.
OTOK ŠIPAN LUKA
10.09. ponedeljak
Po dogovu tog jutra, posle oproštajnog kupanja na Jakljanu i posle 4 noći provedene u uvali koja nas je očarala, odvezujem sva 4 konopa i isplovljavamo po bonaci oko 10h.
Nakon oplovljavanja nekoliko rtova, pred nama je Šipal Luka, ni pola sata lagane plovidbe.
Na prvi pogled liči na mnoga mestašca uz more, koja su se smestila u zaštićenu uvalu. Kao iskusni nautičari i pre izvidjanja cele luke, uočavamo mesto za bočni vez uz jedan deo keja i profesionalno se vezujemo. Marina se pose 7 dana prvi put šminka jer, Bože, izlazimo medju narod. A naroda, tu i tamo, da izbrojiš na prste, doduše obe ruke. U dnu uvale je mali hotel i parkić, usput kuće i vile, poneka suvenirnica i prodavnica, kafić, restoran i konoba.
Naš cilj je snabdevanje namirnicama koje nam nedostaju i to ubrzo završavamo uz hladno pivo. Pošto nema javne česme za točenje vode, prelazimo brodom na drugu stranu Šipan luke, gde je pristanište za brodove sa nekoliko mesta za vezivanje jahti i jedrilica. Tu je i struja i voda za brodove. Treba nam voda za piće pa se vezujemo uz mulo. Pitam momka koji je zadužen za vezove da li možemo nasuti 30ak litara vode, što je njemu zanemarljivo u odnosu na ogromne rezervoare kod velikih jahti. Spreman je da pomogne, nekom ko je u tu luku doplovio "čak iz Biograda", na šta ga navodi naša registracija broda BG, pošto nije uočio Srpsku zastavu na krmi. Objašnjavam mu da nismo došli iz Biogrda, nego iz Beograda, pa već po ko zna koji put prisustvujrm velikom iznenadjenju, i objašnjavam mu kako smo došli vukući brod autom, spustili ga u more i o planu krstarenja. Posle kratkog objašnjenja, u njihovim očlima postajemo avanturisti, pošto mnogi, verovatno svojim barkama, nisu u životu plovili dalje od obližnjih otoka. U povratku nas obilazi grupa kajakaša za koje smo čuli da tako oplovljavaju Dalmaciju.
OTOK MLJET
FILM O MLJETU
10.09. ponedeljak, Saplunara
Več oko 13h isplovljavamo iz Šipana pa kroz prilaza sa Jakljanom, izlazimo na otvoreno more i upućujemo se ka, već vidljivom, rtu Mljeta. More je 1-2 u pojačanju na 2-3 (sada se pravimo važni jer znamo da visinu talasa prevedemo u pomorske mere) a talasi su relativno mali u pramac od severozapada tj od maestrala koji duva iz pravca Mljeta. Nakom 1,5 sata vožnje sa 2/3 gasa, otvara nam se uvala Saplunara.
Marina piše: već godinama slušam priče sa krstarenja od pre 30 god o toj uvali. Mislila sam da ću se tu oduševiti i poželeti dugo da ostanem ali moj prvi utisak nije bilo oduševljenje. Izgleda kao mnoge plaže i uvale u Crnoj gori: npr kao oko Šušnja. Za razliku od Jakljan uvale gde sam se osećala kao u raju ovde sam malo razočarana. To je samo zbog mojih očekivanja, možda prevelikih. Medjutim, danas planiramo da kuliramo na našoj maloj Saplunari, koja je evo u 10h još uvek u hladu. Prognoza kaže 32C jako toplo, pa ćemo isprobati hladovinu na plaži. Vetar stalno duva ali sunce i zrikavci ga poništavaju.
Prošle godine sam se žalila na dosadne muve ali komaraca nije bilo uopšte, dok se ove godine nije moglo jesti od osa. Na Jakljanu su posebno bile agresivne,gde su i mene i Baneta ujele za prst.
Danas smo aktivirali narandžasti i plavi "kanu" - dušek koji se naduvava vetrom. To nam je omogućilo da se popodne izležavamo na plaži u nečem najudobnijem što je izmišljeno za kuliranje uz primetne, zavidljive poglede stranaca koji još nisu videli ovu izmišljotinu. (Marina ih je donela iz Amerike)
Posle 19h šetamo stazom uz more oko rta do susedne uvale Blace i nailazimo na nestvarnu lagunu iz raja koju mogu da dočaraju zabeležene slike. Odmah odlučujemo da sutrašnji dan provedemo u toj laguni koja se zove i Lemoni, pa zaključujemo da nam se Saplunara sve više dopada. O nekom odlasku dalje više ne razmišljamo. Kao nagradu u povratku prisustvujemo najlepšim prizorima zalaska sunca, koje je i suvišno opisivati.
Popodne provodimo u uvali Blace i kupanju u plitkoj vodi, uživanju u hladovini borova i čitanju knjiga. U povratku zaključujemo da nam Saplunara ne može više ništa pružtit pa odlučujemo da ujutru dižemo sidro.
