HVAR - PAKLENI OTOCI -VIRA-STARI GRAD-UVALA TIHA
21.09.
PAKLINSKI OTOCI
More je relativno mirno i panula se vuce, nikad se ne zna. Prilazimo Paklenim otocima sa spoljne strane i uskoro se pojavljuje uvala iz raja (mislim da se zove Vinogradska) naspram Palmizane u kojoj se nalazi ACI marina a u ovoj uvali privezane uz puno bova, ljuljuskaju se jedrilice i katamarani. Ima i jahti i opet smo najmanji brod. Uz obalu na stenama nekoliko plaznih barova sa divnim drvenim terasama ukraseni baldahinima, puno ljudi i vrlo zivahno okruzenje. More se presijava a dno je potpuno pescano i sve je tirkizno kao na Karibima.
Lako sidrimo na oko 10-ak metara od kamenite obale sa plocastim stenama. Veliko sidro je dovoljno.
Sunce przi i mami na kupanje ali Marini nije bas primamljivo i odustaje od ulaska u vodu. Sa uzivanjem otplivam do plaze i izlazim da obidjem obalu, prosetam preko uzanog prevoja otoka na suprotnu stranu gde je ACI marina i nakon jednog sata setnje, vracam se na brod. Jos malo zajedno uzivamo u suncu pa nastavljamo oplovljavanje PAKLINSKIH otoka. Na jednoj info tabli sam procitao da su ime dobili po paklini-SMOLI, kojom se premazuju brodovi, tako da je pravi naziv Paklinski a ne Pakleni otoci.
DRAMA - Sve ono nestvarno lepo u uvali odjednom postaje dramaticno jer u plovidbi idemo sve vecim talasima, koje je digao severozapadnjak i plovidba postaje neugodna. U Paklinskom kanalu izmedju otoka i Hvara okrecemo tako da su nam talasi u krmu i to je malo prijatnija plovidba ali su ipak visoki preko 2m i treba stalno paziti da ne okrenemo bok broda nadolazecem talasu jer to moze biti opasno. Izmedju dileme da li da skratimo to mucenje i sklonimo se u poznatu uvalu ili nastavimo ka Viri, odlucujemo se za ovo drugo, sto bas i nije najmudrija odluka. Da bismo izbegli bocne talase moramo opet da burdizamo. Posejdon se propinje na vrhovima talasa a po brodu leti sve sto nije vezano. Marina je u kabini a ja sam razapeo obe noge i jednu ruku da bih se ucvrstio u sedistu a drugom rukom usmeravam brod, prateci pogledom talase. Sve je to naporno, koncentracija je maksimalna i nakon vise od jednog sata, takve plovidbe, uplovljavamo pored svetionika u uvalu Vira na Hvaru.
Prvo je lagano oplovljavamo merkajuci mesto za vez. Odlucujemo da bacimo sidro uz jedan na izgled zasticeni deo obale. Uto dolazi barba u camcu da se veze za svoju bovu i kaze nam da tu nije dobro za sidrenje jer su po dnu upleteni konopi od kolpa-morta pa ako zakacimo za njih, mozemo se oprostiti od sidra. To je tacno jer sam imao slicnu situaciju jos na Solti u Necujmu, gde sam prilikom vadjenja sidra, zakacio takav kanap i imao muke da ga otpetljam. Morao sam da ronim sa maskom da bih ga rucno otkacio.
I tako, prelazimo na suprotni krak uvale, gde su 2 jahte od oko 25m usidrene i ipored njih ima mesta i opet bacam sidro. Medjutim nase sidro (bacio sam malo sidro) ne drzi dobro i vetar nas gura ka stenama. Ne valja, opet dizemo sidro ali nas usput nanosi na jahte i ovo sidrenje je jos dramaticnije.
