PRIPREME
Septembarsko krstarenje je postalo toliko dominantno u našem godišnjem nautičkom kalendaru da celo leto možemo smatrati pripremom za njega. Usput nam se stalno nametao razgovor na temu: gde ćemo ovog leta?
Dolazili su u obzir: Šibenski arhipelag; Cres i Lošinj na severnom Jadranu ali je na kraju preovladala Marinina želja za južnim Jadranom.
Posle bezbroj neuspešnih pokušaj, uspeo sam da dodjem u kontakt sa nekim Marinom iz Stona i dogovorim spuštanje broda početkom septembra.
Same pripreme su se svele na poslednjih 7 dana pred put: registracija prikolice, vadjenje Poseidona iz Save je bilo komplikovano zbog niskog vodostaja, jedan dan za Robertov servis motora, jedno pre podne sa Mišom za sitno doterivanje na brodu, dan kod Miće tapetara u popravljanju tende, punjenje plina i zadnja 2 dana su ostala za prenošenje stvari i nabavku hrane, tako da je u nedelju popodne 02.09. sve bilo spremno za put.
03.09. ponedeljak, PLITVIČKA JEZERA
Pošli smo na jadransko krstarenje broj 2 u noć nedelja na ponedeljak oko 02h iz naše marine i resetovali kilometražu (odmah da napomenem da je u Stonu u utorak uveče pokazivala preko 1000km sve vreme vukući Poseidona za sobom).
U svitanje smo prošli Zagreb i kod Karlovca sišli sa autoputa pa se uputii ka Plitvicama. Tih 80km do jezera smo prolazili kroz divan jutarnji pejzaž živopisne Like. Oko 10h smo stigli do Plitvica i ušli u veliki parkig u divnoj šumi. Vreme tmurno a mi nismo mamurni nego željni da obidjemo tu svetski poznatu atrakciju. Ulaz u Nacionalni park Plitvička jezera se sada u septembru plaća 150kuna = 2500din a do pre 2 dana je bilo 250kuna . bravo za nas! No svih 6 sati koje smo proveli u obilasku, vredelo je svake kune.
https://np-plitvicka-jezera.hr/
I eto nas pred mrak u ponedeljak uveče na putu ka Stonu.
Po planu noćimo na parkingu jednog odmorišta u našem Poseidonu ali na suvom.
Posle večere smo se zakovali u kabini, premoreni i spavali do 09h ujutru.
04.09. utorak, na putu ka STONU
Krećemo ka Stonu i auto počinje da se buni, povremeno gubi snagu pa se uz stajanje uznemireni zaustavljamo na odmorištu Vrhpolje posle Šibenika, kada se na displeju pojavila greška.
Uz kafu zovemo HAK=Hrvatski auto moto savez, pa AMSS čije članstvo sada dolazi do izražaja.
Sve je pokriveno članarinom i uskoro dolazi Barba-Denis sa šlep vozilom. Natovari auto i zakači Poseidona pa nazad u Šibenik u Renoov servis. To je sve besplatno ali popravku ćemo platiti ako uspe.
Dalmatinci su predusretljivi i odmah uzimaju vozilo u rad. Medjutim, kompjuter ne može da učita grešku, već pri kraju radnog vremena a to je do 16h, jedan majstor se zavlači pod haubu i nakon turiranja motora svečano izjavljuje da je on bolji od kompjutera i da je puklo neko crevce dužine 10cm. Iako je isteklo radno vreme ostaju da zamene taj deo i uz plaćanje 780kuna-oko 13000din mi srećni nastavljamo put.
Uz put, na onih jadnih 10ak km bosanske obale kod Neuma, uz prelazak 2 granice, koristimo priliku da se snabdemo svim vrstama goriva po bosanskim cenama. Sada imamo oko 55l goriva za brod što nam je dovoljno za oko 120km plovidbe.
