2017. JADRAN

SEPTEMBAR  2017. - I DEO

PUTOVANJE Split - Solta
Prvo jutro u Posejdonu koji mirno lezi u slanoj vodi Jadrana u uvali zasticenoj od svih vetrova, savrseno vezan i kapetanom koji, uzivajuci u ovom trenutku ostvarenja visegodisnjeg sna, pise ove redke.
Sve je pocelo jos davnih zajednickih godina kada smo u dugim zimskim nocima mastali o krstarenju brodom po Jadranu. Ostrva su bila Marinina neostvarena zelja. Vec tada smo shvatili da nam je zelja zajednicka jer je duh pustolova, posle mnogo godina spavanja, ponovo probudjen u meni, Marininom zaslugom.
Od tada pa do ovog predivnog budjenja u uvali Necujam, na Solti, prosli smo dug put, nekada posut trnjem, mnogo puta savladavan intuicijom i improvizacijama ali put kojim smo uporno isli ka cilju a to je ovo jutro!

Konkretnije planiranje krstarenja 2017. je pocelo da se oblikuje prosle godine kada je usaglasen plan rada u firmi u kome smo se izborili za parce leta tj. slobodan septembar. Od tada, bar pola nasih razgovora pocinjalo je sa ovom slikom koja je jutros pred nama. Sve do pre 3 nedelje razgovori su bili virtuelni a onda smo krenuli u konkretnu realizaciju sto je podrazumevalo sveobuhvatne pripreme: registracija broda, provera i osposobljavanje prikolice (inerciona kocnica nije proradila pa je to zahtevalo kompletnu zamenu amortizera i cilindara kao i sajle sa stelovanjem), registracija prokolice koja je prosla glatko samo zato sto je kupljena od jedine licencirane firme u Srbiji - nemacki KNOT). Zatim, vadjenje broda (Bole iz nase marine je to uradio elegantno sa svojim Dodzem).
Na suvom posle 4 godine Posejdon je bio izlozen kompletnom pregledu i popravkama koje su bile potrebne: tenda je otisla na reparaciju kod Mice, sa Misom su sredjivane unutrasnje sitnice: popravljanje pumpe za vodu, ugradnja prednje alke za razne namene, zadnjeg rukohvata za koji smo shvatili da nam nedostaje kada se iz vode penjemo na palubu, fiksiranje plinske boce itd. Ja sam zamenio sve sijalice, led varijantom (bolje svetle a manje trose). Dilema da li farbati dno broda je ubrzo otklonjena jer dno nije previse zaraslo algama, pa sam posle 2 dana susenja krenuo sa struganjem, prvo krajnje naivno sa spahlom. Nakom 1 sata struganja i upale misica u najavi, uspeo sam da ocistim mozda desetak posto najlakseg dela sto mi je ukljucilo alarm za nalazenje drugog resenja u vidu elektricne brusilice, tako da je u naredna 2 dana dno bilo potpuno ocisceno.
Paralelno sa tim majstor Struja je servisirao veliki motor (Jamaha 25ks) i napravio pramcani okov od nerdjajuceg celika. Dule iz Novog Sada je uspeo da ozivi potpuno zardjali elektromotor za bajbot, da napravi veliko danford sidro od 11kg. Usput smo razvijali teorije o frizideru, uvodjenju solarnog napajanja i jos mnogo cemu ali sam kako  je vreme odmicalo, polako odustajao od svega sto nije egzistencijalno.

Nakon mnogo raznih teorija i predloga odlucio sam se za vucu broda iznajmljenim kombijem sto se pokazalo kao najbolja varijanta.
Sitne pripreme oko nabavke hrane, dokupljivanje opreme, odabira garderobe itd su prosle bez sukoba stavova i tako potpuno opremljeni i spremni uz Djenkinu pomoc, krenusmo u petak 01.09.2017.

