OD APATINA DO BEOGRADA
28.04.2018. Apatin - subota,1401km
CEO FILM KRSTARENJA
Naše krstarenje ili spust Dunavom planiran je davno u nekim razmišljanjima o velikom krstarenju Rajna-Majna-Dunav. Kao priprema za taj veliki poduhvat, počeli smo sa manjim krstarenjima Dunavom i Savom.
Iz brodskog dnevnika:
Još kada sam u jesen 2017. na skupu Paroški-Rukavina u Novom sadu, više u šali, predložio da svi zajedno: Brat, Deja, Dule i ja krstarimo Dunavom, oko 1.maja, nisam verovao da će se to ostvariti. Medjutim, svi su odmah, bez razmišljanja, bili ZA i povratka nije bilo. Kako se vreme približavalo, prijavljeno društvo se osipalo iz objektivnih razloga i svelo se na burazera i mene, mada je i on svakim danom bivao sve klimaviji. Ali je zato moj morsko-rečni-životno-bračni i sl saputnik-Marina, postajala sve željnija Dunavske avanture.
Pripreme su, naravno, bile sveobuhvatne: Poseidon je odlično prezimio kod Željka u dvorištu pokriven tendom, koja nije pustila ni kap kiše. U marini Sava je servisiran motor, razradjen teleskop i ispran karburtor a na brodu montirana remontovana pumpa za vodu, učvršćena ograda, sredjena svetla na prikolici itd. Vučenje broda do Apatina je proteklo očekivano lagodno a onda je usledila neizvesnost spuštanja traktorom na navozu u marini Apatin.
Sve je proteklo bez dodatnih komplikacija i posle rastanka sa mojim vernim saputnikom, uz žal što prvi put ne plovimo zajedno, brat i ja se otiskujemo niz dunavac a Marina vukući prikolicu, kreće ka Beogradu.
U brodu je totalni haos a još da Marina nije jutros sredila kabinu i stvari, bilo bi neizdrživo. Tenda nije nameštena i stalno gazimo po nečemu jer normalno da ništa još nije na svom mestu. Već prvi kilometri spuštranja dunavom uz minimalni gas na oko 10ak metara od naše leve obale, otkrivaju nam stvarnu lepotu prirode. Šuma, topole, virovi, tišina, mirna reka, blago sunce i druge lepote.
Na dva mesta, koja su nam se učinila pogodna, pokušavamo da se vežemo uz grane drveća koje se nadvilo nad vodom, ali oba puta smo oterani domaćim stanovnicima-velikim crnim mravima koji su odmah formirali kolonu na konopcu i krenuli u osvajanje Poseidona, koga smatraju uljezom.
Ako ovako bude svuda, pitam se, uz šta ćemo se uopšte vezati.
Nakon 5km (Apatin 1401km) nizvodno, gledajući u kartu, uočavamo ulazak u neki dunavac čudnog imena. I onda počinje bajka, simfonija predivnih prizora i orkestra šumskih ptica. Dunavac je širok oko 30m, dubok oko 5m i potpuno miran. Već je oko 17h i vezujemo se uz jedno suvo stablo koje izvire iz vode nadajući se da mravi još uvek nisu naučili da plivaju 😁
Vezujem Poseidona kao kozu, pramčano a na krmi samo spuštam teg, ali i da nema nikakvog vezivanja brod se ne bi pomerio jer je sve u totalnom mirnom skladu-nirvana prirode.
To utiče i na nas opuštajuće, brzo razmeštamo stvari, podižemo tendu i onda nastupa beskrajno kuliranje. To podrazumeva pijuckanje, večeru, slušanje ptica u tišini, posmatranje vode koja skoro neprimetno nosi beli pokrivač od topolinih maca a jedino što remeti mir je povremeni rafal kljucanja detlića na nekom drvetu. Očekujuće najezde komaraca uopšte nije bilo, tako da smo veče, što je nezamislivo na reci, proveli na palubi uz podignutu tendu.
Kada su iptičice otišle na spavanje a sunce zašlo za šumu i mi smo se oko 22h povukli na spavanje u prijatnu svežinu kabine. Inače, moram napomenuti da je ceo dan bilo pretoplo pa i veče. Čuvarka za ribe je avanzovala u frižider za pivo koje se tako hladilo u Dunavu.
29.04. - Mišvoldski dunavac, nedelja, 1398km
Iako smo legli relativno rano, probudili smo se relativno kasno, oko 08h, odmorni, naspavani i probudjeni cvrkutom novog dana. Sledi jutarnja kafa i dogovor da i danas ostanemo u ovom raju. U toku dana smo probali da pecamo na crvice - na belu ribu. Dok ovo pišem veče se spušta a brat rešava sudoku a 2 štapa su zabačena na soma: na jednoj udici su durduboci a na drugoj razne gliste.
Sve u svemu sada je već više od jednog dana uživanja u prirodi i našem skoro savršenom skladu.
Odoh sad da guštam u bambusu i cigari jer je ručak bio prava gozba.