13.09. četvrtak, otok Mljet Okuklje
Isplovljamo več u 09h što je za nas apsolutnoi rekord ali nas mami bonaca koja obećava prijatnu plovidbu. Na krajnjem jugu Mljeta su 2 ostrvca Veliki i mali Školj, koji zaklanjaju zanimljivu uvalu pa taj prirodni sklad oplovljavamo i pamtimo je kao potencijanu sidrenu uvalu ko zna možda zatreba nekad. Plovimo sa severne strane Mljeta prema Pelješcu a usput se nižu lepe uvale pa jednoj ne odolevamo za kupanje. Na dubini oko 10m sonar ponekad pokaže ribe pa uvodim novu tehniku Džiging. Jedini rezultat je ribica, veličine varalice ali nestvarno šarena i lepa.
Ubrzo nam se ukazuje uvala Okuklje a zalazeći u nju izmedju visokih brda toj okuci kao da nema kraja. Fantastičan prirodni zaklon od svih vetrova. Omiljeno sidrište za nautičlare pa se celo selo posvetilo tome: obala je zauzeta murinima koji pripradaju konobama, gde je uz besplatan vez, prirodno da večeraš kod domaćina. Do kraja dana je na vezovima bilo preko 30 velikih jedrilica koje na svom sedmodnevnom krzingu otocima Južnog Jadrana, obavezno provedu noć u Okuklju. Mi smo kao manje plovilo mogli da se zavučemo u sam kraj uvale i kod restorana Lampalo se vezujemo.Domačin nas ne obavezuje ni večerom ni pičem pa je ovaj vez besplatan. Popodne obilazimo živopisni gradić ili bolje reći selo što bi trajali 15min da se ne zadržavamo gledajući kako se odvija život na jedrilicma.14.09. Mljet-Sobra
Obično tihu noć bez vetra i talasa poredimo sa spavanjem na prikolici na kopnu. Ova je bila mirnija čak i od takvih noći.
Isplovili smo pre 09h po bonaci i već nakon nekoliko rtova ukazala nam se bajkovita uvala Prožura koju zaklanjaju nekoliko ostrvaca i hridi.
Prvo obilazimo levi deo uvale gde je pristanište za trajekte i benzinska pumapa (jedina na Mljetu) a onda polako uz obalu razgledamo mesto za vez. Odlučujemo se za murin ispred konobe Mungos, što znači da nas večeras ođsledi večera u restoranu koju smo svakako zaslužili.
Pre podne šetamo do trajektne luke oko 2,5km da bi se informisali o mogučnostima obilaska Nacionalnog parka Mljet. Sve varijante su otpale: autobus -nema ga, rentiranje skutera-ne rade više, uplovljavanje našim brodom-skupo,pa se odlčujemo za najelegantniju varijantu brzim brodom u 10h od Sobre do Polača sa povratkom u 17h. To nam daje dovoljno vremena za obilazak jezera. Da nre bi ujutru pešačili a pogotovo u povratku umorni od izleta, planiramo da doplovimo Poseidonom pa nam dečko na pumpi kaže da se možemo vezati na njegov vez u luci odmah pored pumpe. Ljubazno nam nudi svoju bovu jer jenjegov čamac na suvom.
Večera je ugovorena za 20 časova u našoj konobi. Sa gazdaricom smo se dogovorili da bude riblji pladanj za 2 osobe što podrazumeva 2 različite ribe, skampe i lignje. Sa broda vidimo da su se pored konobe raspirile gradele.
15.09. subota -Sobra
Dakle, sinoćnja večera je opravdala i najzahtevnija očekivanja. Možda malo preobilna ali ribljih specijaliteta nikad nije previše. Cena je bila sasvim korektna jer sve zajedno sa pićem je iznosila 400kuna-6500din. Od domaćice smo dobili gratis desert-2 parčeta štrukle sa sirom i posle svega domaću lozu kao dižestiv.
Nacionalni park MLJET
15.09. subota
https://www.parkovihrvatske.hr/nacionalni-park-mljet
Celodnevni izlet po NP Mljet bi bilo šteta propustiti.
Marina pise: 2 povrede u jednom danu: u luci kod benzinske pumpe, prvo ja padnem u bajbotu i udarim potiljak u drvenu dasku, zatim se Bane oklizne pri ulasku i odere celu cevanicu, bez posledica. Oko 18h smo se vratili na vez kod konobe Mungos i počeli pripreme za sutrašnju plovidbu na ostrvo Lastovo. Sipali smo svo gorivo i vodu, crevom iz konobe. U marketu "Studenac" smo se snabdeli namirnicama i več u sumrak smo umorni od celodnevnih aktivnosti otišli na počinak.
 |
| Svitanje |
Jutro predivno i već po izlasku sunca smo bili spremni za relativno dugu plovidbu, oko 65km-5 sati vožnje do Lastova. Medjutim, po izlasku iz uvale Sobra, umesto bonace kao predhodnih jutara, dočekalo nas je ustalasano more od severoistočnog vetra koje je plovidbu učinilo prilično neprijatnom. Nakon 1,5 sat valjanja po talasima, jedva čekamo da se zaklonimo iza ostrva Kobrava koje je polođajem u NP Mljet, zajedno sa još nizom manjih otoka.