Otplovljavamo do treceg kraka uvale gde su jedrilice na svojim sidrima i tu cemo pokusati, samo sa velikim sidrom. Kraj uvale je ogradjen malim bovama na konopcu kao deo plaze. Bacamo sidro ali smo suvise blizu bovama i pod naletom velikih talasa, opet nas vetar nanosi na njih. Pokusavam da upalim motor ali se elisa uplice u bove i konope i preostaje jedino da skocim u more sa maskom da bi se to otpetljalo odozdo. Utom stize jedan covek na camcu i histericnim glasom nam kaze: "sta to radite, razbicete sve brodove!" iako su oni na oko 20m uz obalu, "secite konope, sta cete ovde kad nista ne znate!"
Bez otpetljavanja elise nema pomoci i zato zaranjam vise puta i vidim da nije strasno umrseno jer su konopi debeli i nakon nekoliko pokusaja uspevam da oslobodim brod. U toj akciji sam zadobio nekoliko cvoruga na glavi od Posejdonovog dna. Palimo motor , dizemo sidro i trece najdramaticnije neuspesno sidrenje u Viri ostaje iza nas uz urlanje egzaltiranog postarijeg mestanina.
Nista to nije bilo posebno strasno a pogotovo ne po njegov camac ali je to za njega bio smak sveta.
Nakon 3 neuspesna sidrenja pritisak na se popeo na granicu da kazemo: mars Vira ali sada je kasno da odatle odemo. Uplovljavamo u cetvrti krak uvale gde je Skver (neka vrsta radionice za popravku brodova). Tu su koce i razna druga plovila i konacno tu nalazimo 2 prazne bove. Vezujemo se krmom za jednu a ja otplivam da bi vezali pramac za obalu. Najzad se i mi i Posejdon smirujemo na sigurnom vezu. Pogled nije kao u ostalim kracima niti je dno lepo ali sigurnost i miran san nam je sada najvazniji. Mislimo jos da li ce nas neko opet oterati odatle (kako je krenulo u Viri) ali pada noc u skveru gotovo i da nema ljudi, niko nas ne opominje i tako odlazimo na pocinak poprilicno umorni.
22.09. STARI GRAD
Jutro je mirno i suncano ali nam se posle jucerasnjeg iskustva ne ostaje u Viri i posle dorucka (palacinke sa nasim domacim dzemom od malina), odvezujemo se, isplovljavamo i bez zaljenja napistamo Viru.
Sa pola gasa plovimo severnom obalom Hvara po mirnom moru a iza nas se brcka obavezna panula.
Nakon pola sata uzivanja u suncu ulazimo u siroki zaliv Starog grada. Plovimo uz obalu i obilazimo divne uvale sa po 1-2 kamene kuce koje su zatvorene posle letnje sezone. Ne znamo sta nas ceka u Starom gradu pa nam je neka od ovih bajkovitih uvala alternativa (mada su sve one potpuno otvorene za buru, pa samim tim i nesigurne).
Uplovljavamo u Stari grad i prizor je neverovatno lep! Obe obale su besprekorno uredjene za vezivanje, nema guzve a gradic sa mora deluje idilicno i pomalo uspavano. Tek je podne a na rivi je malo ljudi. Prolazimo do kraja uvale, osmatramo vezove i utom nam jedan barba sa svoje barke ljubazno dovikuje da mozemo da se vezemo za jednu zutu bovu koja je slobodna 2 dana jer je njen vlasnik otisao u ribolov u Viru. Zahvaljujemo mu se i masemo ali se ipak odlucujemo da odemo malo dalje od samog centra, na pocetak luke i lagano se bocno vezujemo uz potpuno slobodan mulo.
Cekamo da neko dodje da naplati jer uredjena obala pripada gradskoj marini. Nakon obilaska ovog slatkog, egzoticnog i pravog ribarskog gradica i snabdevanja u marketu i na pijaci, gozba na Posejdonu se sprema. Usput u jednom dvoristu vidimo natpis da prodaju domaci Prosek pa ulazimo i ljubazni stariji covek nas sa radoscu propituje odakle dolazimo i vidimo u njegovom pogledu zal za starim vremenima Jugoslavije. Daje nam flasu vina i kada sam izvadio veliku novcanicu da mu platim on kaze: nemam ja da vratim, ali mozete da platite i sutra, kad prolazite ovuda!! Opet nezapamcena ljubaznost mestanina!