30.04. - Stari Dunav, ponedeljak 1370km
Jutro je kao i jučerašnje, čarobni spoj netaknute i neuznemirene prirode i našeg uživanja u tome. Jutarnji ritual se završio sa doručkom i odlučujemo da posle 2 noći u ovom bajkovitom dunavcu, nastavimo istraživanje nizvodnog toka.
Odvezujem Poseidona oko 10 sati i laganim gasom, da ne narušimo prirodu, nastavljamo plovidbu do izlaska iz dunavca u maticu Dunava. Na izlasku se osvrćem, nadajuči se da ću ponovo ugledati labuda, koji nas je pre 2 dana sačekao na sredini dunavca. Kada smo mu polako prilazili učinilo mi se kao da je čuvar ulaska u raj i kada smo mu prišli na 20m izdužio je svoj vitki vrat, okrenuo se i polako poleteo uz vodu a u daljini se digao iznad drveća. Kao da nam je dao dozvolu da naredna 2 dana uživamo u njegovom raju i ostalih stanovnika koje nismo videli več samo čuli.
U glavnom toku Dunava su obe obale skoro iste, obrasle gustom šumom i polako brojimo nizvodne kilometre. Usput se mimoilazimo sa jednim rečnim kruzerom i konvojem šlepova. Ni jedno mesto nas ne privlači da stanemo jer očekujemo Staklarski rukavac na 1380km nadajući se da je sličan predhodnom. Ulazak u ovj rukavac je bilo razočaranje- znatno je uži, granje i drveće polomljeno, voda prljava a naši kriterijumi posle 2 noći su porasli i nastavljamo put.
Usput merim brzinu i sa pola gasa nizvodne plovidbe za pola sata prelazimo 7,5km što znači 15 km/h. Na 1374km je po karti sledeći izazov- neki dunavac koji se zove Stari Dunav.
Već na prvi pogled nam se svidja jer je širok, dubok oko 9m i obale su lepe. Uskoro, oko 13h vezujem Poseidona uz jednu granu koja se nadvila nad vodom, teg na krmu i na dubini oko 1,5m gasim motor.
Nisam ni slutio da će se od tako mirnog i idiličnog popodneva izroditi dramatično veče.
Predveče sam zabacio štap a brat je asistirao kačeći gliste na udicu i navigavajući gde da zabacim: "Eno tamo gde su one grane u vodi, pa jos metar levo". Prvi zabac je bio na pola razdaljine od grane ali je uskoro počelo sitno trzanje i kada se štap umirio, izvukao sam golu udicu. U sledećem zabacu sam već bio bliži meti koju mi je odredio. Štap sam zaglavio popreko na krmi u levi otvor jer iz broda tenda smeta da se da kontra, kada zapeca. Ubrzo je ponovo cimalo pa sam izašao na krmu da budem spreman. U pravom momentu sam potegao-ali ništa. Opet mi je namestio gliste i da bih se sada pokazao u zabacivanju, potegao sam nebu pod oblake i naravno zakačio udicu za granu na pola krošnje na 10m visine! Otkinuli smo najlon i spakovali štap jer je počelo nebo da se mrči.
Ubrzo su se kroz oblake prolamale munje i brojali smo sekunde do groma da odredimo udaljenost- oko 10km. Sekunde su se ubrzano smanjivale, oluja se približavala a bratova panika je rasla uz pitanja:"kakvo ti imaš uzemljenje na brodu?", "šta ako nas opali?" i sl. Normalno da je to nemoguće kada je oko nas drveće sa krošnjama i do 50m. Leškario sam na palubi i uživao u blicevima sa neba dok nisam primetio da burazer ubrzano zeleni u faci a oči mu se koče. Priznao je da se boji gromova (to je nasledio od naše mame) pa sam ga brže-bolje ubacio u kabinu dok sam ja spuštao kapke na komarnicima i pod prvim kapima kiše pripremao tendu za oluju. Poslednja slika koju sam video pre nego što sam zaspao je burazerove ruke na ušima i prekrivač preko glave. Dobro je-preživeo je!
01.05. - Bukinski rukavac, utorak -1308km
Jutro sunčano, brisanje broda od vode koja je prošla kroz pukotine tende, rose sa plafona a onda jutarnja kafa. Usput pitam brata kakvo je bilo spavanje. Kaže: dobro kada je prošla oluja samo su mu se ukočili palac i kažiprst. Zašto, pitam? Pa zato što je cele noči palac držao u uvetu a kažiprstom je pokrio oko. Patentiram sistem sigurne odbrane od groma i munje u izvedbi mog burazera😂
Sada je oko 10h i prirpremam se za isplovljavanje jer danas planiramo dužu vožnju do opet nekog lepog mesta. Ali gde - videćemo u nastavku.