Sa interneta o Stonu:http://www.ston.hr/?l=hr
05.09. sreda, STON
Navijamo sat ujutru i taman kuvamo kafu, kada sztiže skalamerija za spuštanje ali umesto zamišljene dizalice, pojavljuje se Mate sa rovokopačem :)
Nas je tek tada čekao posao: raspremanje stvari i hrane po brodu, montiranje tende, duvanje bajbota, sipanje vode u sve rezervoare, prijava u kapetaniji za vinjetu (280kuna oko 4500din), snabdevanje u Konzumu itd. Na kraju se opet nalazimo sa Marinom na pivu i dogovor da auto i prikolica ostanu kod njega ispred kuće u sporednoj ulici, a za tu uslugu neće ni da čuje za neku naknadu, pa ćemo mu se mi nekako odužiti na kraju.
Uz put smo naišli na bar desetak vinarija i tezgi sa prodajom svih mogućih domaćih proizvoda, pored puta. Gospon Vukas, sredovečni meštanin, nas uvodi u svoj podrum koji je uredjen u etno stilu. Na zidovima su police sa fency etiketiranim flašama raznog vina i likera i Povelje sa prvim mestima na raznim sajmovima. Pristupamo stolu za degustaciju uz njegovu priču o poreklu svakog vina koje probamo, Uživamo u ambijentu i gostoprimstvu ali se neprimetno zgledamo, pomalo razočarani onim što probamo. Sve su to "Plavci" sa ove ili one strane brda a nama je sve to isto, jaka vina, pun ukus, pomalo opora ali ni malo slatka što mi želimo. O ceni da ne pričam. Da ne bi otišli praznih ruku, odlučujemo se da uzmemo iz bureta 2x 1,5l . Uz priču pitamo za prošek i slušamo iscrpnu kalkulaciju da pravi prošek ne može da se napravi bez 60kuna samo za grožđe i da onaj prošlogodišnji iz Starog grada na Hvaru, koji smo kupili za 60kuna,sigurno nije pravi, nego zasladjen šećerom.
Sve je to verovatno u redu ali u povratku u Stonu u jednoj manjoj Tomy prodavnici, Marina nanjuši Prošek, flaširan, vinarije Rosa, na akciji za 30kuna! Normalno da njime punimo zalihe.
Oko 13:30h potpuno spremni, po divnom sunčanom vremenu isplovljavamo iz Stonskog zaliva i krećemo u nepoznatu ali za nas, od prošle godine ipak poznatu, avanturu.
 |
| Ston |
More skoro bonaca, nema vetra i nakon 15ak minuta plovidbe u sred Stonskog kanala gasimo motor jer nas privlači besprekorno čisto, modro more.Temperatura vode je 24C, dubina kanala oko 10m i tu zaista uživamo preko pola sata u prvom ovogodišnjem slanom kupanju. Pred nama je planiranih mesec dana krstarenja, pa nam se nigde ne žuri i zato sidrimo u prvoj bajkovitoj uvali na otočiću Olipa gde ćemo zanoćiti.
Kakvo divno popodne! Odmah pa "u sridu!" Pusta uvala, sami smo na sidru a oko nas samo zelenilo i nestvarno, modro more. To je naš ideal krstarenja-što dalje od civilizacije a jedini kontakt sa njom je evergreen muzika sa radio Dalmacije.
Zanoćili smo na sidrima- veliko na pramcu a na krmi teg i malo sidro "mačak"- na oko 10ak m od stenovite obale. Potpuno zaštićeni od severozapadnog vetra koji lagano duva.
Posle prvog slatkog sna, oko 01h budi nas sve jače ljuljanje Poseidona jer se vetar promenio u severoistočni od koga nismo zaštićeni. Mrkli je mrak, nigde nikog osim nas, jeste nebo nestvarno zvezdano ali je mesec mlad-jedva primetni srp-a vetar sve jači pa samim tim i talasi. Sedimo na palubi, proveravam stalno sidra koja drže ali je ljuljanje nepodnošljivo i suviše smo blizu stenama ako bilo koje sidro popusti. Spavanje više ne spominjemo nego dežuramo na palubi. Nema nagoveštaja smirivanju vetra i nakom preko 1 sat razmišljanja šta učiniti odlučujemo da se uputimo na sred uvale i usidrimo samo sa velikim sidrom na pramcu.