Prolazimo divnim trgom uz rivu na kom je mesingana ploca koja nam govori da je 2016. godine bila proslava 2400god Starog grada, koji je nastao u 4 veku pre nove ere (svedoci grcki spis).
Uzivamo na Posejdonu posle gozbe, opusteni jer smo sigurno vezani uz rivu iznad koje se nadvijaju visoki borovi koji sire opojni miris smole i naravno hor i orkestar zrikavaca i u smiraj dana nam prilazi momak u camcu lucke kapetanije kome dajemo vinjetu a placanje je sutra u njihovoj kucici preko puta. Ako je tacno ono sto smo u setnji videli na njihovom cenoviku, trebalo bi da noc platimo 20 kuna, odnosno oko 300din sto nam deluje nemoguce.
Uvece pored nas setaju malobrojni gosti i po neki mestanin pa se i mi oblacimo malo toplije i krecemo u nocno izvidjane na drugu stranu prema hotelima i bungalovima u predivnoj borovoj sumi.
Nocenje je proteklo u potpunoj bonaci sa pogledom na osvetljenu rivu Starog grada. Ceo taj dan nam je ostao u secanju kao jedan od najlepsih i kako se tesko moze i zamisliti.
23.09. Stari grad
Jutro je a vec sunce przi. Sve je oko nas mirno, tek prodje po neki setac. Odlazimo da platimo vez i normalno saznajemo da je cena 20 kuna ali po duznom metru plovila :D i mi spadamo u tarifu od 10m pa je cena 200kuna tj 3200din. Uz vez mozemo da koristimo kupatilo sa toplom vodom pa nam je to prilika da se malo doteramo. Posto nam se Stari grad mnogo dopao odlucujemo da ostanemo jos jednu noc. U povratku pijemo kafu na rivi, na suncu susimo kosu i dopunjavamo mobilne telefone. U povratku od ribara kupujemo sveze srdele.
Posle gozbe od istih, odlazimo na obliznju plazu da se okupamo i planiramo da iz Starog grada, autobusom odemo do grada Hvara, kada vec brodom nismo uspeli. U 18:30 imamo autobus koji prolazi tunelom i spustajuci se sa grebena ostrva prema gradu dozivljavamo zaista neverovatan prizor zalaska sunca nad Paklinskim otocima.
Vecernja setnja po gradu Hvaru, koji vri od turista, uskim kamenim ulicicama gde se na svakom koraku susrecemo sa nekim istorijskim spomenikom. Setnju nastavljamo i izvan grada uz more do hotelskog kompleksa Antara i u povratku sedamo na pice u srcu grada, blizu autobuske stanice.
Vracamo se poslednjim busom u Stari grad i za pola sata smo u nasem Posejdonu. Jos jedno predivno vece, nemo puno zvezda a svetla grada se odslikavaju u mirnoj vodi zaliva.
24.09 UVALA TIHA - HVAR
Iako su predhodni dani u Starom gradu bili predivni ipak nas istrazivacki duh tera da se vratimo nasem krstarenju.
Posle dorucka se odvezujemo i isplovljavamo.
Obilazimo lepe uvale sa desne strane zaliva, ne ocekujuci mnogo ali izgleda da bas zato dobijamo i previse. Nailazimo, najzad, posle 10 dana, na ono sto smo zamisljali i sanjali a to je pusta uvala, zasticena od svih vetrova sa kamenitom obalom oivicenom borovima iz kojih se naravno cuje hor zrikavaca, duboka oko 3m u sredini gde bacamo sidro. Otplivam sa lancanom (konopci) i obmotavam ih na obe obale oko drveta uz sidro i to je skolski primer sigurnog vezivanja broda. Nigde zive duse u okolini, tisina i mir. Posle jednog sata provedenog u vodi i tusiranja na krmenom tusu, uzivamo u potpunom sjedinjenju sa prirodom.