Oko 4 sata plovidbe pri 3/4 gasa i prešli preko 60km do rukavca, koji nam se učinio lep kao i predhodni. Usput su obale bile lepe ali jednolične. Evo da na ovom mestu kažem da je Dunav na plovnom putu dubok max 10m a negde se spuštalo i na 5m. Uz obalu je dubina od 2-5m a stalno je temperatura vode 17stC. Kod Dalja je prošao gliser rečne policije Hrvatske pa se nakon 100m okrenuo prema nama i usporio. Ja sam takodje smanjio gas i izašao na krmu. Kažem: "rekreativno se spuštamo od Apatina do Novog Sada" a "organ" kaže: "Sretno!" i uz pozdrav mahanjem ruke, svako nastavlja svojim putem. Plovili smo uz Borovo i Vukovar koji skoro 5km izlazi na uredjenu obalu, pa smo posle više dana bar videli civilizaciju. Retko smo sretali brodove na Dunavu a na obali se ponegde viorio dim prvomajskog uranka i kamperi sa šatorima, poneki pecaroš na čamcu u vrbacima i to te otprilike sve zanimljivo na tih 60km.
Oko 14h smo ušli u Bukinski rukavac. Sa nizvodne strane na špicu su neki kamperi a mi uplovljavamo par stotina metara u rukavac i odmah primečujem idealno drvo nad vodom za vez. Dubina je oko 5m. Sada kuliramo uz pijuckanje jer je plan za večeru oko 17h. Veče je divno, smiraj dana poj narazličitijih ptica, par labudova mirno plivkaju a poneki veliki kormoran (bar burazer autoritativno tvrdi da su te velike ptice kormorani a ja bih pre rekao da su neke šljuke ili patke) leti iznad mirnog kanala. Tenda je spuštena a kroz komarnike posmatramo prirodu i poželeo sam da malo zabacim. To podrazumeva izlazak na krmu sa štapom i crvićima na udici za belu ribu. Iako sam ono što je virilo ispod trenerke dobro naprskao ušao sam u teritoriju kojom vladaju zujeći neprijatelji pecaroša tako da nisam izdržao duže od 5min pa sam pobegao nazad pod tendu od najezde komaraca. To je označilo kraj dana, kabina i spavanje.
02.05. Neštinski kanal -sreda 1292km
Svi jutarnji rituali (toalete, kafa, aperitiv, doručak i sl) nam se več po pravilu, završavaju oko 10h pa je vreme za isplovljavanje. Za danas nismo planirali dužu plovidbu pa se polako spuštamo nizvodno Dunavom koji se pomalo mreška pod vetrom u pramac. Na 1299km je ulaz u jezero Tikvara i tu upoznajemo prelepi sportsko-rekreacioni-nautički-kupački centar Bačke palanke. Vezujemo se uz ponton i posle 4 dana prvi put stajemo na kopno. Prošetamo se do prve radnje da bi dopunili zalihe, ali ne hleba ili hrane koje imamo u izobilju, već onoga što smo ispraznili: meni cigare a bratu rakija.
Posle 2 sata koje smo proveli u zalivu Tikvara, nastavljamo plovidbu ispod mosta Palanka-Ilok i nakon par km ulazimo u opet prelep Neštinski kanal. Dugačak je oko 2km, dubina oko 3-5m, sa više rukavaca i adica ali ne uočavam pogodno drvo za vezivanje. Odlučujem se za drugi sistem vezivanja: veliko Danford sidro na pramac, teg na krmu i Poseidon je usidren na sred bočnog rukavca. Lepa priroda, malo vetra nas povremeno zanosi, ali posto smo teritorijalno u Srbiji, najzad se čujem sa mojom dragom kapetanicom i planiramo sutrašnje ukrcavanje u Novom sadu.
03.05. Koviljski rukavac, četvrtak 1244km
Poslednja zajednička noć je protekla kao i predhodne u tvrdom snu. U 5h sam ustao i kroz prozor mi je pažnju privukla lepota dana koji se bude pa me nije mrzelo da napravim nekoliko kadrova jutra na Dunavu.
Isplovljavamo oko 9h i spuštamo se nizvodno uz sve jaču košavu u pramac koja pravi osrednje talase, tako da vožnja nije toliko prijatna kao predhodnih dana. Prolazimo manja naselja sa obe obale koje nizvodno od Bačke palanke pripadaju Srbiji. Nakon preko 2 sata plovidbe približavamo se Novom sadu i na 1258km uočavam napušten splav uz obalu ribarskog ostrva koji je Marina u sinoćnom izvidjanju, predložila kao napovoljniji vez za naše pristajanje u NS. Bila je potpuno u pravu jer se lagano bočno vezujemo uz splav. Konačno smo stigli na mesto zamene posade.
Brat se pakuje i iskrcava a ja proveravam stanje vode i goriva. Potrošio sam 50l benzina za 140km nizvodne plovidbe. Odlazimo kod naših dragih u stan na čašicu, prenošenje utisaka i tuširanje u civilizovanom kupatilu. Marina je već spremna i jedva čeka da se ukrca. Dokupljujem još 40l goriva i ulazimo u brod željni da što pre isplovimo u avanturu krstarenja Dunavom nizvodno od Novog sada.