Ne baš laka i bezopasna operacija kretanja je podrazumevala da ja podignem oba krmena sidra, pa onda brzo veliko pramčano dok je Marina na motoru, sve to u totalnom mraku. Dok sam ja do pola podigao veliko sidro, dajem znak i Marina kreče od opasne obale u sigurnu udaljenost. Pratimo dubinu i ubrzo smo na 40m što je preduboko za sidrenje. Iako imam 50m konopa, baciti tu sidro bi značilo da bi mi pri dizanju jezik bio duži od konopa.
Polako se vraćamo ka korenu uvale i na oko 20m dubine, spuštam sidro, koje je Poseidon vukao za sobom. Sada smo usidreni na oko 30ak sigurnih metara od obale i srećni smo što smo tako sinhronizovano izveli ne bas jednostavnu i bezopasnu operaciju. Oko 03h nas umor savladava i povlačimo se u kabinu.
OTOK JAKLJAN
FILM OSTRVO OLIPA I JAKLJAN
Ja se budim već oko 08h i uživam uz kafu u izbonacanom moru koje me mami na jutarnje kupanje, još lepše od jućerašnjeg. Uto se pojavljuje i kapetanica i pametno predlaže da se što pre uputimo ka sledećoj planiranoj uvali na susednom otoku Jakljan. Nakon pola sata plovidbe u pola gasa, pored šumovitih ostrvaca uplovljavamo u uvalu na ostrvu Jakljan gde je nekada bilo odmaralište Centra dečjih letovališta Beograda.Sve je napušteno i zapušteno ali je ostao veliki mol iza koga sidrimo. Jedini komšija sa brodom, sličnim našem i Dubrovačkom registracijom, odmah nam kaže da je vezivanje na mulu dozvoljeno, da je premija što ima mesta i da se brze bolje vežemo dok neko ne dodje da zauzme. Čak i zaranja da nam pomogne i provuče naš konopac kroz alku kolpa-morta (betonski blok u moru za sidrenje). Uskoro smo vezani na najbezbedniji, školski način.
Tokom dana se opuštamo u kupanju, sredjivanju još nekih sitnica na brodu, spuštamo bajbot i sa elektro motorom, predveče, polako oplovljavamo uvalu. Ovde je toliko lepo da odmah planiramo da ostanemo bar 2-3 noći.
U suton čak razvlačimo i mrežu od bove do broda, čisto da imamo uzbudjenje jutarnjeg iščekivanja i odlazimo na spavanje već u 21h. Poseidon je miran kao da spavamo na prikolici na suvom.
Noć je protekla bez i najmanjeg ljuljanja, a jutro je osvanulo sa suncem koje je odmah upeklo. Obilazim mrežu bajbotom i gle - čak 2 srdele su se uhvatile. Kao večiti optimista zaključujem da je ovo krstarenje počelo sa 100% boljim ribolovačkim učinkom.
Ceo dan provodimo u opuštenom kupanju i lenčarenju na palubi. Za vreme ručka nam nekako ispadne jedna viljuška ispod broda i zabode se uspravno u pesak. Vidimo je ali naše ronjenje je potpuno zardjalo iz nekog vremena mladosti, pa nam jedan mladji komšija priskače u pomoć i vadi je:) Predveče, po totalnoj bonaci isplovljavamo na sred uvale i spuštamo "peškafondo" (veštački olovni mamac u formi ribice sa bodljama za lignje). Pošto se ništa ne kači, vraćamo se na vez uz divne snimke zalaska sunca iznad obližnjih otočića.
08.09. subota otok JAKLJAN
Noć baš nije protekla mirno jer je krenuo vetar koji nas nije mnogo ljuljao zbog odličnog višestrukog veza ali je leva bitva stalno cijukala što nam je prekidalo san.
Ujutru je u mreži bila iglica, srdela i neka mrka ribica - dakle ulov progresivno raste :) Bajbot sa elektromotorom ima svoju pravu ulogu i pre podne otplovljavamo preko uvale na drugu obalu. Celu uvalu obilazimo peške oko 1 sat usput duboko udišući esencijalni miris borovine. Ostatak dana provodimo uobičajeno, kuliramo po najsunčanijem vremenu.
