EGEJSKO MORE 2011.

BRODSKI DNEVNIK
Solunski zaliv

30.09.2011.
Posejdon je u maloj ribarskoj luci Grica, 10km od Leptokarije. Kombijem smo dosli do luke, Bane se ukrcao na Posejdona a ja sam odvezla kombi sa prikolicom u Paraliju jer smo tamo planirali da ostavimo kombi i da nadjemo nekog da izvuce brod posle plovidbe.
Sedim na kamenom nasipu u luci Paralija i u daljini ugledam Posejdona kako ponosno plovi morem. Pedivan je osecaj kada ga gledam sa kopna kako ponosito sece talase. 
U luci Paralija, nalazimo mesto za vez izmedju ribarskih camaca i tu ja prvi put spavam na Posejdonu. Potpuno mirna noc a ujutru je Bane pecao - bez ulova, kao i svi ostali ribari.

Paralia

01.10.2011. Paralia
Pronasli smo coveka koji drzi pumpu i plac gde mozemo da ostavimo kombi i prikolicu, zove se Manolas i vrlo je ljubazan. Ima i traktor kojim ce nam na povratku izvuci brod. Ostavljamo luku Paralija i isplovljavamo, prilicno kasno ali sa puno entuzijazma u 13:50. 
Prvo pravilo naseg krstarenja i plovidbe je NE PLOVITI NOCU i NIKAD PO LOSEM VREMENU. Koliko god je u nasoj moci, trudicemo se da do sigurne luke stignemo pre noci i da ne isplovljavamo po losim vremenskim uslovima,tj. vetru i talasima jer na moru ne treba nigde zuriti.

14:45  RT pre Alikesa
Kupamo se na pustoj pescanoj plazi i facinirani velikom kolicinom nagomilanih skoljki skupljamo ih jer ja planiram da ih koristim za pravljenje nakita, pa trazim uglavnom sa rupom.Sa tog rta se vidi solana.

* 

Alikes je selo u opštini Pidna, Pieria sa oko 50 stanovnika. Udaljeno je 12 km od Paralije i 7 km od Makrigialosa. 

Οι αλυκές – na starogrčkom znači solana tj. mesto gde se vadi so. 

Alikes Kitrou je mesto sa lekovitim blatom koje poslednijih godina privlači sve više što znatiželjnih turista, što onih koji imaju prave zdravstvene probleme. Na ovom mestu se nalaze mali bazenčići koji se ispune morskom vodom koja ima veliki salinitet. U ovim bazenčićima se nalazi crna glina koja ima terapijsko dejstvo na čovekov organizam. .

Luka ALIKES - 19h

Uplovljavamo u luku koja je puna ribarskih barki i brodova za skoljke (veliki i prljavi). Nema lepog mesta da se vezemo ali je tu uvala kao predvorje luke, gde smo bacili sidro. Izlazimo na obalu i setamo po mestu Pidna. Tu su 2-3 hotelcica i par taverni i predivna borova suma na obali i uredjeno izletiste u toj sumi (sredstvima EU). Plaza me je razocarala jer je potpuno prekrivena suvom travom. U luci smo pronasli cesmu sa vodom i orman sa strujom gde ima uticnica i za 220w pa se mi ukljucimo sa produznim kablom a u torbi su smesteni: laptop i mobilni telefoni koje tu dopinjujemo. Dopunili smo i rezervoar sa vodom.

Ono sto nas sad vec ne iznenadjuje je sto nas niko ne gleda, ne pita nista i ne trazi da platimo. Malo nas samo cudno gledaju, jer verovatno nema cesto ovakvih brodica da posecuju ribarske luke.

U Paraliji smo se snabdeli mamcima kod grkinje koja "prica" srpski i kaze: srvisi :) za crvice pa se uvek smejemo kada se nje setimo. Ovde nije prilika za pecanje.

Napravili smo podsetnik sa prevodom na grcki ako nam zatreba da pitamo ribare,npr;

Da li mogu ovde da vezem brod, da li je voda za pice, da li ce biti vetra i talasa ...itd.