Plovimo ispod novosadskih mostova, pored Petrovaradinske trvdjave i nakon 10ak km napuštamo civilizaciju. Niz tok je vetar mestimično jak, talasi manje-više zanemarljivi za nas. Oko 16h stižemo u Koviljski kanal.
Na prvi pogled je priroda privlačna ali se rukavac nakom par stotina metara sužava i nestaje u šumi pa je kao zaliv. Vezujemo se uz neke napustene velike čamce koji su verovtno nekada služili za šverc nafte. Dočekuej nas, meni već poznat poj šumskog orkestra i usamljeni labud nam prilazi do čamca. Uz malo hleba ga kupujemo i postaje naš ljbimac pa nam za uzvrat pozira za uspomenu.
Mirno veče se spušta i pripremamo se za večeru i prvu zajedničku noć.
04.05. - Gardinovački rukavac, petak - 1226km
Sinoć je Marinu privuklo pištanje sa sonara pri prolasku riba ispod broda, pa je spustila udicu sa hlebom kroz bočni otvor tende da nam ne ulaze komarci.
Nije ni zapecalo a ja ostatak hleba koristim ujutru da zabacim štap sa krme. Dok Marina još spava, uživam u prirodi ali hleb koji sam stavio na udicu, ostaje i posle pola sata, nedirnut pa se pakujem. Uto se budi i naspavana kapetanica pa pijemo kafu. Potpuno je mirno i uskoro nam do broda doplivava par labudova od sinoć, verovatno očekujući doručak. Predivni su i uz info sa interneta, predpostavljamo da su u blizini svili gnezdo, pošto labudice izležu 5-6 mladunaca u martu i aprilu.
Oko 11:30 isplovljavamo u Dunav. Vreme nije sunčano ali je prijatno toplo uz blagi vetar i talase u pramac. Nižu se kilometri i ubrzo se ukazuje impozantni most autoputa kod Beške. Plovimo desnom obalom na oko 10m od niza niskih adica, ispod mosta, pored Krčedina pa prelazimo na levu obalu Dunava i nailazimo na ulazak u Gardinovački rukavac koji opasuje Krčedinsku adu.
Već na prvi pogled nam se dopada, širina je 10m dubina oko 5m i laganim gasom plovimo uz kanal uživajući u prirodi. Nigde nema nikoga jer su prvomajska piknikovanja prošla. Na jednom proširenju rukavca koji pravi kao malo jezero, širine do 100m, nailazimo na privlačnu obalu sa visokim, retkim, topolama, travnatom zaravni i pristajemo sa tegom na krmi a pramcem na obalu. Iskačem, obmotam najbližu topolu i sada sa broda mogu da regulišem udaljenost od obale. Izlazimo na travu u nisko rastinje ali i pored toga što smo se dobro naprskali, uznemiravamo nevidjene rojeve komaraca. Očigledno da ih ovde ljudsko biće odavno nije posećivalo, pa su željni naše krvi. Izdržavamo samo toliko da se slikamo sa Poseidonom, pa nazad na palubu, sve tende dole i sada ih kroz komarnike posmatramo kako obleću spolja. Palimo spiralu i sada smo osigurani. Poslednja zaštita je mreža na ulasku u kabinu. Uživamo u divnoj prirodi, o cvrkutu ptica da ne ponavljam a tišina i vazduh nas opijaju, pa nam sledi popodnevno spavanje, što je za Marinu prava retkost. Kuliranje uz knjigu i večera koju zalivamo vinom. Sve u svemu ovo sidrenje u Gardinovačkom rukavcu se penje na prvo mesto top liste najlepših mesta na Dunavu i pretiče do sada neprikosnoveni Mišvoldski rukavac.
05.05. Tisa, subota -1214km
Jutro je mirno, idilični prizori jezera u rukavcu, sedimo na palubi i sa spuštenom tendom posmatramo zelenilo i razne leteće domačine koji pokušavaju da nadju ulaz u našu teritoriju na Posidonu. Oko podneva se uz pozdrav divnom mestu, gde smo proveli dan, noč i pre podne, odvezujemo i ulazimo ponovo u Dunav, Pored nas sa obe obale promiču živopisne ade: Ločka i Velika i mnoge adice. Na nekima vidimo stada krava koji slobodno pasu ili zagazivši do kolena piju iz Dunava. Na 1217km uplovljavamo u Tiski dunavac prelazeći preko 2 špora (kameni bedemi u vodi koji usmeravaju maticu Dunava) koja su pri ovom vodostaju na oko 1,5-2m ispod broda. Lagano plovimo širokim rukavcem koji je dugačak oko 2,5km i ja predlažem da se tu vežemo ali Marina želi u Tisu, pa uskoro uplovljavamo u dosta široku 200-300m deltu Tise u Dunav. Na prvom km uzvodnog toka je pogodno stablo iznad reke i tu se vezujemo za granu uz obavezni teg na krmi. Dan je sunčan i topao ali je Tisa 19st pa odustajemo od osveženja koje nam je palo na pamet. Tiho popodne, redak saobraćaj na Tisi i posle par sati čitanja spremamo se za društvene igre. Slede večera i noćenje koje je proteklo mirno.