Pravili smo palačinke i vodenim putem odneli jedan tanjir komšijama na susednom brodu. Oni nas uveče zovu na piće i odmah uzvraćaju pažnju poklonom, koji je Marinu oduševio - domaći liker od njihovog limuna iz dvorišta. Dubrovački "gospari" pravi.
Predveče Marina poželi pecanje kedera i ubrzo se u kanti praćakaju ribice koje odmah koristimo za pecanje sa štapovima sa mula. Pecali smo do samog mraka ali ne prvi put, ostajemo bez ulova.
09.09. nedelja, otok JAKLJAN
Nedelja-dan za odmor koristimo u pravom smislu te reči. Jedino što vredi napomenuti je snabdevanje tehničkom vodom sa jedine česme na Jakljanu do koje voda stiže sa nekog izvora. Iako nam govore da je i za piće, ne želimo da rizikujemo i punimo veliki rezervoar od 80l za tuširanje, pranje sudova i wc. To su nam 3 slavine u Posidonu: na krmi, u sudoperi i u kupatilu.
Na suprotnoj obali uvale se sa brda ceo dan do mraka, čuje motor rovokopača koji probija puteljke cik-cak niz brdo. Nismo znali za šta je to predvidjeno ali nam košinica, dubrovčanka objašnjava: privatnik je zakupio to brdo i pravi rupe i puteljke za zasad smokava. U staroj glavnoj zgradi Dečjeg odmarališta niko ne stanuje jer je puna pacova ali taj radnik i njegova žena su smešteni u kamp prikolici ispred. Popodne ugledamo veliki dim iz pravca ostrva Olipa, baš odande gde smo mi bili pre 3 dana. Saznajemo od komšinice da su čuli na radio da se zapalila jahta od 40m sa 40tona goriva u rezervoaru! Gorelo je i sutra dan. Tada nismo znali da ćemo se sa tom jahtom još sresti.
Uveče žalimo što ne možemo da gledamo finale US open gde je naravno naš Nole. Tu nastupa moj svemogući tehnički direktor -Marina i ko zna na kom sajtu , na telefonu, pronalazi direktan prenos, tako da do 02-03h u noć pratimo prenos i slavimo novi uspeh našeg asa.
OTOK ŠIPAN LUKA
10.09. ponedeljak
Po dogovu tog jutra, posle oproštajnog kupanja na Jakljanu i posle 4 noći provedene u uvali koja nas je očarala, odvezujem sva 4 konopa i isplovljavamo po bonaci oko 10h.
Nakon oplovljavanja nekoliko rtova, pred nama je Šipal Luka, ni pola sata lagane plovidbe.
Na prvi pogled liči na mnoga mestašca uz more, koja su se smestila u zaštićenu uvalu. Kao iskusni nautičari i pre izvidjanja cele luke, uočavamo mesto za bočni vez uz jedan deo keja i profesionalno se vezujemo. Marina se pose 7 dana prvi put šminka jer, Bože, izlazimo medju narod. A naroda, tu i tamo, da izbrojiš na prste, doduše obe ruke. U dnu uvale je mali hotel i parkić, usput kuće i vile, poneka suvenirnica i prodavnica, kafić, restoran i konoba.
Naš cilj je snabdevanje namirnicama koje nam nedostaju i to ubrzo završavamo uz hladno pivo. Pošto nema javne česme za točenje vode, prelazimo brodom na drugu stranu Šipan luke, gde je pristanište za brodove sa nekoliko mesta za vezivanje jahti i jedrilica. Tu je i struja i voda za brodove. Treba nam voda za piće pa se vezujemo uz mulo. Pitam momka koji je zadužen za vezove da li možemo nasuti 30ak litara vode, što je njemu zanemarljivo u odnosu na ogromne rezervoare kod velikih jahti. Spreman je da pomogne, nekom ko je u tu luku doplovio "čak iz Biograda", na šta ga navodi naša registracija broda BG, pošto nije uočio Srpsku zastavu na krmi. Objašnjavam mu da nismo došli iz Biogrda, nego iz Beograda, pa već po ko zna koji put prisustvujrm velikom iznenadjenju, i objašnjavam mu kako smo došli vukući brod autom, spustili ga u more i o planu krstarenja. Posle kratkog objašnjenja, u njihovim očlima postajemo avanturisti, pošto mnogi, verovatno svojim barkama, nisu u životu plovili dalje od obližnjih otoka. U povratku nas obilazi grupa kajakaša za koje smo čuli da tako oplovljavaju Dalmaciju.
