POSEJDON U SLATKOJ VODI
Polako se mogu sumirati utisci prvog leta koje je Posejdon proveo u slatkoj vodi.
Od porinuca za prvomajske praznike, pri enormno visokom vodostaju pa sve do pocetka novembra, kada ispisujem ove redove, ne mogu se setiti ni jednog slobodnog dana koji nismo proveli na nasem brodu. Dakle, svi vikendi od maja do novembra, kada smo bili u Srbiji, bili su posveceni brodu i reci. Ponekad i tokom nedelje.
Od nebrojeno isplovljavanja, ne znam sta bih posebno izdvojio jer je svaki boravak na reci bio izuzetno prijatan i fizicki opustajuci a mentalno nadahnjujuci. Usput smo iskoristili priliku da na brodu ugostimo gotovo sve prijatelje i rodbinu i priustimo im nekada vece a nekada manje zadovoljstvo u zavisnosti od njihovog odnosa prema vodi - uzivanja ili straha.
Svako isplovljavanje je predpostavljalo ceo dan na reci, jelo, kupanje i nezaobilazno ljuljanje od talasa, zbog svih mogucih glisera koji su vikendom jako brojni. Tu cinjenicu obican posmatraac sa obale ne moze da shvati dok ne proba da na miru uziva na svom camcu ili brodu. Tako smo se i mi suocili sa "situacijom" na Savi. Gliseri i skuteri jurcaju tamo-amo po Savi, bez cilja i smisla, osim ako im je jedino zadovoljstvo bilo da nama na camcima sa bacenim sidrom, pokazu svoju nadmoc i nadmenost.
I onda u sumrak, obicno povratak u sigurnu luku nase marine "Sava 5". Sigurna jeste zbog odlicnog veza, kamera i divnih ljudi na slepu ali ne i od ljuljanja. Jednom smo cak ostali da prespavamo ali od spavanja ni je bilo ni traga jer smo se odjednom oko 22h nasli u sred najvece zurke u gradu kada je sa svih splavova u okolini pocela da tresti muzika i da se mesa.
Bilo je tu i momackih dana: kumovski preferans na brodu ceo dan uz klopu i pijuckanje;
noc koju smo brat, Djenka i ja proveli takodje uz preferans i manje uz spavanje na vezu u marini.
Ako treba izdvojiti dane sa spavanjem, koji su bili pravi gust, ja na prvo mesto stavljam spavanje u Dunavu. To je bilo sredinom jula, u rukavcu kod Majmunskog ostrva oko 6km uzvodno Dunavom, zatim celo dan sa kumovima koji su se ukrcali u Zemunu pa smo presli prekoputa, nasli divno mesto za rostilj i tu uzivali. Kada smo ih ponovo ostavili u Zemunu na keju krenuli smo da trazimo mesto na Dunavu uz levu obalu za nocenje. Negde preko puta 25.maja nasli smo lepo mesto i vezali se za drvo, tako sto je Bane zagazio u vodu a bogami i u blato u kome je izgubio papucu (a mogao je i zivot!:) To je sve zato sto ja smatram da se moramo vezati za nesto na obali da nas ne bi odnela matica. Ujutru rano krecemo po pravoj "morskoj bonaci" u marinu jer se mora na posao. To je bio sjajan vikend.
I juce 02.11. smo se vratili sa vikenda na Dunavu, spavanja petak na subotu u istom rukavcu Majmunske ade. Medjutim, zagazili smo u Novembar pa je Marini noc bila neprijatno hladna a ja sam, kao i uvek na brodu spavao kao jagnje.
U tom boravku na brodu smo doneli i prvi ribolovacki trofej, stuku koju smo isprzili i u slast pojeli. Neka to bude samo pocetak a ko zna koje ce se jos ribe pracakati na nasem Posejdonu.
I evo nas sada u nedelju, 03. novembra usidreni uz jedan napusten splav u rukavcu ade Medjice, sa udicama umocenim u Savu i pisaljkom u ruci.... ovo kasno popodnevno sunce najavljuje smiraj ovog leta, koje smo, zaista intenzivno proveli na reci i u brodu.