06.05. Dunav do Beograda, 1170km
Budimo se i vidimo da se vreme očigledno menja a i vremenska prognoza kaže da se popodne očekuje zahladjenje i kiša. U daljini vidimo munje u Vojvodini i sada već znamo sigurno da danas krećemo kući. Plovimo nizvodno po talasima koji nas guraju u krmu. Sa desne strane se redjaju naselja i posle neka 2 sata ugledamo Pupinov most, što nam govori da smo blizu Zemuna. Na žalost, ne možemo da uživamo u prirodi jer se vetar pojačava a munje nam prete i približavaju se.
Prolazimo izmedju Ratnog ostrva i Zemuna i ulazimo u Savu, gde smo svedoci venčanja na brodiću koji plovi prema splavu na kom čekaju svatovi. Stižemo bez problema do naše marine i pristajemo na naš vez. Brzo se pakujemo i dok smo seli u kola, tog trenutka je počeo pljusak. Završavamo naše krstarenje Dunavom baš na vreme kada se vreme promenilo.
Imali smo sreću da nas je poslužilo svih ovih dana, osim one noći kada je grmelo.
Za ukupno 8 noćenja i 9 dana provedenih na Dunavu preplovili smo 236km. i upoznali prelepe dunavce sa netaknutom prirodom, pa se ovo krstarenje kandidovalo za neko buduće ponavljanje, naročito izmedju Apatina i NS, koji deo Marina i ja nismo plovili zajedno.
28.04.2018. Apatin - subota,1401km
CEO FILM KRSTARENJA
Naše krstarenje ili spust Dunavom planiran je davno u nekim razmišljanjima o velikom krstarenju Rajna-Majna-Dunav. Kao priprema za taj veliki poduhvat, počeli smo sa manjim krstarenjima Dunavom i Savom.
Iz brodskog dnevnika:
Još kada sam u jesen 2017. na skupu Paroški-Rukavina u Novom sadu, više u šali, predložio da svi zajedno: Brat, Deja, Dule i ja krstarimo Dunavom, oko 1.maja, nisam verovao da će se to ostvariti. Medjutim, svi su odmah, bez razmišljanja, bili ZA i povratka nije bilo. Kako se vreme približavalo, prijavljeno društvo se osipalo iz objektivnih razloga i svelo se na burazera i mene, mada je i on svakim danom bivao sve klimaviji. Ali je zato moj morsko-rečni-životno-bračni i sl saputnik-Marina, postajala sve željnija Dunavske avanture.
Pripreme su, naravno, bile sveobuhvatne: Poseidon je odlično prezimio kod Željka u dvorištu pokriven tendom, koja nije pustila ni kap kiše. U marini Sava je servisiran motor, razradjen teleskop i ispran karburtor a na brodu montirana remontovana pumpa za vodu, učvršćena ograda, sredjena svetla na prikolici itd. Vučenje broda do Apatina je proteklo očekivano lagodno a onda je usledila neizvesnost spuštanja traktorom na navozu u marini Apatin.
U brodu je totalni haos a još da Marina nije jutros sredila kabinu i stvari, bilo bi neizdrživo. Tenda nije nameštena i stalno gazimo po nečemu jer normalno da ništa još nije na svom mestu. Već prvi kilometri spuštranja dunavom uz minimalni gas na oko 10ak metara od naše leve obale, otkrivaju nam stvarnu lepotu prirode. Šuma, topole, virovi, tišina, mirna reka, blago sunce i druge lepote.
Na dva mesta, koja su nam se učinila pogodna, pokušavamo da se vežemo uz grane drveća koje se nadvilo nad vodom, ali oba puta smo oterani domaćim stanovnicima-velikim crnim mravima koji su odmah formirali kolonu na konopcu i krenuli u osvajanje Poseidona, koga smatraju uljezom.
Ako ovako bude svuda, pitam se, uz šta ćemo se uopšte vezati.
Nakon 5km (Apatin 1401km) nizvodno, gledajući u kartu, uočavamo ulazak u neki dunavac čudnog imena. I onda počinje bajka, simfonija predivnih prizora i orkestra šumskih ptica. Dunavac je širok oko 30m, dubok oko 5m i potpuno miran. Već je oko 17h i vezujemo se uz jedno suvo stablo koje izvire iz vode nadajući se da mravi još uvek nisu naučili da plivaju 😁
Vezujem Poseidona kao kozu, pramčano a na krmi samo spuštam teg, ali i da nema nikakvog vezivanja brod se ne bi pomerio jer je sve u totalnom mirnom skladu-nirvana prirode.
To utiče i na nas opuštajuće, brzo razmeštamo stvari, podižemo tendu i onda nastupa beskrajno kuliranje. To podrazumeva pijuckanje, večeru, slušanje ptica u tišini, posmatranje vode koja skoro neprimetno nosi beli pokrivač od topolinih maca a jedino što remeti mir je povremeni rafal kljucanja detlića na nekom drvetu. Očekujuće najezde komaraca uopšte nije bilo, tako da smo veče, što je nezamislivo na reci, proveli na palubi uz podignutu tendu.
