KRSTARENJE COSTOM MEDITERANEO
09.-29.03.2018.
DUBAI-MUSKAT-SALALAH-AQABA-EILAT-KATAKOLON-CIVITAVECCIA-SAVONA
1. DUBAI 07.-10.03. 2. KHASAB 11.03. 3. KHOR AL FAKKAN 12.03. 4. MUSKAT 13.03.
5. SALALAH 14.03. 6. AQABA 21.03. 7. EILAT 22.03. 8. SUECKI KANAL 23.-24.03.
9. KATAKOLON 26.03. 10. CIVITAVEKIA 28.03. 11.SAVONA 29.03.
UKRCAVANJE
FILM UKRCAVANJE
Hrana na kruzeru - film
Posle nekoliko dana plovidbe, dok se kupamo na bazenu i čekamo redovni ručak u 15h, već u 12h počinju da se nameštaju kuvari sa specijalnim menijem za taj dan i to baš tu, oko bazena. Neverovatne djakonije su servirali i pred nama demonstrirali neke kuvarske veštine. Bilo je tu i prasetine i ribe i morskih plodova, sireva i kolača. Neverovatan izazov za nas koji smo oko 10h tek završili dorucak! Ali kako odoleti škampima i tuni koja je zapečena u testu ili jagodama u čokoladi....
Kabine imaju svoje sobare (uglavnom) i pospremaju se dva ili tri puta dnevno uz zamenu peškira bez obzira na to da li ih koristimo. Naša sobarica je slatka,latino devojka koja je sa svojim kolicima uvek bila tu u blizini. Predpostavljamo da nema puno soba da sprema ali joj je radno vreme -ceo dan. A neverovatno je brza - mi krenemo na bazen i onda se setim da još nešto uzmem iz kabine i dok se ja vratim ona je već spremila sobu sa potpuno čistom posteljinom i peškirima. Uveče, sobarica namešta krevet za spavanje i donosi novine koje sadrže program i sve potrebne informacije za naredni dan.
Inače na brodu postoji internet ali je bar 10 x skuplji nego bilo gde, pa nam to nije ni padalo na pamet da koristimo a baš je i prijalo malo medijske izolacije.
IZRAEL- EILAT
Više o Eilatu na posebnom postu - 7.
Poslednje sate na brodu koristimo da uživamo u teretani, sauni i dzakuziju a ja sam naročito boravila u parnom kupatilu jer mi je ono najviše prijalo za sinuse.
09.-29.03.2018.
DUBAI-MUSKAT-SALALAH-AQABA-EILAT-KATAKOLON-CIVITAVECCIA-SAVONA
1. DUBAI 07.-10.03. 2. KHASAB 11.03. 3. KHOR AL FAKKAN 12.03. 4. MUSKAT 13.03.
5. SALALAH 14.03. 6. AQABA 21.03. 7. EILAT 22.03. 8. SUECKI KANAL 23.-24.03.
9. KATAKOLON 26.03. 10. CIVITAVEKIA 28.03. 11.SAVONA 29.03.
Naše krstarenje Costom Mediteraneo desilo se u trenutku kada smo se Bane i ja dogovorili da nigde ne putujemo do daljnjeg, jer sam se tek vratila iz Kanade i Amerike i tada mi je bilo samo do boravka u kući. Medjutim, dobili smo ponudu koju nismo mogli da odbijemo, da kao turistički agenti, plovimo 20 dana od Dubaija do Savone. Jeee! Nikad ne bih ni u snu pomislila da može tako nešto da se ostvari ali eto, kad silno voliš da ploviš morima i nemaš nikave strahove ni ograničenja i potpuno si avanturistički duh, onda, je to verovatno zbog toga.
Elem, moj divni muž je sve pripremio jos dok sam bila u Kanadi i samo me je dočekalo iznenadjenje da za nepunih mesec dana idemo na tako dug put.
Program je bio divan, oduševila sam se a posebno brodom koji je za nas bio poseban izazov jer nismo ništa znali o kruzerima. Naravno da sam odmah krenula u pretragu po internetu i odgledala sve što je bilo na Youtubu, pročitala sve tekstove i počela da pravim plan za dolazak do broda koji je čekao u luci Dubai, kao i za povratak iz Savone.