02.10.utorak - Bane piše:
Kakav, za mene idealan dorucak: kačamak sa mlekom i cimetom. Kasno sam se setio da u brodu imam cak i vanilu. Mozda ce nekada nedostajati nebitnih stvari kao sto su npr. gorivo ili plin ili voda za tusiranje ali ce uvek biti kljucnih detalja kao sto je origano, vanila, brasno za palacinke i sl.
Pirka neki lagani vetric pa je povrsina mora postala talasasta. Do pre neki minut je bila kao ogledalo i podsecala na bonace na Jadranu.
A ove ribe kao da ne doruckuju, ni traga zivotu ispod povrsine.

PIDNA (na Grckom Pydna) bio je grcki grad u drevnom Makedonu, najvazniji u Pieriji. Drevna Pidna je bila deo makedonskog kraljevstva pod Alksandrom I.
 357. godine PNE Filip II je zauzeo a 317g se Aleksandrova majka Olimpija tamo sklonila od Kasandera koji je opkolio grad i osvojio ga 316,g. Bitka kod Pidne (22. juna 168 pne), u kojoj je rimski general Aemilius Paulus pobedio kralja Perzeja, okončala je vladavinu dinastije Antigonida nad Makedonom.

Kada smo napunili brod vodom i mobilne telefone strujom, krenuli smo dalje. Zaustavili smo se pored predivne plaže "Bora-Bora". Tu smo bacili sidro i kupali se u plićaku tople i bistre vode. POsle dobrih 30 min kupanja, izasli smo na plazu i krenuli na jug trazeci neke stepenice do Pidne koja je na samoj litici. Ugledali smo stazu sa stepenicama koja se na oko 1,5-2m prekidala (verovatno od talasa) ali smo u blizini videli bure, dogurali ga i preko njega se uzverali na stepenice. Tako mokri u kupacem kostimu i bez papuca uzverali smo se i nasli u necijem lepom, privatnom dvoristu i krenuli ka izlaznoj kapiji, kad smo odjednom ugledali coveka koji kosi travu. On se jako iznenadio, odakle smo se mi stvorili ;) ali smo mu nekako na grckom rekli da smo dosli brodom i da je on usidren dole na plazi a nas zanima arheolosko nalaziste. Covek se nasmejao i pokazao nam kuda da prodjemo do nalazista. Ljubazni Grk!

Dolazimo do kapije nalazista ali nigde nema nikoga i sve je zakljucano. Mada ne znam ni kako bi tako mokri usli ;) Obilazimo okolo i gledamo preko ograde.
Sa druge strane pronalazimo lepo, normalno stepeniste koje nas vodi direktno na plazu pored restorana Bora-Bora i na naseg Posejdona.
Tu se jos malo kupamo ali posto ne znamo gde cemo spavati i koja nas avantura jos ceka, krecemo prema Makrigijalosu.
Pored njega smo samo prosli jer nas nista nije privuklo da ostanemo (nema ni jedan mol ni lucicu).
Tu na oko 30 metara od obale su velike "farme" skoljki. Odatle pa do Soluna su delte tri reke pa je citav predeo mocvaran. 
Zato skrecemo na istok prema Halkidikiju. Nas stari znanac vetar Meltemi nije odoleo da se pojaca i pravi nam drustvo celim putem preko Solunskog zaliva. Pustili smo panulu ali se nista nije uhvatilo. Uz prilicno velike talase i uzburkano more, plovili smo u cik-cak ili kako se jedrilicarskim recnikom kaze burdizanje
i u daljini fiksirali jedno naseljeno mesto. U tom trenutku nemamo internet i jedino sto nam google mapa pokazuje je naziv Nea Mihaniona. 