25.09. Uvala Tiha
Nocas je sevalo, grmelo, pljustala je kisa ali bez vetra, tako da je iako dramaticna,noc bila mirna za spavanje. Ujutru zaticemo sve mokro, dan je tmuran a ja nisam mamuran :D pa je zacas sve obrisano i osuseno za jutarnji ritual: kafa i dorucak.
Sve je totalno mirno, samo se cuju zvuci prirode: zrikavci, poneko zapljuskivanje ribice koja bezi od vece, poneki talasic uz obalu ako je tamo u daljini prosao trajekt. Dan nam brzo prolazi kao i svi predhodni, bilo da ima dogadjaja ili ne, neverovatno kako od svitanja do sutona prodje vreme za cas. Citamo knjige u potpunoj vanzemaljskoj i vanvremenskoj opustenosti.
Popodne Marina krece u pecanje sa palube, jer je mame sitne ribice oko broda. Veoma je vesta i uspesna u tome i uskoro je u kanti podosta kedera pa pravovremeno krecem u pripremu parangala. Svih 20 udica su popunjene delovima ribe ili rakovima i puzicima koje sam sakupio na obali. Isplovljavamo oko 17h a bajbot i sve konope ostavljamo u "nasoj" uvali da cuvaju mesto. Oko 18h spustamo parangal na oko 10m dubine u jednom zalivu i sve protice uspesno dok mi se jedna udica ne zabode u koren malog prsta. Ipak zavrsavamo spustanje parangala i vracamo se na vez. Onda mi predstoji "operacija' vadjenja udice koja je em velika em se duboko zarila u prst pa joj ono perce ne dozvoljava da je izvucem. Jedino resenje je da secnem makazama ulaznu ranu i izvucem je. Marina ne moze da gleda ali posto sam to sam sebi uspesno uradio ona priskace sa svom apotekarskom opremom i previja mi ljutu ranu ;) Iako bi trebalo parangal veceras izvaditi, zbog ribolovackih rana to ostavljamo za ujutru. Da bi noc bila jos neizvesnija, spustam mrezu iz bajbota. Noc je neverovatno mirna, nebo je poluoblacno, poneka zvezda se pomalja a mesec je sa jedva primetnim srpom.
Odlazimo u kabinu na citanje i spavanje i prvi put sa nestrpljenjem iscekujemo da li ce se nocas nesto uloviti na parangalu ili u mrezi. Nije nam vazan rezultat naseg ribolovackog podviga, vazno je da smo ceo dan bili aktivni i uzivali u nasoj uvali. Sutra planiramo odlazak u mozda jos neku lepu uvalu ili u Bol na Bracu.
Laku noc citacu a ja odoh da citam knjigu i uspavam se. Posejdon je tako miran da se cesto zapitamo da li spavamo na moru ili na kopnu.
26.09. Hvar - uvala
Jutro je suncano, bez oblacka, more mirno. Dizemo tende sa strane koje su svake noci spustene zbog hladnoce i rose i bacam prvi pogled na mrezu, kad tamo jedan ciplic, zapetljan u okce mreze. Divno, imamo svezu ribu i da je jos jedan, danasnji rucak bi bio obezbedjen.
Spremamo se za isplovljavanje nakon 2 noci provedene u uvali Tiha a to podrazumeva podizanje bajbota na krov, skupljanje mreze, odvezivanje lancana i dizanje sidra. Polako plovimo prema jednom od rtova na pocetku uvale gde smo sinoc spustili parangal.Zuta bova koju smo zakacili na pocetak oznacava gde se nalazi i mi gasimo motor. Pocinje izvlacenje strune i vec na trecoj udici se nesto izduzilo. Uz odusevljenje i slikanje izvlacimo osrednjeg ugora. Sada je riblji rucak vec siguran. Ali pravo iznenadjenje nas tek ceka jer na sledecim udicama su jos 3 ugora a ovaj na kraju je najveci, skoro 1m dugacak (moze se proveriti na slikama:) i do 1kg tezak (treba mi verovati na rec). Kofa je puna ugora i sa ciplom imamo preko 2kg sveze ribe.