U jednoj uvalici spuštamo sidro, more je mirno, besprekorno bistra voda okrušena borovom šumom. Juče su nam u NP pričali da je Žak Kusto, roneći uz otok Mljet izjavio da do tadanije sreo bistrije more na svim svojim istraživačkim plovidbama na svetu. I mi uživamo u jednom od najlepših kupanja do sada.
 |
| Nacionalni park Mljet |
Kada smo ponovo pomolili pramac u Pelješki kanal, odluka je samo potvrdjena. Videli smo siluetu Korčule u daljini a od Lastova ni traga. Dileme više nije bilo. Plovimo ka Korčuli i tek na pola puta se na jugu jedva uočavaju obrisi Lastova
OSTRVO KORČULA
FILM KORČULA
Nakon 2 sata plovidbe po sada već mirnom moru, uplovljavamo u planiranu uvalu Pržina na južnoj strani Korčule, naspram mesta Lumbarda. Široka uvala sa lepom plažom ali beuz i najmanje mogućnosti za siguran vez. Već je oko 14h i plašeći se da e ne razvije Maestral, tražimo sigurniju uvalu. Sledeća opcija je uvala Rasohatica za 5km, pa nakon još pola sata plovidbe uz obalu, stižemo u dosta duboku uvalu sa nekoliko kuća. Nigde se ne mrda ni jedna ljudska prilika jer je vreme popodnevne sieste.
Desetak privezanih čamaca uz molove njihovih kuća, a za Poseidona sidrimo velikim sidrom na krmi koje se odmah ukopa u peščano dno a pramčani konop za obalu odnosim, plivajući. Sledi zasluženo kupanje i odlučujemo da ovde prenoćimo.
17.09. ponedeljak, Korčula, uvala Pupnatska luka
Noć je protekla izuzetno mirno, medjutim primećujemo na otvorenom moru kreste od jugoistočnog vetra, pa odlažemo isplovljavanje dok sse more malo smiri. Za to vreme se kartamo, čitamo i nekoliko puta kupamo u fantastičnoj tirkiznoj vodi sa sjajnim linijama od sunčevih zraka po površini. Oko podneva dižemo sidro i plovimo južnom obalom Korčule. Nižu se živopisne uvale, čijem kraju, se obavezno nalazi žalo sa nekoliko kućica i barki. Pavlja luka sa pećinom nam se ne svidja jer je suviše uska sa visokim stenama pa deluje klaustofobično a pećina malo zastrašujuće.
Orlanduša, sa 2 kraka je suviše otvorena, Bačvica je suviše plitka i nakon 10km plovidbe, uplovljavamo u uvalu Pupnatska luka, koja nam na prvi pogled leže.
18.09. ponedeljak,utorak, Korčula, uvala Pupnatska luka Sinoć sam se pun optimizma bacio na ribolov. Predveče sam razvukao mrežu izmedju 2 bove pored obale i krenuo bajbotom da panulam po uvali. Uz opušetno kuliranje u bajbotu skoro ceo sat sam vukao mamac uz stenovitu obalu ali se ništa nije zakačilo. Noć je bila mirna i bonaca, pa sam se probudio u samo svitanje. Obišao sam bajbotom mrežu-ništa, nastavio uz izlazak sunca da panulam po uvali-ništa. Dan je protekao u uobičajenim zadovoljstvima.
Mirna noć je iza nas a jutro nas je sačekalo sa bonacom pa odlučujemo da i pre doručka krenemo u novo istraživanje južne obale Korčule. Nižu se bajkovite uvale manje-više pogodne za vezivanje, kao uvala Zavalatica sa 2-3 reda luksuznih vila sa apartmanima u uvali Žitna. Zatim uvala Stinjiva, vrlo je zanimljiva jer ima jedan potpuno zaštićen krak i lepo žalo na kraju. Na 2 mesta gde mi sonar pokazuje jato riba, na 15m dubine gasimo motor i džigujem ali ponovo ni da pipne. Nakon 1 sat vožnje, otvara nam se uvala Brna oko istoimenog ribarsko-turističkog mestašca. Oplovljavamo uvalu sa puno manjih i većih ribarskih lokalnih čamaca ali nam se nigde ne svidja za vez.
20.09.četvrtak
Iako je noć protekla bez vetra, neki zaostali talasi sa pučine su ljuljali brod pa Marina, za razliku od mene, nije dobro spavala. Več oko 8,30h smo prošetali do Brne da uhvatimo koču ali na naše veliko razočaranje, ona sinopć nije ni isplovila. Možda oni nešto znaju što mi ne znamo, pa ne isplovljavaju.
21.09.-22.09.petak,subota- Korčula, VELALUKA
Ujutru ponovo odlazimo do Brne ali situacija sa svežom ribom je ista -nema je. Oko 11h se odvezujemo i krećemo u nastavak plovidbe ka severu otoka. Nižu se prizori prelepih vila, poneki hotel u mestu Prižba, na nekih 10km obale. Sonar povremeno pokazuje poneku ribu iako plovimo uz obalu do 20m dubine. Zaključujem da dosadašnji neuspešni ribolov nije bez razloga. Vetar je jugoistočni sa malim talasima pa je plovidba prijatna.
