Oko 13h vetar se smiruje pa odlucujemo da se odvezemo i krenemo prema Bracu. More je mirno i za oko 1:15min uplovljavamo u Milnu. U luci je nebrojeno jedrilica i katamarana. Mi smo jedini manji brod. Svi sidre u marinama a mi smo pristali uz rivu i pitali coveka ispred jedne kuce da li mozemo tu da se vezemo. On je odmah ljubazno prisao i pokazao nam gde da se vezemo. To smo i uradili i to uz bok rive, kao pravi! Ponovo ljubaznost domacina.
 |
| Milna - Brac |
Obilazimo gradic koji je mali i sladak uz more. Merkamo konobu sa ribljim specijalitetima. Kada smo ogladneli sedamo u jedan restoran i porucujemo "riblji pijat" i naravno crno domace vino - Plavac.
Vece zavrsavamo slusajuci, na radiju, finale prvenstva Evrope u kosarci: Srbija - Slovenija. Izgubili smo ali smo srebro osvojili!
Video Milna na Bracu - preuzeto sa youtuba
18.09. Hvar - uvala Gorska
Posle mirne noci, po potpunoj bonaci ustajemo i krecemo na pijacu. Jos malo setnje uz more i ....gotovo! Kaze Rade Serbedzija u pesmi a mi radosni i naspavani sa novim namirnicama nabavljenim u marketu jer na pijaci nema nista, odvezujemo se i krecemo prema Hvaru.
Isplovljavamo u 12:45h a pre toga je pripremljen veliki stap i 4 udice za troling - panulanje. Plovimo po relativno mirnom moru, talasi od severozapada nam nisu problem. Uz obalu Braca do prolaza prema Solti krecemo se na oko 20m od obale, dubina oko 20m, na sonaru jata riba ali pri dnu a nasa panula je na povrsini - bedak, tako ne mozemo namamiti ribu.
1.5 sat nam je trebao da stignemo na spic Hvara i krenemo duz obale do grada Hvar, sto nam je cilj. Ali tu pocinju neocekivano-neprijatna iznenadjenja. Prva ozbiljna uvala ispod mesta Vira je lepo zasticena od vetrova i talasa ali nasa zelja je Hvar.
 |
| Hvar |
Iako sada, dok ovo pisem, oko 22h sedimo usidreni upravo u toj uvali u medjuvremenu smo doziveli veliko razocaranje. Prilaskom gradu Hvar, uvideli smo da nema ni 1 m obale koji je slobodan za vez. Ili camci ili stene! Napominjem stene - ogradjene bovama, sto znaci da predstavljaju plazu ili su mula, nacickana camcima pa se ne moze prici obali. U samoj luci Hvar vrvi od camaca uz obalu koji su vezani jedan za drugi i to u 4 reda. Ceo zaliv je posut velikim bovama za vezivaje jedrillica. Tako laganim gasom oplovljavamo niz uvala koje su sa Hvarom povezane stazom uz more, nadajuci se da cemo moci da pridjemo obali. Na kraju se vec udaljavamo i nalazimo predivnu uvalu, doduse ne mnogo zasticenu sa pescanom plazom i pronalazimo parce akvatorija za naseg Posejdona. Bacam veliko sidro na dubinu oko 10m - pescano dno, providno sve se vidi. Utom dolazi domaci ribar na camcu i preporucuje da ta uvala nije dobra s obzirom na jugo koji najavljuju. Da li ce juga biti ili ne, veliko je pitanje a zbog problema sa punjenjem mobilnih telefona na brodu poprilicno smo u mraku neznanja. U tom momentu je mudrije poslusati dobronameran savet i vracamo se nazad ka Paklenim otocima u nadi da cemo naci parce mora za nas. Ali, avaj, Pakleni otoci su prepuni jarbola, more sve valovitije, vec je kasno popodne, nismo se nigde ugnjezdili a samo pricamo o rucku-veceri koji ce uslediti kada se usidrimo - ali gde?!?