Odusevljeni smo ulovom i polako plovimo oko rta Starogradskog zaliva uz obalu do sledece velike uvale. Predivan dan, a vec na pocetku uvale pronalazimo jedan krak koji nas ocara kristalnim morem sa pescanim dnom prosaranim ponekom travnatom oazom.
Spustamo veliko sidro na sred uvale i slede pripreme za riblju gozbu. To je ciscenje ribe, przenje, spremanje krompir salate i uz to kupanje. Uzivamo u rucku: cipal je savrsen a ugori sa slatkim, kompaktnim mesom ali sa dosta koscica. Usput saljemo u svet slike o nasem ribolovackom podvigu.
Spavanje te noci u uvali je malo turbulentno jer smo samo na sidru pa nocni burin ljulja Posejdona i okrece oko sidra kako menja pravac, sto nam ne da da spavamo u jednom komadu. Marina je svaki cas na prozoru i kontrolise gde se nalazimo od obale jer je plasi da sidro ne zaore po pecsanom dnu. Ipak je noc protekla na relativno sigurnom vezu i jutro smo docekali zeljni novih izazova. Dok pijem kafu, posmatram ribice ispod broda i odjednom u travi vidim da se nesto krece. Ubrzo shvatim da je to hobornica i zovem Marinu da izadje iz kabine i vidi je. Nismo opremljeni za hvatanje hobotnica ali taj prizor je nezaboravan, gde ona trazi svoj plen u travnatoj oazi uokvirenoj peskom i tirkiznom vodom.
Spremamo se za nastavak putovanja...
21.09.
PAKLINSKI OTOCI
 |
| Paklinski otoci |
 |
| Uvala Vinogradska |
More je relativno mirno i panula se vuce, nikad se ne zna. Prilazimo Paklenim otocima sa spoljne strane i uskoro se pojavljuje uvala iz raja (mislim da se zove Vinogradska) naspram Palmizane u kojoj se nalazi ACI marina a u ovoj uvali privezane uz puno bova, ljuljuskaju se jedrilice i katamarani. Ima i jahti i opet smo najmanji brod. Uz obalu na stenama nekoliko plaznih barova sa divnim drvenim terasama ukraseni baldahinima, puno ljudi i vrlo zivahno okruzenje. More se presijava a dno je potpuno pescano i sve je tirkizno kao na Karibima.
Lako sidrimo na oko 10-ak metara od kamenite obale sa plocastim stenama. Veliko sidro je dovoljno.
 |
| Kafic i plaza Hula-Hula |
DRAMA - Sve ono nestvarno lepo u uvali odjednom postaje dramaticno jer u plovidbi idemo sve vecim talasima, koje je digao severozapadnjak i plovidba postaje neugodna. U Paklinskom kanalu izmedju otoka i Hvara okrecemo tako da su nam talasi u krmu i to je malo prijatnija plovidba ali su ipak visoki preko 2m i treba stalno paziti da ne okrenemo bok broda nadolazecem talasu jer to moze biti opasno. Izmedju dileme da li da skratimo to mucenje i sklonimo se u poznatu uvalu ili nastavimo ka Viri, odlucujemo se za ovo drugo, sto bas i nije najmudrija odluka. Da bismo izbegli bocne talase moramo opet da burdizamo. Posejdon se propinje na vrhovima talasa a po brodu leti sve sto nije vezano. Marina je u kabini a ja sam razapeo obe noge i jednu ruku da bih se ucvrstio u sedistu a drugom rukom usmeravam brod, prateci pogledom talase. Sve je to naporno, koncentracija je maksimalna i nakon vise od jednog sata, takve plovidbe, uplovljavamo pored svetionika u uvalu Vira na Hvaru.