Popodn smo šetali Velalukom, obilazeći crkvu, park i celu razudjenu obalu.
 |
| Velaluka |
22.09. subota
Ovo spavanje se popelo na vrh top liste svih spavanja u brodu. Apsolutno i totalni mir, što nas je navodilo na sumnju da je brod legao na peščano dno koje je na 1,5m ispod kobilice. Idealna temperatura sa otvorenim komarnicima tek da vazduh struji kroz kabinu. Tišina, koja se još pre spavanja spustila na mesto Velaluka. Nema ni muzike ni žamora, niti prolaze automobili, niti isplovljavaju barke, kao da je čitav grad usnuo već oko 9 uveče.
Jutros smo več posle 8h puni optimizma krenuli da poharamo obe peškarije (ribarnice), u nameri da danas stavimo na gradele nešto sa perajima. Obe ribarnice su bile zatvorene, te od komšija saznajemo da ih otvaraju samo kad ima ribe. To je još jedan znak, da i naši neuspesi u pecanju nisu bez razloga.
Dakle, saznanje da sve koče i lokalni ribari nisu ulovili ništa, znatno je umanjilo moju ubedačenost ribolovačkim neuspesima.
Napuštamo divno prenoćište i laganim gasom uz desnu obalu velike uvale koje se nastavljaju severnom obalom Velalučkog zaliva.
U bistroj vodi, sa peščanim dnom uživamo u pilavnju koje je ove godine pravo zadovoljstvo jer je temperatura mora konstantno 24 stepeni.
 |
| Uvala Srasincica |
- temp. vazduha je svakog dana bila 27-30C
- ni jedna kap kiše još nije pala
- temp. mora i na pučini i u uvalama je 24 st C
- obično smo plovili pre podne kada su se smenjivali bonaca ili jugoistočni vetar tzv. Levant a popodne je uvek okretalo na Maestral
- noću se ponekad javljao lagani Burin
Oko 8:45 isplovljavamo iz uvale jer nas čeka oko 40km plovidebe, po planiranom putu do Lovišta na Pelješcu. Zašavši za krajnji rt Korčule, okrećemo se i plovimo uz severnu stranu otoka. U daljini se nazire silueta visokih planina Pelješca, koja postaje sve jasnija kako prolaze sati plovidbe. Plovimo po malo vetrovitom moru, čiji talasi udaraju u pola pramca, pa ne ljuljaju mnogo Poseidona.
PELJEŠAC
FILM O LOVIŠTU - PELJEŠAC
 |
| Lovište |
Marina: Juče sam bila sklona odluci da preskočimo Lovište, ako dune neki jači vetar ili kiša ili zahladjenje koje stalno najavljuju. Srećom nismo odustali! Uvala je bajka! Levi krk od ulaza je pravi prirodni bazen. Dno je ravno i peskovito sa mestimičnim kamenjem i razbacanim morskim krastavcima a trave nema. Danas je bilo 29 stepeni i nadam se da to zahladjenje ako i dodje trajati dan-dva i da ćemo moći da nastavimo ovo uživanje u raju. Ovoliko divnih uvala sa peščanim dnom nimo videli oko Brača, Hvara i Šolte. Mljet je predivan, zaslužuje titulu nacionalnog parka a Korčula ima predivnu južnu stranu sa bezbroj divnih uvala. Danas je prvi dan jeseni a mi uživamo divnoj čitoj i bistroj vodi sa 24stepena.
24.09. ponedeljak Lovište
Marina piše: prva noć samo na sidru! Ovaj krak uvale je toliko lep i daje sigurnost svojom širinom, da me uopšte nije bilo strah da ostanemo po najavljenom vetru, samo na sidru. Oko 21:30 Bane ode da spava a napolju je bila takva bonaca i mesečina da nisam mogla to da propustim spavajući. Pokušala sam bezbroj puta da slikam telefonom ali to nije taj doživljaj. Po slabom vetru Poseidon se polako okreće levo.desno a jedrilice udaljene ispred nas, svetlucaju sa svojim svetlima na vrhovima jarbola. I mesto svetli u pozadini. Ono što ne znam šta je - u toku večeri su se čuli neki čudni zvuci - kao da se juri čopor pasa koji zavijaju kao hijene!? Naknadno smo saznali da su to "Čaglji" neka vrsta šakala, koji su na Pelješcu i još nekim ostrvima su česta pojava.
25.09. utorak Lovište
Jutro je osvanulo obasjano najjačim suncem po vedrom nebu ali nas je pogled na sonar šokirao. Dojučerašnjih 24C se preko noći spustilo na 19C. Pošto nam je to umanjilo želju za kupanjem, dižemo sidro i premeštamo se na suprotni kraj uvale, vezujući se lepo uz jedno mulo u samom mestu jer su vlasnici verovatno pobegli pred nevremenom, pa se tako nama oslobodilo mesto. Vetar i dalje duva pa čujemo da se kod Orebića razvio ogroman požar, koji zbog bure ne mogu da gase Canaderi. On se nekontrolisano širi Pelješcem ali je to dosta daleko od nas, tj preko visokog planinskiog vrha Svetog Ilije od 960m.