Kada su iptičice otišle na spavanje a sunce zašlo za šumu i mi smo se oko 22h povukli na spavanje u prijatnu svežinu kabine. Inače, moram napomenuti da je ceo dan bilo pretoplo pa i veče. Čuvarka za ribe je avanzovala u frižider za pivo koje se tako hladilo u Dunavu.
29.04. - Mišvoldski dunavac, nedelja, 1398km
Iako smo legli relativno rano, probudili smo se relativno kasno, oko 08h, odmorni, naspavani i probudjeni cvrkutom novog dana. Sledi jutarnja kafa i dogovor da i danas ostanemo u ovom raju. U toku dana smo probali da pecamo na crvice - na belu ribu. Dok ovo pišem veče se spušta a brat rešava sudoku a 2 štapa su zabačena na soma: na jednoj udici su durduboci a na drugoj razne gliste.
Sve u svemu sada je već više od jednog dana uživanja u prirodi i našem skoro savršenom skladu.
Odoh sad da guštam u bambusu i cigari jer je ručak bio prava gozba.
30.04. - Stari Dunav, ponedeljak 1370km
Jutro je kao i jučerašnje, čarobni spoj netaknute i neuznemirene prirode i našeg uživanja u tome. Jutarnji ritual se završio sa doručkom i odlučujemo da posle 2 noći u ovom bajkovitom dunavcu, nastavimo istraživanje nizvodnog toka.
Odvezujem Poseidona oko 10 sati i laganim gasom, da ne narušimo prirodu, nastavljamo plovidbu do izlaska iz dunavca u maticu Dunava. Na izlasku se osvrćem, nadajuči se da ću ponovo ugledati labuda, koji nas je pre 2 dana sačekao na sredini dunavca. Kada smo mu polako prilazili učinilo mi se kao da je čuvar ulaska u raj i kada smo mu prišli na 20m izdužio je svoj vitki vrat, okrenuo se i polako poleteo uz vodu a u daljini se digao iznad drveća. Kao da nam je dao dozvolu da naredna 2 dana uživamo u njegovom raju i ostalih stanovnika koje nismo videli več samo čuli.
U glavnom toku Dunava su obe obale skoro iste, obrasle gustom šumom i polako brojimo nizvodne kilometre. Usput se mimoilazimo sa jednim rečnim kruzerom i konvojem šlepova. Ni jedno mesto nas ne privlači da stanemo jer očekujemo Staklarski rukavac na 1380km nadajući se da je sličan predhodnom. Ulazak u ovj rukavac je bilo razočaranje- znatno je uži, granje i drveće polomljeno, voda prljava a naši kriterijumi posle 2 noći su porasli i nastavljamo put.
Usput merim brzinu i sa pola gasa nizvodne plovidbe za pola sata prelazimo 7,5km što znači 15 km/h. Na 1374km je po karti sledeći izazov- neki dunavac koji se zove Stari Dunav.
Već na prvi pogled nam se svidja jer je širok, dubok oko 9m i obale su lepe. Uskoro, oko 13h vezujem Poseidona uz jednu granu koja se nadvila nad vodom, teg na krmu i na dubini oko 1,5m gasim motor.
Nisam ni slutio da će se od tako mirnog i idiličnog popodneva izroditi dramatično veče.
Predveče sam zabacio štap a brat je asistirao kačeći gliste na udicu i navigavajući gde da zabacim: "Eno tamo gde su one grane u vodi, pa jos metar levo". Prvi zabac je bio na pola razdaljine od grane ali je uskoro počelo sitno trzanje i kada se štap umirio, izvukao sam golu udicu. U sledećem zabacu sam već bio bliži meti koju mi je odredio. Štap sam zaglavio popreko na krmi u levi otvor jer iz broda tenda smeta da se da kontra, kada zapeca. Ubrzo je ponovo cimalo pa sam izašao na krmu da budem spreman. U pravom momentu sam potegao-ali ništa. Opet mi je namestio gliste i da bih se sada pokazao u zabacivanju, potegao sam nebu pod oblake i naravno zakačio udicu za granu na pola krošnje na 10m visine! Otkinuli smo najlon i spakovali štap jer je počelo nebo da se mrči.
Ubrzo su se kroz oblake prolamale munje i brojali smo sekunde do groma da odredimo udaljenost- oko 10km. Sekunde su se ubrzano smanjivale, oluja se približavala a bratova panika je rasla uz pitanja:"kakvo ti imaš uzemljenje na brodu?", "šta ako nas opali?" i sl. Normalno da je to nemoguće kada je oko nas drveće sa krošnjama i do 50m. Leškario sam na palubi i uživao u blicevima sa neba dok nisam primetio da burazer ubrzano zeleni u faci a oči mu se koče. Priznao je da se boji gromova (to je nasledio od naše mame) pa sam ga brže-bolje ubacio u kabinu dok sam ja spuštao kapke na komarnicima i pod prvim kapima kiše pripremao tendu za oluju. Poslednja slika koju sam video pre nego što sam zaspao je burazerove ruke na ušima i prekrivač preko glave. Dobro je-preživeo je!