Pri prilasku vidimo da je to velika luka a kasnije saznajemo da je tu i velika  fabrika za preradu i konzerviranje ribe. Pristajemo uz dok pored setalista i vezujemo se bocno. resili smo da tu prespavamo jer je lepo zasticena luka a nema ni guzve. Kuliramo na brodu i posmatramo mesto koje je potpuno gore na vrhu litice. Oko 18h pocinju da silaze mestani na rivu i svi ali svi hodaju kao na traci za brzo hodanje, pa sam ga nazvala "grad brzih setaca". Tu je ogradjeni i lepo uredjeni parkic sa poligonom sa puno saobracajnih znakova. Ne znam cemu moze da sluzi osim da deca vezbaju i voze bicikle. Bane zabacuje udicu i vadi 4 ribice, koje smo mislili da upotrebimo kao kedere ali ih je ujutru sve pustio. (dobar neki covek ;D)

03.10.

Divno jutro na Halkidikiju. Prvi put me ne budi sunce iz mora , vec polako izlazi iza brda kao na Jadranu. Popili smo kaficu dok se luka i grad polako bude, polako kao sto inace rade Grci "siga-siga" (zato me je i zacudilo ono brzo hodanje juce popodne).

Krenuli smo stepenistem  na gore do ulice koja je na ivici odseka stene, puna restorana sa jedne strane a baste su im na samoj ivici sa predivnim pogledom na more i svaki je jedinstveni vidikovac.

Tu dominiraju visoki borovi i oseca se njihov opojni  miris. Obilazak gradica je bio osvezavajuci jer je neobican grad u brdu sa velikom crkvom. U pekari sam pitala gde je najbliza plaza i uputili su nas 3km na jug. Otplovili smo do te plaze ali nije bila lepa a i ribari su razapeli mreze izmedju skoljki i rta, pa smo se okrenuli i vratili nazad ali ne u veliku luku, vec u manju na izlasku iz grada. Bas nam se svidela ali su nas odatle udaljili jer je to luka pomorske skole.

I tako krenemo dalje na sever i ubrzo stizemo do rta, pescanog spica iza kojeg je jezero i neko naselje. Taj rt nam je iz daleka izgledao kao kraj sveta pa sam ga privremeno tako nazvala. Na "kraju sveta" se usidrimo i malo kupamo a na plazi skupljamo skoljke.

Iza rta je mala cista luka sa ribarskim brodicima i camcima. Nigde nikakvog natpisa pa za sada ne znamo o kom mestu se radi. Obilazimo luku ali nema struje od 220w vec samo za velike brodove. Kada krenemo puticem uzbrdo nailazimo da sladak borov parkic sa igralistem za decu i crkvicu na vrhu brda.

Vracamo se do broda i zabacujemo sve udice ali ni da pipne, pa smo otisli na spavanje. Nocu se razvio vardarac sa severa pa sam se budila, ustajala, premestala bokobrane i slusala da li to pada kisa, da li zvoni zvono sa crkvice, pa mi na pamet padao Hemingvej i slicno... To su skripali jarboli sa jedrilica a i nasa bitva je skripala pod naletima vetra. Na hridi, severno prema Solunu je pravi svetionik koji je cele noci okretao reflektor.

04.10.

Suncano ali vetrovito jutro je svanulo. Prosetali smo po ovom selu ali i dalje nigde natpisa kako se zove. Tu na obali je centar za sportove na vodi, paraglajding i kajt. Posmatramo hrabre sportiste i uzivamo u prizoru puno jedara u vazduhu. Vetar se ne smiruje a ribari ne isplovljavaju pa ni mi ne mrdamo. Bane se razradio: izvadio bajbot (gumeni camac) napumpao ga je i namestio elektricni motor. Potom smo se malo zajedno provozali a u sumrak je barba-Bane krenuo da peca iz bajbota. Izasao je iz luke i dugo ga nije bilo pa sam se malo zabrinula ali vratio se pred sam mrak bez ulova. (treba uvek gledati u domace ribare)

05.10.