Izlazimo u idiličnu šetnju mestom koje je lepo i autentično na svoj način. Krajem septembra je već uveliko uspavano. Gde, gde po koji strani turista i meštanin a prelepe terase konoba tik uz more, postavljene ali bez gostiju. U potrazi za potencijanom ribom, pričamo sa ljubaznim Barbom koji pravi i prodaje slane filetirane srdele. Dogovaramo se da će nam za sutra ujutru ostaviti ribu koju bude izvadio iz mreže. Potvrdjuje našu pretpostavku da će se bura za dan-dva smiriti. Možda sutra ipak ima nade za riblju gozbu.
Noć je protekla mirno vezu ali je toliko zahladilo da smo sinoć obukli jakne za setnju a za spavanje debele pidzame. Marina je iz bočnih spremišta izvadila jorgan, ćebe i standardni ogromni pokrivac, tako da je noćas izgledala kao Biokovo. Temperatura se spustila na 13C pa smo po prvi put spustili sve tende i zatvorili vrata na kabini. Okrugli prozorčić, koji je do sada pravio svežinu zašrafili.
Ujutru smo puni optimizma prošetali do barbe, ali on kaže da još nije podigao mreže zbog bure.
Snabdevamo se u "Studencu" i šetamo uz obalu duž cele uvale.
Posle nekog vremena vidimo da se barba vraća barkom pa hitamo do porata da okušamo sreću ovaj put.
I imamo sreće. U mreži su cipli, ne previše, možda oko 4kg. Odabiramo 6 komada koji su 1,8kg i to plaćamo smešnih 100kuna, oko 1500din. Dogovaramo da nam i očisti ribu za 30kuna a on predlaže da ispred njegove kuće raspiri gradele, pa će pored svojih riba ispržiti i naše. Ne znam ni gde bismo raspirili vatru jer i dalje duva bura ana radiju stalno govore o požarima na Pelješcu.
Presrećni sto smo sve organizovali vraćamo se u brod i kuvano krompit i blitvu, a posebno krompir salatu. Standardno odlično raspoloženje svih ovih dana se samo nastavlja i tada je aperitiv na redu.
Spremamo yačine i pribor i krećemo kod barba Borisa da pržimo ribice. On je vec izneo roštilj i pita gde smo do sad. Pomno pratimo sve faze raspirivanja vatre a on ne koristi ćumur već samo žar od maslinovog drveta. Za to vreme Marina ocušćene ribice masira uljem i ruzmarinom. Neočekivano brzo, stručno naslagana drva, razgorevaju i praveći savršen žar. Na rešetku barba slaže naše ciple i razne ribice koje je ostavio za sebe.Repovi odmah počinju da se savijaju, što je znak da je riba sveža, kao da nismo videli da je pre 2 sata izvadio mreže. Pomno prati svaku ribicu, zadiže, ni jedna se ne lepi. Ubrzo se i okreću i pokazuju svoju stranu sa poprečni opekotinama koje su kao sa reklame. Pečenje je sa pravljenjem žara trajalo manje od 1 sata.Zahvaljujemo se na pozivu da zajedno ručamo sa domačinima jer nam je draža intimnost našeg Poseidona.
Sve pakujemo nazad u kolica sa dodatkom Borisovog crnog vina Plavac, koji smo kupili da riba ima treče plivanje.
Največi tiganj sa ciplima, nosim u ruci. Brzo sve ukrcavamo na brod, rasporedjujemo i izvadimo već spremne priloge i gozba počinje.
Šta da kažem, cipli su savršeni, meso ukusno a miris začina i dima meša se sa šugom (marinadom). Ubrzo počinjemo zalivanje vinom koje odmah udara u noge i u glavu.
Noge nam više ne trebaju jer skoro da smo u ležećem položaju a iskreno ni glava nam nije neophodna pošto nam sledi kuliranje na palubi.
Predveče, kada smo povratili pogubljene noge i glavu, prošetamo se do rta da ponovo snimamo predivan zalazak sunca a u povratku svraćamo do barbe da se još jednom zahvalimo na svemu pa to zalivamo čašom vina. Zaista divni ljudi, kao i svi koje smo sretali do sada. Uveče imamo još malo snage za redivnu partiju remija u kojoj me Marina handira u prvoj ruci pa se do kraja nisam oporavio i rezultat je 3:3. Laku noć, ovaj dan je za nezaborav !
27.09. četvrtak -Korčula
Posle 4 zanimljiva dana u Lovištu i jutarnje kafe odvezujemo Posejdona i vec pre 10;00 isplovljavamo nazad, put Korčule. More se potpuno smirilo, bura je raznela sumaglicu i Korčula nam deluje blizu - na dohvat ruke. Već iza rta Pelješca ugledamo Račišće na ostrvu Korčula i usmeravamo pravac ka toj uvali. Promet u Pelješkom kanalu je neobično gust, kao da su svi sačekali prvo mirno prepodne, posle 2 dana pod burom. Plove redovne linije trajekta i brzih brodova ali i veliki turistički brodovi - 3 u nizu pa onda nebrojeno jedrilica, po neka jahta, ribarski brod i na kraju mi, kao najmanji.