OTOK MLJET
FILM O MLJETU
10.09. ponedeljak, Saplunara
Več oko 13h isplovljavamo iz Šipana pa kroz prilaza sa Jakljanom, izlazimo na otvoreno more i upućujemo se ka, već vidljivom, rtu Mljeta. More je 1-2 u pojačanju na 2-3 (sada se pravimo važni jer znamo da visinu talasa prevedemo u pomorske mere) a talasi su relativno mali u pramac od severozapada tj od maestrala koji duva iz pravca Mljeta. Nakom 1,5 sata vožnje sa 2/3 gasa, otvara nam se uvala Saplunara.
Marina piše: već godinama slušam priče sa krstarenja od pre 30 god o toj uvali. Mislila sam da ću se tu oduševiti i poželeti dugo da ostanem ali moj prvi utisak nije bilo oduševljenje. Izgleda kao mnoge plaže i uvale u Crnoj gori: npr kao oko Šušnja. Za razliku od Jakljan uvale gde sam se osećala kao u raju ovde sam malo razočarana. To je samo zbog mojih očekivanja, možda prevelikih. Medjutim, danas planiramo da kuliramo na našoj maloj Saplunari, koja je evo u 10h još uvek u hladu. Prognoza kaže 32C jako toplo, pa ćemo isprobati hladovinu na plaži. Vetar stalno duva ali sunce i zrikavci ga poništavaju.
Prošle godine sam se žalila na dosadne muve ali komaraca nije bilo uopšte, dok se ove godine nije moglo jesti od osa. Na Jakljanu su posebno bile agresivne,gde su i mene i Baneta ujele za prst.
Danas smo aktivirali narandžasti i plavi "kanu" - dušek koji se naduvava vetrom. To nam je omogućilo da se popodne izležavamo na plaži u nečem najudobnijem što je izmišljeno za kuliranje uz primetne, zavidljive poglede stranaca koji još nisu videli ovu izmišljotinu. (Marina ih je donela iz Amerike)
Posle 19h šetamo stazom uz more oko rta do susedne uvale Blace i nailazimo na nestvarnu lagunu iz raja koju mogu da dočaraju zabeležene slike. Odmah odlučujemo da sutrašnji dan provedemo u toj laguni koja se zove i Lemoni, pa zaključujemo da nam se Saplunara sve više dopada. O nekom odlasku dalje više ne razmišljamo. Kao nagradu u povratku prisustvujemo najlepšim prizorima zalaska sunca, koje je i suvišno opisivati.
Popodne provodimo u uvali Blace i kupanju u plitkoj vodi, uživanju u hladovini borova i čitanju knjiga. U povratku zaključujemo da nam Saplunara ne može više ništa pružtit pa odlučujemo da ujutru dižemo sidro.
13.09. četvrtak, otok Mljet Okuklje
Isplovljamo več u 09h što je za nas apsolutnoi rekord ali nas mami bonaca koja obećava prijatnu plovidbu. Na krajnjem jugu Mljeta su 2 ostrvca Veliki i mali Školj, koji zaklanjaju zanimljivu uvalu pa taj prirodni sklad oplovljavamo i pamtimo je kao potencijanu sidrenu uvalu ko zna možda zatreba nekad. Plovimo sa severne strane Mljeta prema Pelješcu a usput se nižu lepe uvale pa jednoj ne odolevamo za kupanje. Na dubini oko 10m sonar ponekad pokaže ribe pa uvodim novu tehniku Džiging. Jedini rezultat je ribica, veličine varalice ali nestvarno šarena i lepa.