Bene pise:

Dosadan je vetar, duva sa severa iako je u luci sigurno. Posejdonova silueta je visoka i vetar naginje brod ka susednoj barci. Bas je komsija stigao u svitanje na svoj ribarski brodic da krene u neizvesnost ribolova. Malo sam otvorio rajsferslus na tendi i promolio glavu da vidim da li nesto treba i nije mi promakao izraz cudjenja i straha. Sigurno mu se ucinilo da se pojavila reainkarnacija Posejdona: bela glava, cupava i ustirkana od soli, kosa sa siljcima na sve strane i vec primetna seda brada. Brzo je rekao: Ok, ok! verovatno da ne bih nastavio da izlazim ;) Samo me je bezveze razbudio, pa se nisam vratio u krevet nego sam bacio lancanu. Hvala ti Barba na tom izumu. Sad Posejdon sidri pravo kao strela. Setio sam se da je moj stari prijatelj i ucitelj plovidbe iz Makarske, Barba, uvek panicio kod svakog sidrenja i razvlacio konopce na sve strane, tako da mi je njegova jedrilica Luce uvek licila na pauka upetljanog u sopstvenu mrezu. Mene je stalno prozivao da nemam dovoljno konopa. E sada na Posejdonu imam oko 150m konopa i 2 sidra od 5 i 3.5kg i to je sve i vise nego dovoljno za sigurno sidrenje. Barba bi sigurno vise voleo da nosim sidro od tankera kao Isus Hrist krst.

Bila je divna mirna noc, prava bonaca. Ujutru u pola 7 je krenula najezda automobila sa ribarima koji isplovljavaju po mirnom vremenu. Medjutim opet je krenuo Vardarac pa mi mirno sedimo, pijemo kafu i doruckujemo na palubi. Cekamo da stane vetar. Meni je vec dosadno jer osim parka i crkvice nema nista interesanto da se obilazi.

Kasnije u Beogradu smo uz pomoc googla saznali da se mesto zove Agelohori.

Vetar se smirio i oko 13:30h isplovljavamo i krecemo na sever prema Solunu. Prolazimo ispod hridi sa svetionikom i prva uvala posle hridi je Agia Triada, poznato letovaliste zitelja Soluna ali i drugih turista. Lepo mesto sa mnostvom kuca sa apartmanima i nekoliko hotela duz dugackog setalista. Bas lepo izgleda ali nigde ne vidimo ni mol a tek nema luke na vidiku. Zato bacamo sidro u plicaku i kupamo se u divnoj cistoj i toploj vodi na plazi. Turista skoro da nema, poneko seta, jer vec je oktobar.

Posle kupanja krecemo dalje da trazimo sigurno mesto za noc. U daljini ugledamo lukobran sto znaci da ima malo zaklona. Zanimljivo nam je sto plovimo a ne znamo uopste na sta ceo naici. Sada znamo kako je to kad imamo internet, pa svaku uvalu mogu da procenim jos na telefonu. Ovo je bila prava avantura.

Stizemo do lukobrana mesta Nea Epivate, iza kog je nekoliko ribarskih barki ali mi zaobilazimo na drugu stranu jer tamo nema nikog.....i tako gledajuci gde nam je lepse da se vezemo...ukopavamo se u pescanom plicaku! Medjutim ja nemam zbog cega da brinem jer je samnom morski vuk Bane, koji ce nam opisati situaciju.

Bane pise:

To sto Marina zove "ukopali" strucno se zove nasukali se pramcem. Pri tome mi je glupi sonar pokazivao 1,5metar dubine. Uopste ga jos nisam provalio gde on "gleda"?? napred, nazad, sa strane ili mozda meri daljinu do sunca ;). Izes sonar ako ja moram stalno da piljim ispod broda. Doduse ranije sam plovio bez njega i nikada se nigde nisam nasukao ali ne sa ovim brodom koji ima dosta veliku kobilicu. Zato cu do daljeg da koristim moj sonar u glavi.