Sledilo je dobijanje vize za Ujedinjene Arapske Emirate a kako su nam neke informacije govorile, neće nam biti potrebna ni jedna više viza za ostale zemlje koje obilazimo. Radilo se o Omanu, Jordanu, Izraelu i Grčkoj. To je malo škakljivo pitanje, jer niko nije umeo da nam da potpunu informaciju oko viza, već su svi govorili da putnik mora sam da se informiše. Znamo mi to ali kako da dodjemo do informacija i da dobijemo vize za samo 20-ak dana koliko smo imali za pripremu.
 |
| Ruta naše plovidbe sa Costom Mediteraneo |
DUBAI
Usledila je i kupovina avio karte za Dubai ali kako da odemo u Dubai i da samo udjemo u brod! To nije dolazilo u obzir, pa smo uzeli karte za 2 dana ranije i preko bookinga rezervisali smeštaj. Bila je dilema da li da bukiramo hotel u novom delu ili u starom. Moja 2 druga su me različito savetovala: jedan koji živi tamo - da bukiram u novom delu a drugi, koji obožava Dubai i više puta ga je obilazio - da bukiram u starom - Bur Dubaiju, gde su muzeji i onaj pravi život. Nekako je prevagnuo ovaj drugi, iako sam znala da ćemo obilaziti i novi deo. I nisam pogrešila. Sve je bilo na udaljenosti za lepu šetnju, pa smo stari deo tako i obišli. Smestaj je bio blizu velikog kanala, blizu metro stanice i starog Suka i brodskog terminala. Pored kanala je vrlo živo, posebno od 18h pa do ponoći. Žitelji ovog kraja a i turisti se okupljaju na ulicama i na šetalištu a restorani uz kanal su puni. Posmatrali smo kako se ljudi prevoze na drugu stranu kanala u malim čamcima sa nekim kao sandukom u sredini, na kome se sedi (vrlo nebezbedno, po mom mišljenju).Sutra dan smo u daljini ugledali dimnjak naseg broda koji je čekao u luci.
O Dubaiju ne bih mnogo da pisem jer ima puno tekstova o njemu a grad je stvarno fascinantan. Mene je najviše oduševilo što na neki svoj način on ima dušu, iako sam došla sa predubedjenjem da su to samo oblakoderi na pesku. Ljubaznost ljudi je na svakom koraku a čistoća me je bas iznenadila. Drugog dana nas je Nemanja, koji tu živi vec nekoliko godina, vodio da vidimo sve što treba da se vidi a meni se najviše dopao Medinat pored Burdž al Araba. Za plažu nismo imali volje, mada nije ni bilo nešto mnogo toplo. Sve u svemu, Dubai treba videti i doživeti.
FILM UKRCAVANJE
Naš brod nas je čekao i 09.marta posle 18h sledilo je ukrcavanje. Taxijem smo došli do same zgrade, koja uopšte ne zaostaje po lepoti za aerodromskim zgradama. Puno ljudi je vec tamo čekalo i kada je počela prijava na nekoliko pultova, napravili su se redovi. Prtljag smo predali sa nalepnicama koje smo unapred dobili od Coste, sa našim brojem kabine i on je odvezen u brod a mi smo išli samo sa rucnim torbicama. Prtljag je bio uredno složen i spreman u posebno ogradjenom delu terminala.
Kada smo došli do check-in pulta, uhvatila me neka nervoza, mada je nikad na granicama nemam. Vidim da se devojka nešto muči da shvati šta sad sa ovim Srbima da radi. Pozvala je glavnu osobu za imigration, koja je opet nešto išla da proverava i tako 15 minuta, neizvesnosti. Ja sam imala dilemu šta se desava sa vizom za Emirate kada mi udjemo u Oman, pa posle opet treba da izadjemo u Emirate i pitala sam devojku koja je pomagala oko tih šaltera a ona kaze: ništa ne brinite svi izlasci su sa Costa karticom. Ali sada vidim da to nece tako lako biti za Srbe. Odvedoše nas do drugog pulta i tu nam saopšte da moramo da platimo za još jednu vizu za drugi ulazak u Emirate! I to 3x skuplje nego što smo platili prvu! Pokusala sam da se nagodim da mi necemo izlaziti iz broda u Khor al Fakkanu ali nije vredelo, svi koji se nalaze na brodu moraju imati vize ako je medjudržavni sporazum takav. A nas je takav. Englezi, Nemci, Italijani i svi ostali ne moraju da imaju vize ali gradjani Srbije-da. Nije stvar u plaćanju druge vize, nego u nekom užasnom osecaju da smo gradjani drugog reda. Jedino u Dubaiju smo mogli da dobijemo multi vizu ali u nekoj agenciji, koja ne može da je izda za manje od mesec dana, koliko mi nismo imali. I tako....umesto da ulazimo u brod uzbudjeni i srećni mi smo ušli kao pokisi. Ali, nije nas to dugo držalo. Rešili smo da uživamo i na to zaboravimo.