Ubrzo nam se ukazuje uvala Okuklje a zalazeći u nju izmedju visokih brda toj okuci kao da nema kraja. Fantastičan prirodni zaklon od svih vetrova. Omiljeno sidrište za nautičlare pa se celo selo posvetilo tome: obala je zauzeta murinima koji pripradaju konobama, gde je uz besplatan vez, prirodno da večeraš kod domaćina. Do kraja dana je na vezovima bilo preko 30 velikih jedrilica koje na svom sedmodnevnom krzingu otocima Južnog Jadrana, obavezno provedu noć u Okuklju. Mi smo kao manje plovilo mogli da se zavučemo u sam kraj uvale i kod restorana Lampalo se vezujemo.Domačin nas ne obavezuje ni večerom ni pičem pa je ovaj vez besplatan. Popodne obilazimo živopisni gradić ili bolje reći selo što bi trajali 15min da se ne zadržavamo gledajući kako se odvija život na jedrilicma.14.09. Mljet-Sobra
Obično tihu noć bez vetra i talasa poredimo sa spavanjem na prikolici na kopnu. Ova je bila mirnija čak i od takvih noći.
Isplovili smo pre 09h po bonaci i već nakon nekoliko rtova ukazala nam se bajkovita uvala Prožura koju zaklanjaju nekoliko ostrvaca i hridi.
Prvo obilazimo levi deo uvale gde je pristanište za trajekte i benzinska pumapa (jedina na Mljetu) a onda polako uz obalu razgledamo mesto za vez. Odlučujemo se za murin ispred konobe Mungos, što znači da nas večeras ođsledi večera u restoranu koju smo svakako zaslužili.
Pre podne šetamo do trajektne luke oko 2,5km da bi se informisali o mogučnostima obilaska Nacionalnog parka Mljet. Sve varijante su otpale: autobus -nema ga, rentiranje skutera-ne rade više, uplovljavanje našim brodom-skupo,pa se odlčujemo za najelegantniju varijantu brzim brodom u 10h od Sobre do Polača sa povratkom u 17h. To nam daje dovoljno vremena za obilazak jezera. Da nre bi ujutru pešačili a pogotovo u povratku umorni od izleta, planiramo da doplovimo Poseidonom pa nam dečko na pumpi kaže da se možemo vezati na njegov vez u luci odmah pored pumpe. Ljubazno nam nudi svoju bovu jer jenjegov čamac na suvom.
Večera je ugovorena za 20 časova u našoj konobi. Sa gazdaricom smo se dogovorili da bude riblji pladanj za 2 osobe što podrazumeva 2 različite ribe, skampe i lignje. Sa broda vidimo da su se pored konobe raspirile gradele.
15.09. subota -Sobra
Dakle, sinoćnja večera je opravdala i najzahtevnija očekivanja. Možda malo preobilna ali ribljih specijaliteta nikad nije previše. Cena je bila sasvim korektna jer sve zajedno sa pićem je iznosila 400kuna-6500din. Od domaćice smo dobili gratis desert-2 parčeta štrukle sa sirom i posle svega domaću lozu kao dižestiv.
Nacionalni park MLJET
15.09. subota
https://www.parkovihrvatske.hr/nacionalni-park-mljet
Celodnevni izlet po NP Mljet bi bilo šteta propustiti.
Marina pise: 2 povrede u jednom danu: u luci kod benzinske pumpe, prvo ja padnem u bajbotu i udarim potiljak u drvenu dasku, zatim se Bane oklizne pri ulasku i odere celu cevanicu, bez posledica. Oko 18h smo se vratili na vez kod konobe Mungos i počeli pripreme za sutrašnju plovidbu na ostrvo Lastovo. Sipali smo svo gorivo i vodu, crevom iz konobe. U marketu "Studenac" smo se snabdeli namirnicama i več u sumrak smo umorni od celodnevnih aktivnosti otišli na počinak.
 |
| Svitanje |
Jutro predivno i već po izlasku sunca smo bili spremni za relativno dugu plovidbu, oko 65km-5 sati vožnje do Lastova. Medjutim, po izlasku iz uvale Sobra, umesto bonace kao predhodnih jutara, dočekalo nas je ustalasano more od severoistočnog vetra koje je plovidbu učinilo prilično neprijatnom. Nakon 1,5 sat valjanja po talasima, jedva čekamo da se zaklonimo iza ostrva Kobrava koje je polođajem u NP Mljet, zajedno sa još nizom manjih otoka.