01.05. - Bukinski rukavac, utorak -1308km
Jutro sunčano, brisanje broda od vode koja je prošla kroz pukotine tende, rose sa plafona a onda jutarnja kafa. Usput pitam brata kakvo je bilo spavanje. Kaže: dobro kada je prošla oluja samo su mu se ukočili palac i kažiprst. Zašto, pitam? Pa zato što je cele noči palac držao u uvetu a kažiprstom je pokrio oko. Patentiram sistem sigurne odbrane od groma i munje u izvedbi mog burazera😂
Sada je oko 10h i prirpremam se za isplovljavanje jer danas planiramo dužu vožnju do opet nekog lepog mesta. Ali gde - videćemo u nastavku.
Oko 4 sata plovidbe pri 3/4 gasa i prešli preko 60km do rukavca, koji nam se učinio lep kao i predhodni. Usput su obale bile lepe ali jednolične. Evo da na ovom mestu kažem da je Dunav na plovnom putu dubok max 10m a negde se spuštalo i na 5m. Uz obalu je dubina od 2-5m a stalno je temperatura vode 17stC. Kod Dalja je prošao gliser rečne policije Hrvatske pa se nakon 100m okrenuo prema nama i usporio. Ja sam takodje smanjio gas i izašao na krmu. Kažem: "rekreativno se spuštamo od Apatina do Novog Sada" a "organ" kaže: "Sretno!" i uz pozdrav mahanjem ruke, svako nastavlja svojim putem. Plovili smo uz Borovo i Vukovar koji skoro 5km izlazi na uredjenu obalu, pa smo posle više dana bar videli civilizaciju. Retko smo sretali brodove na Dunavu a na obali se ponegde viorio dim prvomajskog uranka i kamperi sa šatorima, poneki pecaroš na čamcu u vrbacima i to te otprilike sve zanimljivo na tih 60km.
Oko 14h smo ušli u Bukinski rukavac. Sa nizvodne strane na špicu su neki kamperi a mi uplovljavamo par stotina metara u rukavac i odmah primečujem idealno drvo nad vodom za vez. Dubina je oko 5m. Sada kuliramo uz pijuckanje jer je plan za večeru oko 17h. Veče je divno, smiraj dana poj narazličitijih ptica, par labudova mirno plivkaju a poneki veliki kormoran (bar burazer autoritativno tvrdi da su te velike ptice kormorani a ja bih pre rekao da su neke šljuke ili patke) leti iznad mirnog kanala. Tenda je spuštena a kroz komarnike posmatramo prirodu i poželeo sam da malo zabacim. To podrazumeva izlazak na krmu sa štapom i crvićima na udici za belu ribu. Iako sam ono što je virilo ispod trenerke dobro naprskao ušao sam u teritoriju kojom vladaju zujeći neprijatelji pecaroša tako da nisam izdržao duže od 5min pa sam pobegao nazad pod tendu od najezde komaraca. To je označilo kraj dana, kabina i spavanje.
02.05. Neštinski kanal -sreda 1292km
Svi jutarnji rituali (toalete, kafa, aperitiv, doručak i sl) nam se več po pravilu, završavaju oko 10h pa je vreme za isplovljavanje. Za danas nismo planirali dužu plovidbu pa se polako spuštamo nizvodno Dunavom koji se pomalo mreška pod vetrom u pramac. Na 1299km je ulaz u jezero Tikvara i tu upoznajemo prelepi sportsko-rekreacioni-nautički-kupački centar Bačke palanke. Vezujemo se uz ponton i posle 4 dana prvi put stajemo na kopno. Prošetamo se do prve radnje da bi dopunili zalihe, ali ne hleba ili hrane koje imamo u izobilju, već onoga što smo ispraznili: meni cigare a bratu rakija.
03.05. Koviljski rukavac, četvrtak 1244km
Poslednja zajednička noć je protekla kao i predhodne u tvrdom snu. U 5h sam ustao i kroz prozor mi je pažnju privukla lepota dana koji se bude pa me nije mrzelo da napravim nekoliko kadrova jutra na Dunavu.
Na prvi pogled je priroda privlačna ali se rukavac nakom par stotina metara sužava i nestaje u šumi pa je kao zaliv. Vezujemo se uz neke napustene velike čamce koji su verovtno nekada služili za šverc nafte. Dočekuej nas, meni već poznat poj šumskog orkestra i usamljeni labud nam prilazi do čamca. Uz malo hleba ga kupujemo i postaje naš ljbimac pa nam za uzvrat pozira za uspomenu.
Mirno veče se spušta i pripremamo se za večeru i prvu zajedničku noć.
Sinoć je Marinu privuklo pištanje sa sonara pri prolasku riba ispod broda, pa je spustila udicu sa hlebom kroz bočni otvor tende da nam ne ulaze komarci.