Ulazimo u brod koji ima 300m duzine i 11 spratova a prima 2680 putnika i 900 članova posade. Idemo do liftova i penjemo se na nas 7. sprat i dugackim hodnicima trazimo našu kabinu. Stizemo i do nje a ono, naš prtljag je već u kabini a na krevetu kompleti sa Costa karticama. Ta kartica je i kljuc od kabine i platna kartica i ID kartica za izlaske sa broda. Kabina je divna! Kao prava hotelska soba ali sad nemamo vremena ni da sednemo jer nas strašno interesuje da istražimo brod-hotel.
Pravo putovanje u umetnost: galerije, figure ljudi koje vise sa zidova, figure maskiranih ljudi kao na karnevalu u Veneciji, barokni okviri, svuda pozlata i raznobojno staklo i sve je u svečanoj i rafiniranoj atmosferi koja treba da predstavlja modernu potragu za lepotom.
ISTRAŽIVANJE BRODA
To je prava avantura. Iako pored kartice dobijamo plan broda i sve orijentire, snalaženje je jako komlikovano. To otežava isti stil i boje nameštaja i tepiha na 9. spratu koji je sav u restoranima i bazenima. Nikako da pohvatamo gde je krma a gde pramac. Te večeri nismo osećali tabane od predjenih kilometara što, pre podne po Dubaiju, što uveče po brodu.
Još jedan ceo dan smo usidreni u Dubaiju i uživamo u istraživanju broda, kupanju na bazenima, kojih je 4. Iznenadjeni smo kako nigde nema nekih redova i gužvi iako je sigurno 1500 putnika na brodu. To prvo veče smo upoznali pozoriste Oziris i gledali nastup folklorne grupe iz Emirata. U glavnom holu su pisali naše ime na arapskom ili crtali po rukama a na palubi je sokolar pokazivao veštinu sokolarstva.
Pre isplovljavanja išli smo na vežbu spasavanja u slučaju požara ili da brod tone.
U 22h je najavljeno isplovljavanje i svi putnici su se načičkali na ograde na palubama i posmatrali Dubai koji se polako udaljava. Isplovljavanje najavljuju 3 zvuka brodske sirene i posle njih se uključuje na svim zvučnicima pesma Andrea Bočeli i Sara "Time to say goodbay", koju Bane inače obožava. To je i logicno jer je italijanski brod.
Polako se upoznajemo sa sadržajima broda i na našu radost vidimo da je potpuno evropski organizovan i da na palubama postoje mesta za pušenje, kao i kod jednog bazena pored otvorenih prozora. To nam je u buduce bilo omiljeno mesto za aperitiv i cigaretu pre obroka.
Hrana je divna, ima bukvalno svega i na puno mesta. Ceo 9. sprat je u restoranima za samousluživanje a stolovi su pored stakla sa pogledom na more. Ono što mi prija je lagana hrana, mada ima bukvalno svega. Biram uvek puno salate i neki specijalitet koji do tada nisam probala. Kolači su kremasti i lagani pa im se Bane sveti posle svakog obroka.
Pored restorana za opušteniju varijantu, tu je i restoran Ardjentijeri gde imamo svoj sto i svog konobara i jela su a la cart. Tu je i dress cod preporučen u rasporedu dnevnih dešavanja ili "brodskom žurnalu". Restoran i sto su svečano dekorisani idobijamo meny koji je odštampan u zlatotisku. Večera se sastoji iz 5 delova: predjelo, pasta ili supa; glavno jelo, desert i sir i voće.