U jednoj uvalici spuštamo sidro, more je mirno, besprekorno bistra voda okrušena borovom šumom. Juče su nam u NP pričali da je Žak Kusto, roneći uz otok Mljet izjavio da do tadanije sreo bistrije more na svim svojim istraživačkim plovidbama na svetu. I mi uživamo u jednom od najlepših kupanja do sada.
 |
| Nacionalni park Mljet |
Kada smo ponovo pomolili pramac u Pelješki kanal, odluka je samo potvrdjena. Videli smo siluetu Korčule u daljini a od Lastova ni traga. Dileme više nije bilo. Plovimo ka Korčuli i tek na pola puta se na jugu jedva uočavaju obrisi Lastova
OSTRVO KORČULA
FILM KORČULA
Nakon 2 sata plovidbe po sada već mirnom moru, uplovljavamo u planiranu uvalu Pržina na južnoj strani Korčule, naspram mesta Lumbarda. Široka uvala sa lepom plažom ali beuz i najmanje mogućnosti za siguran vez. Već je oko 14h i plašeći se da e ne razvije Maestral, tražimo sigurniju uvalu. Sledeća opcija je uvala Rasohatica za 5km, pa nakon još pola sata plovidbe uz obalu, stižemo u dosta duboku uvalu sa nekoliko kuća. Nigde se ne mrda ni jedna ljudska prilika jer je vreme popodnevne sieste.
Desetak privezanih čamaca uz molove njihovih kuća, a za Poseidona sidrimo velikim sidrom na krmi koje se odmah ukopa u peščano dno a pramčani konop za obalu odnosim, plivajući. Sledi zasluženo kupanje i odlučujemo da ovde prenoćimo.
17.09. ponedeljak, Korčula, uvala Pupnatska luka
Noć je protekla izuzetno mirno, medjutim primećujemo na otvorenom moru kreste od jugoistočnog vetra, pa odlažemo isplovljavanje dok sse more malo smiri. Za to vreme se kartamo, čitamo i nekoliko puta kupamo u fantastičnoj tirkiznoj vodi sa sjajnim linijama od sunčevih zraka po površini. Oko podneva dižemo sidro i plovimo južnom obalom Korčule. Nižu se živopisne uvale, čijem kraju, se obavezno nalazi žalo sa nekoliko kućica i barki. Pavlja luka sa pećinom nam se ne svidja jer je suviše uska sa visokim stenama pa deluje klaustofobično a pećina malo zastrašujuće.
Orlanduša, sa 2 kraka je suviše otvorena, Bačvica je suviše plitka i nakon 10km plovidbe, uplovljavamo u uvalu Pupnatska luka, koja nam na prvi pogled leže.
18.09. ponedeljak,utorak, Korčula, uvala Pupnatska luka Sinoć sam se pun optimizma bacio na ribolov. Predveče sam razvukao mrežu izmedju 2 bove pored obale i krenuo bajbotom da panulam po uvali. Uz opušetno kuliranje u bajbotu skoro ceo sat sam vukao mamac uz stenovitu obalu ali se ništa nije zakačilo. Noć je bila mirna i bonaca, pa sam se probudio u samo svitanje. Obišao sam bajbotom mrežu-ništa, nastavio uz izlazak sunca da panulam po uvali-ništa. Dan je protekao u uobičajenim zadovoljstvima.