 |
| Vira-I krak |
 |
| Vira |
 |
| Vira |
Otplovljavamo do treceg kraka uvale gde su jedrilice na svojim sidrima i tu cemo pokusati, samo sa velikim sidrom. Kraj uvale je ogradjen malim bovama na konopcu kao deo plaze. Bacamo sidro ali smo suvise blizu bovama i pod naletom velikih talasa, opet nas vetar nanosi na njih. Pokusavam da upalim motor ali se elisa uplice u bove i konope i preostaje jedino da skocim u more sa maskom da bi se to otpetljalo odozdo. Utom stize jedan covek na camcu i histericnim glasom nam kaze: "sta to radite, razbicete sve brodove!" iako su oni na oko 20m uz obalu, "secite konope, sta cete ovde kad nista ne znate!"
Bez otpetljavanja elise nema pomoci i zato zaranjam vise puta i vidim da nije strasno umrseno jer su konopi debeli i nakon nekoliko pokusaja uspevam da oslobodim brod. U toj akciji sam zadobio nekoliko cvoruga na glavi od Posejdonovog dna. Palimo motor , dizemo sidro i trece najdramaticnije neuspesno sidrenje u Viri ostaje iza nas uz urlanje egzaltiranog postarijeg mestanina.
Nista to nije bilo posebno strasno a pogotovo ne po njegov camac ali je to za njega bio smak sveta.
 |
| Vira Skver |
22.09. STARI GRAD
 |
| Stari grad na Hvaru |
Jutro je mirno i suncano ali nam se posle jucerasnjeg iskustva ne ostaje u Viri i posle dorucka (palacinke sa nasim domacim dzemom od malina), odvezujemo se, isplovljavamo i bez zaljenja napistamo Viru.
Sa pola gasa plovimo severnom obalom Hvara po mirnom moru a iza nas se brcka obavezna panula.
Uplovljavamo u Stari grad i prizor je neverovatno lep! Obe obale su besprekorno uredjene za vezivanje, nema guzve a gradic sa mora deluje idilicno i pomalo uspavano. Tek je podne a na rivi je malo ljudi. Prolazimo do kraja uvale, osmatramo vezove i utom nam jedan barba sa svoje barke ljubazno dovikuje da mozemo da se vezemo za jednu zutu bovu koja je slobodna 2 dana jer je njen vlasnik otisao u ribolov u Viru. Zahvaljujemo mu se i masemo ali se ipak odlucujemo da odemo malo dalje od samog centra, na pocetak luke i lagano se bocno vezujemo uz potpuno slobodan mulo.
Cekamo da neko dodje da naplati jer uredjena obala pripada gradskoj marini. Nakon obilaska ovog slatkog, egzoticnog i pravog ribarskog gradica i snabdevanja u marketu i na pijaci, gozba na Posejdonu se sprema. Usput u jednom dvoristu vidimo natpis da prodaju domaci Prosek pa ulazimo i ljubazni stariji covek nas sa radoscu propituje odakle dolazimo i vidimo u njegovom pogledu zal za starim vremenima Jugoslavije. Daje nam flasu vina i kada sam izvadio veliku novcanicu da mu platim on kaze: nemam ja da vratim, ali mozete da platite i sutra, kad prolazite ovuda!! Opet nezapamcena ljubaznost mestanina!
Prolazimo divnim trgom uz rivu na kom je mesingana ploca koja nam govori da je 2016. godine bila proslava 2400god Starog grada, koji je nastao u 4 veku pre nove ere (svedoci grcki spis).
Uzivamo na Posejdonu posle gozbe, opusteni jer smo sigurno vezani uz rivu iznad koje se nadvijaju visoki borovi koji sire opojni miris smole i naravno hor i orkestar zrikavaca i u smiraj dana nam prilazi momak u camcu lucke kapetanije kome dajemo vinjetu a placanje je sutra u njihovoj kucici preko puta. Ako je tacno ono sto smo u setnji videli na njihovom cenoviku, trebalo bi da noc platimo 20 kuna, odnosno oko 300din sto nam deluje nemoguce.