Na kraju se vracamo u istu uvalu koju smo obisli pre vise sati posle uzaludnog lutanja uz obalu ostrva Hvar i Paklenih otoka. I normalno, na samom ulasku u uvalu, nestaje benzina u rezervoaru koji je bio pun na jutrosnjem polasku iz Milne. Znam da u drugom rezervoaru imam oko 8-10l i brzo prebacujem crevo na njega jer smo 20m od obale sa ostrim stenama i na vec ozbiljnim talasima
Bezbedno uplovljavamo u uvalu GORSKA, zavlacimo se u najudaljeniji krak, prolazeci pored desetak vec usidrenih jerilica. Usput pitamo likalnog momka da se tu usidrimo za ovu noc a on nam ljubazno ponudi konop sa sigurnim vezom (dole je kolpa morto) i uz njegovu pomoc privezujemo se za mulo od konobe Mareta u 18h i gasimo motor!
 |
| Uvala Gorska |
 |
| Konoba Mareta |
Odahnuvsi, jer imamo sigurni vez za nocenje, sada sledi ono sto smo zamisljali mnogo ranije - bogata klopa. Predivna okolina, stene, borovi, zrikavci koji nas prate danima, besprekorno bistro more ali nas ne mami na kupanje posle ovakvog dana. Uvece izlazimo na mulo i vece zacinjavamo sa jednom olbom hvarskog aromaticnog Plavca u konobi koja diktira sve u toj uvali. Pitam momka uz zahvalnost za uslugu, koliko ce kostati a odgovor je NISTA! I opet ljubaznost.
Dakle, Dalmatinska obala je prirodno bogom dana za nauticki turizam ali ako citalac pomisli da se svi malo otkaceni i nekonvencionalni likovi iz cele Evrope, leti sjate na tu obalu, onda je normalno da postaje tesno i to u septembru. Ne mozemo ni da zamislimo kako je to u julu i avgustu. Ogromne marine u vlasnistvu drzave a ipak zbog nedostatka mesta ima primera da se velike jahte od po 40-50m vezuju bocno jedna za drugu kao sardine u konzervi.
Dakle, prezasicenost obale raznim plovilima ili pomanjkanje obale. A sada druga strana medalje: to su prirodne uvale koje su samo u nasim snovima puste. Moje secanje od pre 35god je takvo: nigde nikog, po koji ribar u barci i to je to. Uvale su iste osim sto nisu puste. Na takvu jos nismo naisli ali ko zna, ovo je ipak Hvar. Uvale su uglavnom privatizovane tako sto je napravljena sidrena infrastruktura za uzimanje para, koja se sastoji od usluge veza koji je maksimalno obezbedjen ali uz to ide usluga prevoza camcem do obale gde je konoba i organizovana uglavnom vecera. Skiperi sa jedrilica imaju tel vezu sa konobama i unapred rezervisu vecere za svoje goste. U takvoj jednoj uvali smo i mi sada i uzivmo u totalno mirnoj vodi iako spolja dopire zapljuskivanje talasa u obalu.. Noc protice potpuno mirno, osim glasnih pijanih nemaca sa susedne jedrilice.
19.09.
Pre podne provodimo u nasoj uvali Gorska na vezu. Oko 13h kada se more smirilo, otplovljavamo do grada Hvara da napojimo Posejdona na pumpi uz obalu. Lepo to sve ide, lagani bocni vez uz mulo i punjenje svih kanistera gorivom i drugih vodom.
Ponovo pokusavamo da se negde udenemo uz obalu da obidjemo grad ali je to po drugi i poslednji put jedostavno nemoguce i ostavljamo grad Hvar iza sebe. Vracamo se u nasu uvalu na vec poznati vez i onda sledi rucak na brodu. Popodne je mirno i suncano pa krecemo u kopneno istrazivanje okoline.