Mi smo uvek išli u bufet, kao i većina jer je izbor ogroman i sve je lepo izloženo pa može da se bira. Kvalitet namirnica je odličan i za svačiji ukus. Kafa, čaj, mleko i sokovi su dostupni ceo dan kao i voda: hladna, topla i led posebno.
Za ručak je izbor isti; ili idemo u svečani restoran ili na omiljeni 9. sprat.
Pošto svi idu na večeru u jedan od 2 svečena restorana, odlazak mora da bude u vreme koje smo prijavili pri čekiranju. Neke večere su tematske i to: kapetanovo veče i italijansko veče, obavezno. Nakon večere idemo u pozorište a posle u neki bar na živu muziku i u kazino da kibicujemo.
Hrana na kruzeru - film
Posle nekoliko dana plovidbe, dok se kupamo na bazenu i čekamo redovni ručak u 15h, već u 12h počinju da se nameštaju kuvari sa specijalnim menijem za taj dan i to baš tu, oko bazena. Neverovatne djakonije su servirali i pred nama demonstrirali neke kuvarske veštine. Bilo je tu i prasetine i ribe i morskih plodova, sireva i kolača. Neverovatan izazov za nas koji smo oko 10h tek završili dorucak! Ali kako odoleti škampima i tuni koja je zapečena u testu ili jagodama u čokoladi....
Izbor kolača je ogroman, sladoleda i voca a popodne od 16.00 je "tea time"i uz čaj nude se i odgovarajući kolači.
Brod se čisti do savršenstva i veliki broj radnika (uglavnom muškaraca) preko 50 raznih nacionalnosti, brišu sve od podova, liftova, stolova i stolica do otisaka sa hromiranih delova.
Kabine imaju svoje sobare (uglavnom) i pospremaju se dva ili tri puta dnevno uz zamenu peškira bez obzira na to da li ih koristimo. Naša sobarica je slatka,latino devojka koja je sa svojim kolicima uvek bila tu u blizini. Predpostavljamo da nema puno soba da sprema ali joj je radno vreme -ceo dan. A neverovatno je brza - mi krenemo na bazen i onda se setim da još nešto uzmem iz kabine i dok se ja vratim ona je već spremila sobu sa potpuno čistom posteljinom i peškirima. Uveče, sobarica namešta krevet za spavanje i donosi novine koje sadrže program i sve potrebne informacije za naredni dan.
Taj brodski žurnal smo svake večeri nalazili u našem poštanskom sandučetu ispred kabine, negde oko 23h i jedva smo čekali da stigne da pravimo planove za sutra dan. Tu je program dešavanja od ujutru u 7h do ponoci. Ima toliko dešavanja da ponekad nismo mogli sve da uskladimo jer su nam se neka preklapala, kao npr: predavanje o sledećoj destinaciji na koju pristajemo i radionica pravljenja nakita ili Banetov stoni tenis).
Na brodu ima toliko organizovanih dešavanja da nam ni u jednom trenutku nije bilo dosadno, naprotiv. Kad brod pristane u nekoj luci onda sve utihne jer je većina putnika na izletima. Mi smo od početka znali da nećemo uplaćivati skupe Costine izlete, već ćemo se sami organizovati u obilascima. Pa bar to znamo ;)
PRVO ISKRCAVANJE
KHASAB
Spavanje u kabini je fantastično, mirno je, nema ljuljanja koje sam očekivala ali plovimo do 15 knota što je prilicno sporo, do 30km/čas. Za ujutru sam podesila alarm da se probudim u 7h da bi sa palube gledala uplovljavanje u Khasab.
Doručkovali smo na palubi i čekali da krene iskrcavanje. Sva obavestenja su bila na onom žurnalu, koji smo uvece proučili. Znači, u 9h izlaze oni koji idu organizovano na izlete a mi mozemo i kasnije, bilo kada u toku dana, jer parkirani autobusi čekaju ispred broda i voze nas do centra.
Ulazak ili izlazak sa broda je moguć samo uz brodsku karticu. Uvek se prolazi sigurnosna kontrola kao na aerodromu i zabranjeno je unošenje " oružja" -alkohola pa i vode. Ako kupite alkohol u mestu iskrcaja, to predajete na ulazu i biće vraćeno na kraju putovanja.