Ove zime ce Posejdon ostati u vodi upravo zbog mogucnosti koriscenja u svakom zgodnom trenutku.
Zato sada necu zakljucivati ovu godinu jer verujem da ce jos biti lepote na nasem brodu a ko zna, mozda i nesto izuzetno sto vredi zabeleziti u brodski dnevnik.
Polako se mogu sumirati utisci prvog leta koje je Posejdon proveo u slatkoj vodi.
Od porinuca za prvomajske praznike, pri enormno visokom vodostaju pa sve do pocetka novembra, kada ispisujem ove redove, ne mogu se setiti ni jednog slobodnog dana koji nismo proveli na nasem brodu. Dakle, svi vikendi od maja do novembra, kada smo bili u Srbiji, bili su posveceni brodu i reci. Ponekad i tokom nedelje.
Od nebrojeno isplovljavanja, ne znam sta bih posebno izdvojio jer je svaki boravak na reci bio izuzetno prijatan i fizicki opustajuci a mentalno nadahnjujuci. Usput smo iskoristili priliku da na brodu ugostimo gotovo sve prijatelje i rodbinu i priustimo im nekada vece a nekada manje zadovoljstvo u zavisnosti od njihovog odnosa prema vodi - uzivanja ili straha.
I onda u sumrak, obicno povratak u sigurnu luku nase marine "Sava 5". Sigurna jeste zbog odlicnog veza, kamera i divnih ljudi na slepu ali ne i od ljuljanja. Jednom smo cak ostali da prespavamo ali od spavanja ni je bilo ni traga jer smo se odjednom oko 22h nasli u sred najvece zurke u gradu kada je sa svih splavova u okolini pocela da tresti muzika i da se mesa.
 |
Bilo je tu i momackih dana: kumovski preferans na brodu ceo dan uz klopu i pijuckanje;
noc koju smo brat, Djenka i ja proveli takodje uz preferans i manje uz spavanje na vezu u marini.
Ako treba izdvojiti dane sa spavanjem, koji su bili pravi gust, ja na prvo mesto stavljam spavanje u Dunavu. To je bilo sredinom jula, u rukavcu kod Majmunskog ostrva oko 6km uzvodno Dunavom, zatim celo dan sa kumovima koji su se ukrcali u Zemunu pa smo presli prekoputa, nasli divno mesto za rostilj i tu uzivali. Kada smo ih ponovo ostavili u Zemunu na keju krenuli smo da trazimo mesto na Dunavu uz levu obalu za nocenje. Negde preko puta 25.maja nasli smo lepo mesto i vezali se za drvo, tako sto je Bane zagazio u vodu a bogami i u blato u kome je izgubio papucu (a mogao je i zivot!:) To je sve zato sto ja smatram da se moramo vezati za nesto na obali da nas ne bi odnela matica. Ujutru rano krecemo po pravoj "morskoj bonaci" u marinu jer se mora na posao. To je bio sjajan vikend.
I juce 02.11. smo se vratili sa vikenda na Dunavu, spavanja petak na subotu u istom rukavcu Majmunske ade. Medjutim, zagazili smo u Novembar pa je Marini noc bila neprijatno hladna a ja sam, kao i uvek na brodu spavao kao jagnje.
U tom boravku na brodu smo doneli i prvi ribolovacki trofej, stuku koju smo isprzili i u slast pojeli. Neka to bude samo pocetak a ko zna koje ce se jos ribe pracakati na nasem Posejdonu.
I evo nas sada u nedelju, 03. novembra usidreni uz jedan napusten splav u rukavcu ade Medjice, sa udicama umocenim u Savu i pisaljkom u ruci.... ovo kasno popodnevno sunce najavljuje smiraj ovog leta, koje smo, zaista intenzivno proveli na reci i u brodu.
Ove zime ce Posejdon ostati u vodi upravo zbog mogucnosti koriscenja u svakom zgodnom trenutku.
Zato sada necu zakljucivati ovu godinu jer verujem da ce jos biti lepote na nasem brodu a ko zna, mozda i nesto izuzetno sto vredi zabeleziti u brodski dnevnik.
Нема коментара:
Постави коментар