Put neocekivano lagan i dobar. Pre polaska smo se uz pice pozdravili sa svima koji su dosli u marinu da nas isprate i to: Goran-vlasnik marine,  majstor Struja i Misa koji su nas gledali sa poprilicnom dozom neverice da li smo dorasli toj avanturi.
Put, kao sto rekoh, bez problema a nasa odrednica je Split jer nas tu cekaju dragi prijatelji da nas ugoste i pomognu oko spustanja broda i cuvanja prikolice.
Iako u Splitu u subotu, ne radi ni jedna marina, uz Viktorovu pomoc pronasli smo jednu privatnu u Kastelu Gomilica koja nam je uz naknadu od 130e spustila brod i cuvala ga te noci. A u gradu smo sredili svu logistiku: prijavili Posejdona u kapetaniji i izvadili vinjetu- dozvolu za plovidbu Jadranom za 40e.
Marina je sa Bozenkom otisla da kupi telefonsku karticu sa internetom jer smo sada posle 6 godina i velikog napretka tehnologije u mogucnosti da tacno znamo gde smo i da se preko vibera cujemo sa rodbinom.

03.09. ISPLOVLJAVANJE
Nakon noci pune "nevere", osvanuo je tmuran, hladan i oblacan dan u Splitu. Posle oprostajnog dorucka, pozdravljamo se sa domacinima i Djenkom koji krece nazad da vrati iznajmljeni kombi. 
I konacno se ukrcavano na Posejdona jos uvek u dilemi da li isploviti ili ne, zbog vetra. Medjutim u roku od sat vremena, vidimo da se more smirilo i odvezujemo se od mula, puni ponosa i bez imalo straha zaplovljavamo ka izlazu iz luke ka Ciovu.

Motor ujednaceno brunda, talasici malo zapljuskuju i ljuljaju Posejdona a oko nas kao jato belih leptira - razapetih jedara jedrilice, koje takodje isplovljavaju, daju nam potvrdu da je dobar trenutak za plovidbu.
Iza nas ostaje Split a ispred nas kanal do Solte. U daljini vidimo da se sva oblacnost nadvila nad ostrvo Brac i tamo pada kisa.

More se smirilo a mi smo sve blizi Solti i nakon 1,5 sat plovidbe, uplovljamao u uvalu Necujam.
Ulazimo u zaledje uvale koje na karti deluje kao hobotnica koja je uhvacena u jutarnjem protezanju - idealno za nas nauticare. Opa! Sonar pokazuje jato riba ali samo ponegde a negde nema ni jedne. Videcemo to narednih dana, sada je najvaznije da uzivamo u prirodi, zanimljivim kamenim kucama i privatnim mulima. Obilazimo uvalu i u najzabacenijem kraku nalazimo sidrenje za nas. Na kraju te uvale je nekada bio Dioklecijanov ribnjak, pregradjen velikim kamenjem a sada je otvoren samo uzak prolaz kroz koji smo se provukli.

Vec prilikom prilazenja vidimo po dnu mnogo velikih skoljki - "Periski" koje su po hrvatskim zakonima zasticena vrsta sto smo videli na mnogo info tabli duz cele uvale.

Periska je najveća i najatraktivnija školjka Jadranskog mora i čitavog Sredozemlja, karakteristična po obliku i građi. Ljuštura joj je lepezasta, oblikom podsjeća na izduženi trokut sa zaobljenom osnovicom i oštrim kutom na suprotnoj strani.Tanka je i krhka, površnim pogledom izgleda kao da je građena od kakvog obojenog stakla. Vanjski dio djeluje kao ukrašen mnogim ljuskastim lamelama kojih nema jedino na najužem dijelu. Boja ljušture s vanjske je strane crvenosmeđesedefasta, a s unutrašnje opalnosedefasta. Periska naraste u duzinu do jednoga metra, a najveća težina može joj iznositi tri kilograma. 

Periska je danas retka školjka, ali još uvijek nastanjena u čitavom Jadranu. Zadržava se na dubinama od 2 dva do 20 metara, isključivo na mekom, peskovito-muljevitom dnu obraslom zosterom i posidonijom. Živi uspravno, svojim užim dijelom zabodena je u meku podlogu i posebnim čvrstim svilenkastim nitima pričvršćena za dno. Boravi u zaštićenim zalivima i uvalama.