Otkopavanje je bilo jednostavno zahvaljujuci bajbotu koji je u ovom slucaju bukvalno bio u sluzbi pomocnog camca brodu. Odneo sam konopac do mula oko 15m i vezao za bitvu. Pun gas u rikverc uz ljuljanje zategnutim konopcem i Posejdon je izasao iz pescanog spruda unazad kao rak koji se iskopava iz svog gnezda u pesku.

Iza restorana je mesto "ukopavanja"

 ....I onda smo se lepo usidrili sa druge strane doka koji je uglavnom pun pecarosa, setaca onih sa biciklom pa i kolima. Na kopnenom kraju doka je trg ili Agora gde se skupljaju mestani na lepo uredjenom trgu sa puno klupa u krug a levo i desno je nepregledno, lepo setaliste, vrlo siroko a ulica je uska pa domoniraju pesaci a ne automobili. 

Uvece smo nasli struju na 220w i napunili baterije i otisli na spavanje. I opet vetar koji nas budi jer nezgodno ljulja brod pa je Bane opet bajbotom otplovio da zabaci sidro, da bi se okrenuli upravno na dok.

06.10.

Ujutru odlazimo do centra mesta Nea Epivate, nalazimo Macutis samoposlugu, mesaru i pekaru i snabdevamo se svime sto nam nedostaje kao i divno ovcije kiselo mleko koje smo na brodu jeli uz przenice.

Ceo dan smo proveli usidreni na plazi malo juznije i stvarno uzivali do smiraja dana. Tu je Bane zabacio mrezu da je isproba i ona je lepo plutala ali je nismo ostavili preko noci jer nemamo bovu.

Noc je bila potpuna bonaca - prvi put do sada!

07.10.

Posto je uvece puno ribarskih brodica isplovilo, oni su oko 06h ujutru poceli da se vracaju u luku.  Medju njima i nas prvi komsija koji je imao i velike i male ribe. Bane je izasao i kupio 2 brancina (15e/kg) koje planira da sprema "na gradele".

  

Cekamo da se otvore prodavnice da kupimo jos neke sveze namirnice i da krenemo prema Pieriji.

Oko 12:15 isplovljavamo po nezapamcenoj bonaci. More je kao ogedalo!

Vracamo se istim putem preko najuzeg dela Solunskog zaliva i istinski uzivamo u pogledu na veliku deltu tri reke po bozanstveno ravnoj povrsini mora.

I tako stizemo do "nase" omiljene plaze Bora-Bora, gde Bane raspaljuje rostilj na koji prvo ide meso a potom ribe (meso se cuva za naredne dane).

Rucak je bio prava gozba, sto se moze videti na slikama.

Pred sumrak se pozdravljamo sa omiljenom plazom i krecemo ka luci Alikes, gde smo proveli noc i zabacili mrezu, kad ujutru u mrezi, jedna srdela.

Posto smo se usidrili u prvoj dosta nezasticenoj uvali ispred luke, a vetar pocinje naglo da duva i da nas nosi prema solani. Sidro ore po pesku. Mreza je u vodi i kada Bane resi da pokrene motor, shvatamo da se mreza upetljala oko elise. Morali smo je vuci i kidati da bi oslobodili elisu a pri tom nas vetar nanosi u plicak. Tu smo opet naseli na pesak ali je snagator Bane izgurao svojim rukama brod. Opet smo u luci pored velikih, prljavih i smrdljivih skoljkara. Zavukli smo se izmedju 2 da nas zastite od vetra. Tu smo proveli ceo dan i noc i ja nisam mogla da docekam da svane. Bas je depresivno tako izmedju tih velikih zardjalih brodova koji uzasno skripe kao u horor filmu. Malo smo prosetali do solane ali jako duva pa se vracamo na brod.

09.10.

Jedva je svanulo i to tmurno i oblacno jutro. Vetar se smiruje ali je dosta zahladnelo. Cekamo do 10h da se smiri vetar ali ipak isplovljavamo po talasima od vardarca. 

Tmurno je i sunce nikako da se izbori sa oblacima. Jesen nam se smeje a mi bi i dalje da je leto. Plovimo dosta mirno a Vardarac nas gura u krmu prema Paraliji.