Uvece pored nas setaju malobrojni gosti i po neki mestanin pa se i mi oblacimo malo toplije i krecemo u nocno izvidjane na drugu stranu prema hotelima i bungalovima u predivnoj borovoj sumi.
Nocenje je proteklo u potpunoj bonaci sa pogledom na osvetljenu rivu Starog grada. Ceo taj dan nam je ostao u secanju kao jedan od najlepsih i kako se tesko moze i zamisliti.
23.09. Stari grad
Jutro je a vec sunce przi. Sve je oko nas mirno, tek prodje po neki setac. Odlazimo da platimo vez i normalno saznajemo da je cena 20 kuna ali po duznom metru plovila :D i mi spadamo u tarifu od 10m pa je cena 200kuna tj 3200din. Uz vez mozemo da koristimo kupatilo sa toplom vodom pa nam je to prilika da se malo doteramo. Posto nam se Stari grad mnogo dopao odlucujemo da ostanemo jos jednu noc. U povratku pijemo kafu na rivi, na suncu susimo kosu i dopunjavamo mobilne telefone. U povratku od ribara kupujemo sveze srdele.
Posle gozbe od istih, odlazimo na obliznju plazu da se okupamo i planiramo da iz Starog grada, autobusom odemo do grada Hvara, kada vec brodom nismo uspeli. U 18:30 imamo autobus koji prolazi tunelom i spustajuci se sa grebena ostrva prema gradu dozivljavamo zaista neverovatan prizor zalaska sunca nad Paklinskim otocima.
Vecernja setnja po gradu Hvaru, koji vri od turista, uskim kamenim ulicicama gde se na svakom koraku susrecemo sa nekim istorijskim spomenikom. Setnju nastavljamo i izvan grada uz more do hotelskog kompleksa Antara i u povratku sedamo na pice u srcu grada, blizu autobuske stanice.
Vracamo se poslednjim busom u Stari grad i za pola sata smo u nasem Posejdonu. Jos jedno predivno vece, nemo puno zvezda a svetla grada se odslikavaju u mirnoj vodi zaliva.
24.09 UVALA TIHA - HVAR
Iako su predhodni dani u Starom gradu bili predivni ipak nas istrazivacki duh tera da se vratimo nasem krstarenju.
Posle dorucka se odvezujemo i isplovljavamo.
Nocas je sevalo, grmelo, pljustala je kisa ali bez vetra, tako da je iako dramaticna,noc bila mirna za spavanje. Ujutru zaticemo sve mokro, dan je tmuran a ja nisam mamuran :D pa je zacas sve obrisano i osuseno za jutarnji ritual: kafa i dorucak.
Sve je totalno mirno, samo se cuju zvuci prirode: zrikavci, poneko zapljuskivanje ribice koja bezi od vece, poneki talasic uz obalu ako je tamo u daljini prosao trajekt. Dan nam brzo prolazi kao i svi predhodni, bilo da ima dogadjaja ili ne, neverovatno kako od svitanja do sutona prodje vreme za cas. Citamo knjige u potpunoj vanzemaljskoj i vanvremenskoj opustenosti.
Popodne Marina krece u pecanje sa palube, jer je mame sitne ribice oko broda. Veoma je vesta i uspesna u tome i uskoro je u kanti podosta kedera pa pravovremeno krecem u pripremu parangala. Svih 20 udica su popunjene delovima ribe ili rakovima i puzicima koje sam sakupio na obali. Isplovljavamo oko 17h a bajbot i sve konope ostavljamo u "nasoj" uvali da cuvaju mesto. Oko 18h spustamo parangal na oko 10m dubine u jednom zalivu i sve protice uspesno dok mi se jedna udica ne zabode u koren malog prsta. Ipak zavrsavamo spustanje parangala i vracamo se na vez. Onda mi predstoji "operacija' vadjenja udice koja je em velika em se duboko zarila u prst pa joj ono perce ne dozvoljava da je izvucem. Jedino resenje je da secnem makazama ulaznu ranu i izvucem je. Marina ne moze da gleda ali posto sam to sam sebi uspesno uradio ona priskace sa svom apotekarskom opremom i previja mi ljutu ranu ;) Iako bi trebalo parangal veceras izvaditi, zbog ribolovackih rana to ostavljamo za ujutru. Da bi noc bila jos neizvesnija, spustam mrezu iz bajbota. Noc je neverovatno mirna, nebo je poluoblacno, poneka zvezda se pomalja a mesec je sa jedva primetnim srpom.