Oko 11:30 isplovljavamo u Dunav. Vreme nije sunčano ali je prijatno toplo uz blagi vetar i talase u pramac. Nižu se kilometri i ubrzo se ukazuje impozantni most autoputa kod Beške. Plovimo desnom obalom na oko 10m od niza niskih adica, ispod mosta, pored Krčedina pa prelazimo na levu obalu Dunava i nailazimo na ulazak u Gardinovački rukavac koji opasuje Krčedinsku adu.
Već na prvi pogled nam se dopada, širina je 10m dubina oko 5m i laganim gasom plovimo uz kanal uživajući u prirodi. Nigde nema nikoga jer su prvomajska piknikovanja prošla. Na jednom proširenju rukavca koji pravi kao malo jezero, širine do 100m, nailazimo na privlačnu obalu sa visokim, retkim, topolama, travnatom zaravni i pristajemo sa tegom na krmi a pramcem na obalu. Iskačem, obmotam najbližu topolu i sada sa broda mogu da regulišem udaljenost od obale. Izlazimo na travu u nisko rastinje ali i pored toga što smo se dobro naprskali, uznemiravamo nevidjene rojeve komaraca. Očigledno da ih ovde ljudsko biće odavno nije posećivalo, pa su željni naše krvi. Izdržavamo samo toliko da se slikamo sa Poseidonom, pa nazad na palubu, sve tende dole i sada ih kroz komarnike posmatramo kako obleću spolja. Palimo spiralu i sada smo osigurani. Poslednja zaštita je mreža na ulasku u kabinu. Uživamo u divnoj prirodi, o cvrkutu ptica da ne ponavljam a tišina i vazduh nas opijaju, pa nam sledi popodnevno spavanje, što je za Marinu prava retkost. Kuliranje uz knjigu i večera koju zalivamo vinom. Sve u svemu ovo sidrenje u Gardinovačkom rukavcu se penje na prvo mesto top liste najlepših mesta na Dunavu i pretiče do sada neprikosnoveni Mišvoldski rukavac.
Jutro je mirno, idilični prizori jezera u rukavcu, sedimo na palubi i sa spuštenom tendom posmatramo zelenilo i razne leteće domačine koji pokušavaju da nadju ulaz u našu teritoriju na Posidonu. Oko podneva se uz pozdrav divnom mestu, gde smo proveli dan, noč i pre podne, odvezujemo i ulazimo ponovo u Dunav, Pored nas sa obe obale promiču živopisne ade: Ločka i Velika i mnoge adice. Na nekima vidimo stada krava koji slobodno pasu ili zagazivši do kolena piju iz Dunava. Na 1217km uplovljavamo u Tiski dunavac prelazeći preko 2 špora (kameni bedemi u vodi koji usmeravaju maticu Dunava) koja su pri ovom vodostaju na oko 1,5-2m ispod broda. Lagano plovimo širokim rukavcem koji je dugačak oko 2,5km i ja predlažem da se tu vežemo ali Marina želi u Tisu, pa uskoro uplovljavamo u dosta široku 200-300m deltu Tise u Dunav. Na prvom km uzvodnog toka je pogodno stablo iznad reke i tu se vezujemo za granu uz obavezni teg na krmi. Dan je sunčan i topao ali je Tisa 19st pa odustajemo od osveženja koje nam je palo na pamet. Tiho popodne, redak saobraćaj na Tisi i posle par sati čitanja spremamo se za društvene igre. Slede večera i noćenje koje je proteklo mirno.
06.05. Dunav do Beograda, 1170km
Budimo se i vidimo da se vreme očigledno menja a i vremenska prognoza kaže da se popodne očekuje zahladjenje i kiša. U daljini vidimo munje u Vojvodini i sada već znamo sigurno da danas krećemo kući. Plovimo nizvodno po talasima koji nas guraju u krmu. Sa desne strane se redjaju naselja i posle neka 2 sata ugledamo Pupinov most, što nam govori da smo blizu Zemuna. Na žalost, ne možemo da uživamo u prirodi jer se vetar pojačava a munje nam prete i približavaju se.
Prolazimo izmedju Ratnog ostrva i Zemuna i ulazimo u Savu, gde smo svedoci venčanja na brodiću koji plovi prema splavu na kom čekaju svatovi. Stižemo bez problema do naše marine i pristajemo na naš vez. Brzo se pakujemo i dok smo seli u kola, tog trenutka je počeo pljusak. Završavamo naše krstarenje Dunavom baš na vreme kada se vreme promenilo.
Imali smo sreću da nas je poslužilo svih ovih dana, osim one noći kada je grmelo.
Za ukupno 8 noćenja i 9 dana provedenih na Dunavu preplovili smo 236km. i upoznali prelepe dunavce sa netaknutom prirodom, pa se ovo krstarenje kandidovalo za neko buduće ponavljanje, naročito izmedju Apatina i NS, koji deo Marina i ja nismo plovili zajedno.
Нема коментара:
Постави коментар