Mirna noć je iza nas a jutro nas je sačekalo sa bonacom pa odlučujemo da i pre doručka krenemo u novo istraživanje južne obale Korčule. Nižu se bajkovite uvale manje-više pogodne za vezivanje, kao uvala Zavalatica sa 2-3 reda luksuznih vila sa apartmanima u uvali Žitna. Zatim uvala Stinjiva, vrlo je zanimljiva jer ima jedan potpuno zaštićen krak i lepo žalo na kraju. Na 2 mesta gde mi sonar pokazuje jato riba, na 15m dubine gasimo motor i džigujem ali ponovo ni da pipne. Nakon 1 sat vožnje, otvara nam se uvala Brna oko istoimenog ribarsko-turističkog mestašca. Oplovljavamo uvalu sa puno manjih i većih ribarskih lokalnih čamaca ali nam se nigde ne svidja za vez.
20.09.četvrtak
Iako je noć protekla bez vetra, neki zaostali talasi sa pučine su ljuljali brod pa Marina, za razliku od mene, nije dobro spavala. Več oko 8,30h smo prošetali do Brne da uhvatimo koču ali na naše veliko razočaranje, ona sinopć nije ni isplovila. Možda oni nešto znaju što mi ne znamo, pa ne isplovljavaju.
21.09.-22.09.petak,subota- Korčula, VELALUKA
Ujutru ponovo odlazimo do Brne ali situacija sa svežom ribom je ista -nema je. Oko 11h se odvezujemo i krećemo u nastavak plovidbe ka severu otoka. Nižu se prizori prelepih vila, poneki hotel u mestu Prižba, na nekih 10km obale. Sonar povremeno pokazuje poneku ribu iako plovimo uz obalu do 20m dubine. Zaključujem da dosadašnji neuspešni ribolov nije bez razloga. Vetar je jugoistočni sa malim talasima pa je plovidba prijatna.
Popodn smo šetali Velalukom, obilazeći crkvu, park i celu razudjenu obalu.
 |
| Velaluka |
22.09. subota
Ovo spavanje se popelo na vrh top liste svih spavanja u brodu. Apsolutno i totalni mir, što nas je navodilo na sumnju da je brod legao na peščano dno koje je na 1,5m ispod kobilice. Idealna temperatura sa otvorenim komarnicima tek da vazduh struji kroz kabinu. Tišina, koja se još pre spavanja spustila na mesto Velaluka. Nema ni muzike ni žamora, niti prolaze automobili, niti isplovljavaju barke, kao da je čitav grad usnuo već oko 9 uveče.
Jutros smo več posle 8h puni optimizma krenuli da poharamo obe peškarije (ribarnice), u nameri da danas stavimo na gradele nešto sa perajima. Obe ribarnice su bile zatvorene, te od komšija saznajemo da ih otvaraju samo kad ima ribe. To je još jedan znak, da i naši neuspesi u pecanju nisu bez razloga.
Dakle, saznanje da sve koče i lokalni ribari nisu ulovili ništa, znatno je umanjilo moju ubedačenost ribolovačkim neuspesima.
Napuštamo divno prenoćište i laganim gasom uz desnu obalu velike uvale koje se nastavljaju severnom obalom Velalučkog zaliva.
U bistroj vodi, sa peščanim dnom uživamo u pilavnju koje je ove godine pravo zadovoljstvo jer je temperatura mora konstantno 24 stepeni.
 |
| Uvala Srasincica |
- temp. vazduha je svakog dana bila 27-30C
- ni jedna kap kiše još nije pala
- temp. mora i na pučini i u uvalama je 24 st C
- obično smo plovili pre podne kada su se smenjivali bonaca ili jugoistočni vetar tzv. Levant a popodne je uvek okretalo na Maestral
- noću se ponekad javljao lagani Burin
Oko 8:45 isplovljavamo iz uvale jer nas čeka oko 40km plovidebe, po planiranom putu do Lovišta na Pelješcu. Zašavši za krajnji rt Korčule, okrećemo se i plovimo uz severnu stranu otoka. U daljini se nazire silueta visokih planina Pelješca, koja postaje sve jasnija kako prolaze sati plovidbe. Plovimo po malo vetrovitom moru, čiji talasi udaraju u pola pramca, pa ne ljuljaju mnogo Poseidona.