Račišće samo oplovljavamo a gradić nam deluje prijatno ali nemamo razloga ni motiva da pristajemo, pa produžavamo uz obalu Korčule ka gradu Korčula kao cilj naše današnje plovidbe. Dok sam se ja u kabini bavio panulom, Marina je bila za kormilom i sve u svemu za 1,5sat lagane plovidbe od Lovišta, stižemo pred luku Korčula. Opet gust saobraćaj, jer je skoro na pola Pelješkog kanala usidren ogroman kruzer pa pomoćni brodovi prevoze turiste do luke za turistički obilazak. Već u početku traženja veza, pronalazimo mulo koje nije zauzeto i uz bacanje sidra sa krme, vezujemo se pramcem tako da lako preko mula izlazimo na obalu. Sad smo pravi turisti naoružani foto aparatom i stalno se slikamo jer nam svaki pogled na zidine i panoramu grada izazivaju želju da se ovekovečimo. Uske kalete (uličice) sa ponistrama (balkoni), idilični restorani i kafei, zidine kule, stepeništa i trgovi starog grada - sve je izuzetno atraktivno.
Stižemo i do muzeja posvećenog Marku Polu, za koga istoričari tvrde, mada nije dokazano, da je rodjen u Korčuli. Ulaznice nam mladi prodavac prodaje sa studenstkim popustom a dobijemo audio vodiča na hrvatskom jeziku. Muzej se sastoji od 6 prostorija - scena sa voštanim figurama i tako teče polusatni obilazak i priča o životu ovog jedinstvenog istraživača i pustolova.
Za vreme utamničenja Marko je ispričao sve što je video i doživeo na dalekom istoku sa preciznim kartografskim podacima koji su postali osnova tadašnjih karata. Ipak, kao već slavni mlečanin, Marko je nakon godinu dana pušten na slobodu a sa sobom je poneo prvu putopisnu knjigu u istoriji čovečanstva koja se zvala "Putovanja Marka Pola" ili popularno- "Milion". Smatra se da je u dosadašnjem ljudskom postojanju to treća knjiga po broju prevodjenja i čitanja posle Biblije i Kurana. Naziv Milion je dobila po Markovom srednjem imenu, Emilio iz razloga što je u knjizi , Marko, malo preterivao u veličanju Kublaj kanovog carstva i bogatstva, te do tad poznate cifre nisu bile dovoljne, pa je broj hiljadu hiljada, kako se do tada označavalo - zamenjen pojmom Milion.
Knjiga je odmah doživela neverovatnu popularnost, razvijajući maštu ljudi o dalekim i nepoznatim zemljama i postala je inspiracija najpoznatijim istraživačima: Amerigu Vespučiju, Kristoforu Kolumbu, Magelanu, Vasku De Gami, Branislavu Paroškom, Džejmsku Kuku i ostalim moreplovcima.
Marko Polo je umro 1324g u svojoj 70-oj godini ostavivši ženu, 3 ćerke, nemerljivo bogatsvo i neizbrisivu svetsku slavu.
Još pod utiskom obilaska muzeja i grada Korčule, seli smo u jedan kafić uz obalu i na prijatnom, podnevnom suncu uz sentimentalne dalmatinske pesme sa radio Korčule, popili po kapućino.
Raduje me samoća na ostrvu jer franjevce ne vidimo. I sada kada zvono sa crkve otkuca 10 x a ja završavam ipresije današnjeg divnog i neobičnog dana, sa ponekog prozora na 2. sprata samostana diskretno se probija svetlost.
28.09. Pelješac - uvala Žuljana
Noć na Badiji nije bila mirna kao što je započela. Tokom noći vetar se okrenuo i bas je ljuljao Posjedona uz mulo da se nije moglo spavati. Škripali su konopi astrugali bokobrani i ljuljalo je bočno, pa smo se samo prevrtali po krevetu. Oko 1h sam rešio da razvućem lancanu do susednog mula pa smo se malo okrenuli od talasa. Razvlačenje je bilo preko kopna uz punu mesečinu, pa je bilo čak i zanimljivo. Malo je ublaženo ljuljanje ali nedovoljno za spavanje pa smo odigrali partiju karata i tek kada nas je savladao umor oko 3h zaspali smo.
Odmah nakon kafe smo skupili sve konope i uputili se do vrha Korčule gde je čuvena plaža Lumbarda. Usput smo oplovljavaloi zanimljiv arhipelag. Medjutim, Lumbarda nas ničim nije impresionirala, čak i razočarala jer osim neubedljivog žala nije bilo ni mesta za vezivanje. Na ovom krstarenju su nam se kriterijumi za plaže i mesta sidrenja popeli u stratosferu jer smo boravili u uvalama iz bajke i kupali se u nabistrijem moru sa pečanim dnom, pa su poneke čuvene plaže, pa i Lumbarda, ostale ispod našeg nivoa.