Odlazimo u kabinu na citanje i spavanje i prvi put sa nestrpljenjem iscekujemo da li ce se nocas nesto uloviti na parangalu ili u mrezi. Nije nam vazan rezultat naseg ribolovackog podviga, vazno je da smo ceo dan bili aktivni i uzivali u nasoj uvali. Sutra planiramo odlazak u mozda jos neku lepu uvalu ili u Bol na Bracu.
Laku noc citacu a ja odoh da citam knjigu i uspavam se. Posejdon je tako miran da se cesto zapitamo da li spavamo na moru ili na kopnu.
26.09. Hvar - uvala
Jutro je suncano, bez oblacka, more mirno. Dizemo tende sa strane koje su svake noci spustene zbog hladnoce i rose i bacam prvi pogled na mrezu, kad tamo jedan ciplic, zapetljan u okce mreze. Divno, imamo svezu ribu i da je jos jedan, danasnji rucak bi bio obezbedjen.
Spremamo se za isplovljavanje nakon 2 noci provedene u uvali Tiha a to podrazumeva podizanje bajbota na krov, skupljanje mreze, odvezivanje lancana i dizanje sidra. Polako plovimo prema jednom od rtova na pocetku uvale gde smo sinoc spustili parangal.Zuta bova koju smo zakacili na pocetak oznacava gde se nalazi i mi gasimo motor. Pocinje izvlacenje strune i vec na trecoj udici se nesto izduzilo. Uz odusevljenje i slikanje izvlacimo osrednjeg ugora. Sada je riblji rucak vec siguran. Ali pravo iznenadjenje nas tek ceka jer na sledecim udicama su jos 3 ugora a ovaj na kraju je najveci, skoro 1m dugacak (moze se proveriti na slikama:) i do 1kg tezak (treba mi verovati na rec). Kofa je puna ugora i sa ciplom imamo preko 2kg sveze ribe.
Odusevljeni smo ulovom i polako plovimo oko rta Starogradskog zaliva uz obalu do sledece velike uvale. Predivan dan, a vec na pocetku uvale pronalazimo jedan krak koji nas ocara kristalnim morem sa pescanim dnom prosaranim ponekom travnatom oazom.
Spustamo veliko sidro na sred uvale i slede pripreme za riblju gozbu. To je ciscenje ribe, przenje, spremanje krompir salate i uz to kupanje. Uzivamo u rucku: cipal je savrsen a ugori sa slatkim, kompaktnim mesom ali sa dosta koscica. Usput saljemo u svet slike o nasem ribolovackom podvigu.
Spavanje te noci u uvali je malo turbulentno jer smo samo na sidru pa nocni burin ljulja Posejdona i okrece oko sidra kako menja pravac, sto nam ne da da spavamo u jednom komadu. Marina je svaki cas na prozoru i kontrolise gde se nalazimo od obale jer je plasi da sidro ne zaore po pecsanom dnu. Ipak je noc protekla na relativno sigurnom vezu i jutro smo docekali zeljni novih izazova. Dok pijem kafu, posmatram ribice ispod broda i odjednom u travi vidim da se nesto krece. Ubrzo shvatim da je to hobornica i zovem Marinu da izadje iz kabine i vidi je. Nismo opremljeni za hvatanje hobotnica ali taj prizor je nezaboravan, gde ona trazi svoj plen u travnatoj oazi uokvirenoj peskom i tirkiznom vodom.
Spremamo se za nastavak putovanja...
Нема коментара:
Постави коментар