... kada smo nekako, polako prosli kroz "vrata" nekadasnjeg Dioklecijanovog ribnjaka, pristali smo uz jedini dok sa te unutrasnje strane i tada nam prilazi barba, koji nam kaze da se tu kupaju njegovi gosti ali da moze da nam predlozi  vez uz jedan manji dok, odmah ispred "ulaza". Dolazi do tog doka i pomaze nam da se vezemo i kaze: ovde mozete ostati koliko hocete.
Prvi put se negde vezujemo i odmah dobrodoslica. 

video preuzet sa youtuba

Sada nam predstoji raspremanje u brodu ali sunce pocinje da przi i prvo kupanje u moru je neodlozno. More je hladno 22stC ali posle prvog susreta sa tom temperaturom koja je normalna za kupanje a ne Savinih 29st C, koji su nas razmazili, plivanje je savrseno. Pravo osvezenje i razgibavanje nakon cega sledi aperitiv pa klopa jer smo vec poprilicno gladni. Posle obilnog jela ide vino i posto se vec smrkava, palimo svece i uzivamo u smiraju veceri i crvenom odsjaju na oblacima od zalaska sunca koji ne vidimo iz ove uvale.
Noc pada a neki prijatni umor nas stize, lezemo u kabinu i zatvaramo sve tende i vrata od kabine, Marina se uspavljuje citanjem knjige a meni je to potpuno suvisno jer vec spavam. Nocu sam povremeno cuo najavu bure jer su se konopi povremeno zatezali i skripali. Uglavnom je bilo mirno i lepo spavanje.
04.09. 
Tog dana smo istrazivali okolinu, kupali se i raspremali jos po nesto od stvari i hrane.

Zbog neplanirane porodicne situacije, moramo da organizujemo povratak u Beograd, pa kupujemo avio karte preko interneta i pravimo plan kako da odemo i ostavimo Posejdona samog :)
Raspitali smo se i saznali da se nasa uvala zove Piskeria i da tu odmah iznad staje autobus za Rogac odakle saobraca trajekt do Splita. Putovanje je isplanirano i nas odmor se prekida.

15.09.
Povratak na Jadran, ovog puta sa nasim novim autom koji je kupljen da bi mogao da vuce Posejdona.

Putovanje kroz Bosnu je proteklo u pravom uzivanju u voznji a da li ce se auto dobro pokazati kada bude vukao Posejdona, videcemo kada za to dodje vreme. Usput smo dopunili zalihe hrane pravim Livanjskim sirom.
Auto smo parkirali pored prikolice kod dragih prijatelja u dvoristu pa se jos jednom pozdravljamo sa Splitom i krecemo na trajekt do luke Rogac na ostrvu Solta. U Rogacu ponovo sedamo na bus do nase uvale Piskerie i u tom putovanju upoznajemo unutrasnjost ostrva koje je predivno zeleno i mirisno. Rogac se verovatno zove po biljci rogaca.
Iz autobusa sa vrha brda prvo ugledamo Uvalu a onda poslednja neizvesnost da li nam je i kako Posejdon preziveo 10 dana bez kapetana i kapetanice. Nestrpljivo silazimo stazom ka moru i najzad se uverimo da je na istom mestu i u istom stanju u kakvom smo ga ostavili. Radosno se ukrcavamo i sredjujemo brod posto je bilo pokvarene hrane za bacanje. Vece provodimo uz radio prenos kosarkaskog polufinala sa Rusima i odmah nakon pobede tonemo u san. Noc je topla i bonaca je. More je i dalje 22 st C ali je nekako prijatnije i nocu toplije. Bozenka nam je rekla da smo, za tih 10 dana koliko smo bili u Beogradu, izbegli period hladnog i vetrovitog vremena. To potvrdjuje i barba, koji kaze da je bilo lose vreme i da je morao 2 puta da prevezuje Posejdona da se ne bi otkacio od mula. Hvala barba!
16.09. NECUJAM
Ipak je danas vetrovito, naizmenicno duvaju iz raznih pravaca. Bajbot je naduvan i aktiviran ali je veliko razocarenje sto elektromotor ne radi iako je besprekorno radio na suvom, u moru nece ni da cuje.
Jos jedna noc u uvali Necujam sa vetrom i kisom i to pljuskovima.

17.09.
Jutro je suncano ali jako duva. Bane ide do konobe odakle se vidi otvoreno more i vraca se sa izvestajem da su na moru "kreste" i da cekamo.

Predhodnog dana smo jos jednom odsetali do mesta Necujam i jos dalje oko rta, uzivali u borovoj sumi koja prekriva celo ostrvo, u opojnom mirisu borovine i joda a posebno zadovoljstvo nam pricinjavaju zrikavci koji u horu pevaju iz borovih grana.