U isti mah oboje smo pomislili da iskoristimo relativno mirno more i otkinemo deo dosadne plovidbe uz Pelješac i okrećemo pramac preko kanala ka Trsteniku. Nakom 1,5 sat prijatne plovidbe stižemo do te uvale i luke ali prilikom uvodnog oplovljavanja i upoznavanja sa novim mestom, ništa nas nije privuklo pa idemo u sledeču uvalu Žuljana.
Usput uz obalu nailazimo na predivan usamljena žala optočena stenama i borovima, kao separei za zaljubljene ili nudiste.
Žuljana ima veliki lukobran a iza njega je cela uvala sa 1-2 reda kuća uz rivu. Uvala je nešto nevidjeno, peščano dno sa 1-2m dubine. Predivno! Jasno je da tu ostajemo na noćemnnju, Sidrimo na vodi iza lukobrana sa pramčanim i krmenim sidrom jer uz ulo nema mesta za vez, turistički brodići lokalaca koji voze turiste na oklne plaže ili na izlet do Mljeta. Dan je vreo i kupamo se, možda i poslednji put ove sezone ali vredi! Ova uvala je kao prirodni bazen, nešto nestvarno. Na lukobranu se redjaju turisti sa flašama piva i čekaju kao i mi nestvarne prizore zalaska sunca.
29.09. subota Pelješac-uvala Prapratno
Noćas je opet vetar okrenuo na buru pa sam bio malo na oprezu ali spavanje je bilo bez ljuljanja. Ujutru se bura razmahala a najavljuju je i narednih dana. Samo popuštanjem konopa na sidru, bez motora, pristajemo uz lukobran da obidjemo mesto Žuljana. Tek je 08 ujutru i skoro svi spavaju, restorani jos nisu otvoreni a turista jos nema na plaži. Uspevamo kod jednog ljubaznog domaćina da naspemo vodu za piće a u Studencu se snabdevamo za još 1-2 dana ovogodišnjeg krstarenja.
Želja nas vuče da stignemo što bliže Stonu pa isplovljavamo. Vetar i talasi su nam u pramac ali ne tako jako pa plovidba nije neprijatna. Nakon 1,5 sat vožnje uplovljavamo u uvalu Prapratno, odakle inače plovi jedina trajktna linija sa kopna u Sobru na Mljetu. Bura se razgoropadila pa uspevamo da nadjemo jednu usamljenu žutu bovu sa kolpa mortom i to je jedini siguran vez po ovakvom vremenu. Sada je već popodne i jako sunce mami da se okupamo, što ja i činim.
Dobio sam korpu za kupanje od Marine pa hrabro ulazim jer sonar pokazuje 21 st. Subjektivni osećaj je kao da je more 19st. Koristim priliku da učvrstim vez ispod bove na alku konopca. Sad smo zaista sigurno vezani i bura koja ne prestaje nam ne može nauditi.
Javljamo se Marinu u Ston i najavljujemo dolazak za sutra a vadjenje broda u ponedeljek i povratak kući. Najavljuju se još hladniji dani i kiša pa je leto definitivni završeno u dalmaciji a i kalendarski je jesen josš prošle nedelje.
30.09. nedelja - Pelješac -Ston
Moj optimizam za miran san raspršili su orkanski udari bure tokom cele noći. Jedinu sigurnost nam je pružalo vezivanje za bovu jer sidro sigurno ne bi izdržalo silinu vetra, koji za ove 2 god krstarenja još nismo doživeli. Problem je osim jačine, bio u nestalnosti vetra, pa kada krene udar bure, najavi se fijukom a onda jakom škripom konopa na bitvama. Posejdon se sav uvija, podiže i spušta na velikim talasima a bajbot poskakuje na krovu, pa sam ga tokom noći dodatno jače vezao konopima inače bi odleteo u more. Marina ne može da spava jer ako se u misli uvuče sumnja šta ako konopac od bove pukne onda zaista ne bi bilo pomoći i čita sa interneta legendu o BURI- to je ohola devojka koji je bog kaznio i ona sada uzdiše kad god vidi neku devojku koja se ponaša kao ona nekada. Ti njeni uzdasi se jako obrušavaju niz litice planine u more. Druga varijanta nam je bila da se munjevitom reakcijom sa motorom se otisnemo što dalje od obale. Zato ni ja ne savam i stalno osluškujem zvuke uz dekoncentrisano čitanje knjige. Sve prognoze najavljuju smrivanje bure tokom dana, ali kako dočekati taj dan i pri prvom trenutku pobeci iz uvale Prapratno, koja ne daje nikakvu zaštitu, jer kroz nju bura vuče kao cug.
Ipak smo nekako pregurali noć i dočekali svanuće pa sam izašao na palubu, skuvao kafu i polako se opuštam jer su udari bure sve redji i slabiji. Ova noć je veliko iskustvo za buduća krstarenja jer i pri najmanjoj najavi bure, treba zači u uvalu koja je totalno zaštićena od bure ili naći siguran vez što je sada bio slučaj.