Makadamski put nas vodi uz brdo i ulazimo u lokalno loviste jelena. Tu su ceke ali i hranilista. Da bi to potvrdili ugledamo u daljini neku zivotinju na cistini. Marina je krsti srnom a ja divokozom (slicnost je ocigledna) a na kraju moze biti i magarac. Sa visine pravimo divne slike sumovitog Hvara i preko puta Paklenih otoka. U povratku se kupamo u cistoj i bistroj nasoj uvali. Usput u konobi najavljujemo nas dolazak na veceru. Popodne je kuvar cistio svezu ribu. Iz usidrenih jedrilica koje su izgleda zajedno, organizuje se neka vrsta igara bez granica i mi zavaljeni na Posejdonu posmatramo prestavu. To je organizacija Norveske kompanije "Made sailors" koja dovodi mlade iz celog sveta (bilo ih je i iz Brazila), iznajmljuje velike jedrilice sa skiperom i onda im organizuje krstarenje po Jadranu. Zabava na vodi je preskakanje 5 u nizu vezanih daski za jedrenje koje su toliko nestabilne da retko ko uspe da ih predje ili pretrci pre nego sto na najsmesnije moguce nacine upadaju u vodu.
Uvece im je rezervisana i vecera u konobi i kada se svi oni izredjaju i vrate na svoje jedrilice da nastave sa picem, nastupamo mi! Ovde smo vec domaci i svo osoblje je izuzetno ljubazno. Konobar nam na ovalu donosi 10-ak riba i mi odabiramo po jednu oradu i saragu. Dok cekamo da se nase ribice ispeku na gradelama, stize i plavac. Vecera je iz snova i vredela je svakog centa. Vracamo se na palubu ususkavamo se na svojim mestima i piljimo u more i obliznje stene, nastavljamo sa vinom i slusamo dalmatinsku muziku uz pogled na zvezdano nebo. Romantika kakva se tesko moze i zamisliti. Zbog takvih trenutaka vredi krstarenje. Iako je noc bila mirna, bar je tako pocela, uskoro sa otvorenog mora stizu u uvalu neki dugacki talasi koji nas stalno bacaju levo-desno uz skripu zategnutih konopa. Ne moze se spavati i nekoliko puta prevezujem konope.Tek u neko doba noci odlucim da se potpuno povucem sa obale ka sredini uvale i to najzad smiruje brod a mi tonemo u san
20.09.
Dok pisem o jucerasnjem danu ove kapljice, koje razmazuju mastilo, govore da pada neka sitna kisica. Mirno je i bez vetra.
Uz jutarnju kafu odlucujemo da definitivno napustimo uvalu i dan provedemo u oplovljavanju Paklenih otoka sa namerom da se veceras vezmo u uvali Vira sa Bracke strane Hvara. Da li ce se to i desiti, videcemo. Za sada uzivamo na palubi i nigde nam se ne zuri.
Definitivno se nije desilo jer nam se nije islo pa je vec uveliko prevalilo popodne a sada je kasno za bilo kakvu plovidbu. Zato mi pada na pamet da krenem u pecanje. To podrazumeva prvo pribavljanje mamaca za parangal. Umesio sam hleb i sa najsitnijom udicom i plovkom spustio pored broda. Malo brumanja okolo i eto stize jato malih bukava. Opa, prva je na udici i u kofi, pa sledeca itd. Cilj mi je oko 20 mamaca koliko ima udica na parangalu. Ta zabava traje oko 1,5 sat i uskoro se 22 bukvice pracaka u kofi. Sledeca faza je priprema parangala sto isto traje, pa isplovljavanje ali vec pada mrak. Na izlasku iz uvale, gde sam mislio da spustim parangal, tu gde sonar pokazuje ribe na dnu, neki lokalac lovi lignje pa ne mogu pored njega da spustam. Isplovljavamo iz uvale i Marina hvata divne prizore zalaska sunca. Naglo pada mrak tako da odustajemo od spustanja parangala. Nije vazno, znam da ce biti jos boljih prilika. Mamce vracamo u more.
21.09.
Jutro je pravo, za razliku od nekoliko predhodnih, suncano i to nas mami da se definitivno oprostimo od uvale u kojoj smo proveli 3 noci. Posle dorucka i pozdravljanja sa domacinima isplovljavamo u obilazak Paklenih otoka.
Нема коментара:
Постави коментар