Vidimo je u daljini ali na oko 500m pred lukom, gasi se motor!!!

Benzin je na kraju. Hteli smo da dokupimo preko u Nea Mihanioni ili u Nea Epivate ali nigde nije bilo pumpe blizu mora a mi nemamo kako da nosimo kanistere od 25l pa smo zato procenili da ce biti dovoljno goriva da se vratimo.

U stvari, Bane jos uvek proverava koliko motor trosi.

Promucka malo kanister i namesti ga na ravno i nekako uplovimo u luku. Ja sam se tada uplasila jer je Paralija potpuno ogradjena velikim lukobranom koji je sav od stena a ulaz u luku je jako uzan. Bilo je za dlaku! Po ovakvom vetru, ne znam kako bismo stigli bez motora. Nekako uplovismo i ja sam odahnula.

Paralija

Paralija

Tu smo proveli jos jednu mirnu noc.

10.10.

Pakujemo se i zavrsavamo krstarenje. Covek, Manolas je po dogovoru dosao sa traktorom i za cas izvukao Posejdona iz Egejskog mora. Tu se on pozdravio sa Egejom gde je proveo 2 predhodne godine.

 Lepo zakacen za naseg Dina (fiat scudo) krece nazad u Srbiju.

ZAVRSNA BESEDA KAPETANA:

Na kraju ovog prvog u nizu krstarenja, zelim da kazem da cilj nije bio da se istraze najlepsi morski predeli, niti da se iscupaju najvece ribetine. Cilj je bio da se sazivimo sa Posejdonom, da osetimo i njegove i nase sposobnosti, da proverimo sve ono sto ce nam u narednim krstarenjima biti vazno i da vidimo sta jos eventualno treba doraditi.

Posle prvih 10 dana zivota na brodu, zajedno smo se slozili da je Posejdon zaista fenomenalno organizovan prostor i da ni u jednom njegovom delu nije ni preusko ni prenisko, ni prekratko ni pretesno. Jednostavno je vrlo, vrlo komotno a prostora za stvari ima i previse.

Drugo sto mi je bilo izuzetno vazno, je da tehnika funkcionise gotovo besprekorno (pod uslovom da ima benzina😀), akumulatori i osvetljenje je odlicno, sistem za vodu je krajnje funkcionalan, na sve tri slavine (kupatilo, kuhinja i tus na krmi),sporet na plin nas je hranio sve dane krstarenja.

Trece: opremljenost broda nautickom opremom je dovoljna za visednevna krstarenja. Narocito se odlicno pokazao bajbot sa elektromotorom. Na krovu smo mu pronasli super mesto tako da ga mozemo nositi naduvanog a da nam uopste ne smeta. U prerspektivi treba resiti pitanje frizidera i sto je Marini vrlo bitno: nabaviti brodsku sirenu jer je bila ljubomorna kada su nam drugi brodovi tulili a mi nismo mogli da im odgovorimo. 

Moram da se osvrnem i na ribolovacke "uspehe". Za 10 dana na moru uspeo sam svojom vrhunskom nespretnoscu da mi more otme 2 predivne vestacke ribe-panule i da pocepam mrezu a ulov se merio gramima. Kao sto sam rekao to ovoga puta nije bilo u prvom planu. Bice jos mnogo trofeja ali o tome na sledecim stranicama, na krstarenjima koja su tek u planu.

Sada kada je Posejdon "usidren" na ledini, ali kod kuce, moram da osetim veliko olaksanje sto je plan koji je bio toliko dalek i neizvestan a nosio u sebi bezbroj dilema i nedoumica ipak ostvaren gotovo bez greske.

Neka se Posejdon posle 2 godine plovidbe po Egejskom moru odmara preko zime kod kuce a na prolece jedva cekamo i on i mi, da zaplovimo nasim prelepim rekama Savom i Dunavom. Do tada Marini i meni preostaje da planiramo i pripremamo se za dalja, veca i duza krstarenja.