Več pri prvom smirivanju vetra, pre podneva, odvezujemo se od bove koja nas je spasla prošle noći i napuštamo uvalu Prapratno. Nakon 1 sat plovidbe oko južnog rta poluostrva Pelješac uplovljavamo u mirni zaliv Ston koji smo napustili pre davnih 25 dana.
 |
| Додај наслов |
Polako počinju pripreme za povratak: izduvavanje i pakovanje bajbota, presipanje goriva, sredjivanje konopa i sidara koji na više nisu potrebni a predveče smo dovezli i auto sa prikolicom i spakoali stvari u auto. Samo smo ostavili tendu da nam noćas ne bude hladno i krenuli u kabinu na poslednje 26-to spavanje na Posejdonu na vodi. Pre toga završni obračun u remiju i zasluženo spavanje u potpuno mirnoj luci sa osećajem da smo na kopnu.
01.10.-ponedeljak -autoput
Ujutru nam je bilo žao što se bajka završila iako je prvo noćenje na vodi bilo i najdramatičnije pored otoka Olipa. Ovo zadnje je bilo najbezbrižnije jer se tokom cele noći Posejdon nije pomerio. Sunce prži iza okolnih brda i još nam pojačava žal zbog završenog krstarenja. Taj osećaj se meša sa ponosom što smo i kako ove godine preplovili. Skidanje i pakovanje tende je trajalo par minuta i golišav Posejdon nam sada izgleda neobićno.
Stiže i Mate sa svojom "skalamerijom" i pomoćnikom jer je vadjenje broda ipak komplikovanije od spuštanja. Provlčnje jakih gurtni ispod broda koji je u vodi je naosetljiviji deo vadjenja jer mu treba osrediti pravo težište. Nakon nekoliko probnih pokušaja, gurtne su se pravilno zategle i brod napušta slanu vodu i smešta se elegantno na prikolicu. Momci su mi pomogli da ga profi zategnemo i nakon isplate se pozdravljamo. Marina nam je za celo krstarenje bio neophodna logistika, našao je dizalicu, čuvao nam auto i prikolicu skoro mesec dana ispred svoje kuće, obezbedio nam besplatno noćenje u luci i pozdravljajući se sa njim obećavamo da ćemo se ponovo vidimo u Hrvatskoj ili Srbiji. Oko podne, naš prepoznatljivi konvoj polako napušta Ston i obalu Hrvatske.
Pravimo pauzu kod Metkovića za klopu i džak mandarina, Posle nekih 200km se isključujemo sa autoputa kod Dugopolja jer je dogovor da popodne provedemo sa prijateljima Barbirima u Splitu. Na samom islasku posle naplatne rampe, ljubayzni ljudi iz službe za održavanje puteva, obezbedjuju nam parking za brod na prikolici pa samo autom silazimo u Split.
Celo popodne provodimmo sa prijateljima uz divnu klopu, piće i priču. Nastaje teško ubedjivanje da ostanemo na noćenju ali mi smo uporni da krenemo dalje jer su prognoze za kišu i zahladjenje pa nam se ne čeka taj talas koji stiže iz Slovenije.
Oko 22h kačimo ponovo prikolicu za auto i krećemo auto putem prema Zagrebu.
Dan koji je počeo tako divnim suncem i toplim vremenom pretvorio se u kišnu noć što nam potvrdjuje samo da smo do poslednjeg momenta iskoristili lepo vreme za krstarenje. Celim putem nas prati kiša u nekim momentima i jaki pljskovi i to naročito preko Velebita. Čim smo prešli kritilni Sv Rok, odlučujemo da se isključimo na jednom odmorištu i parkiramo se do jutra. Vrednost broda koji vučemo za sobom je u tome što nam pruža udobnost doma gde god da stanemo. Penjemo se u našu kabinu i umorni zaspimo čim spustimo glavu na jastuk. Kiša pljušti i uspavljuje nas.
02.10. utorak - Beograd
Jutro je bez kiše ali oblačno. Medjutim, odmorni i naspavani nastavljamo put kući a Posejdon u marinu "Sava5" stižemo u rano popodne.
-Preplovili smo oko 330km za 25sati vožnje odnosno rada motora, što je oko 13km/sat i potrošili 160litara supera 95 oktana što je oko 6,5 lit/sat jer nismo vozili punim gasom.
- Oplovili smo i upoznali 6 južnodalmatinskih otoka: Olipa, Jakljan, Šipan, Mljet, Korčulu i Badiju kao i poluostrvo Pelješac
- Spavali smo 26 noći u 15 predivnih uvala i 3 noći na suvom
- Čitavo putovanje kopnom sa preko 2000km je koštalo oko 500e što uključuje gorivo, putarine i 100e popravka u servisu u Šibeniku
To zaista nije mnogo ako uporedimo sa tim da recimo iznajmimo prevoz Posejdona ili da rentiramo neki brod na Jadranu. Dakle koncepcija sa krstarenjem i prevozom Posejdona našim autom je i finansijski dobitna kombinacija za ovakav jedinstven doživljaj.
Нема коментара:
Постави коментар