Ulazak ili izlazak sa broda je moguć samo uz brodsku karticu. Uvek se prolazi sigurnosna kontrola kao na aerodromu i zabranjeno je unošenje " oružja" -alkohola pa i vode. Ako kupite alkohol u mestu iskrcaja, to predajete na ulazu i biće vraćeno na kraju putovanja.
A na brodu uživanjcija! Kupanje na oko 35st C u bazenima koji su skoro prazni, sunčanje na palubi, pored Aperol spritc bara, i naravno klopa. Ma raj!
U kabini imamo tv ali tu nema nekih "normalnih" kanala na koje smo navikli u hotelima, nego je ovo interna tv, na kojoj su razni informativni kanali kao npr: kamere sa pramca i sa krme, da možemo da pratimo plovidbu; drugi kanal na kom stalno idu informacije gde se trenutno nalazimo, koja je temperatura, vetar i brzina plovidbe; kanal sa filmom o brodu, sadržajima i zaposlenima i jedan na kome prikazuju šta je sinoc bilo u teatru.
Tako sam shvatila da uopšte ne moram ujutru da ustajem i navijam alarm da bih gledala uplovljavanje u luku, samo je potrebno da uključim tv i pramčanu kameru i eto uživanja iz kreveta. Ali naše zadržavanje u kabini je bilo minimalno. Toliko divnih i udobnih mesta ima po celom brodu, da je šteta da se zadržavamo u kabini osim za spavanje. Room service nismo isprobali upravo iz tog razloga, iako nam je bio na raspolaganju. Komšije, preko puta su svako veče poručivale cela kolica puna hrane i obavezan šampanjac. Mi smo mogli da uzmemo neki od paketa pića (alkohol nije uracunat u "all incl") ali nam je bolje bilo da poručimo kada nam odgovara i platimo Costa karticom, koja je povezana sa našom master card i sa nje skida novac.
IZ OMANA U EMIRATE
KHOR AL FAKKAN
KHOR AL FAKKAN
I već, kako sledi, po redu u 18h prvo tri zvuka sirene, pa Andrea Bočeli i polako se udaljavamo od Khor al Fakkan-a sa lepim uspomenama.
Na brodu nema predaha, jelo, jelo i jelo na svakom koraku, a u barovima kao npr. "Kazanova" se od 5 sati igraju razne okretne igre a uveče su razna "takmičenja" kao npr. Mis Sheherezada, i slične gluposti, koje turisti starije generacije iz zapadne Evrope sa uživanjem gledaju i učestvuju. Mi smo za ležerniju varijantu, sto preko puta, u salonu za kartanje, gde se zabavljamo remijem i "Mapetovskim" gledanjem promenade i desžšavanja u Kazanovi. Posle 22h idemo u kazino i kibicujemo rulet. Na drugim stolovima skoro da i nije bilo kockara. Za moj i Banetov rodjendan smo i rulet uvrstili u rodjendanski poklon ali smo se "igrali" dok je bilo žetona :)
Dok se šetamo po promenadi i pricamo izmedju sebe, čuju nas dve devojke koje rade u free shopu i javljaju nam se jer su prepoznale svoj jezik. One su tu već 2-3 godine, rade na raznim Costinim brodovima po 6 meseci i zadovoljne su da nešto zarade, dok obilaze ceo svet. Od njih saznajemo da smo na brodu jedini Srbi i da je tu još samo jedan par iz Makedonije.
Svake večeri nam posebnu hranu za dušu priredjuju razni pevači (tenori, kantautori i pevačice raskošnog glasa) kao i artisti na raznim spravama, plesači: latino denceri koji su sve vreme sa nama na brodu i drugi koji nam se pridružuju na po jedno veče. U nekoj od luka se zamene sa plesačima sa drugog broda. Pozoriste je stvarno fantastično na 3 sprata, kao i program koji je toliko raznovrsan da mi 20 večeri nismo imali ni jednu ponovljenu predstavu. Toliko su neke bile dobre, da smo isli na oba termina da ih gledamo a sutra dan i na lokalnom Tv-u.
PONOVO OMAN
Oman je često spoj raznolikosti: od prepunih pijaca do totalne pustinje na severu zemlje, ka Saudijskoj Arabiji, koja se naziva Empty Corner, od vašara i pijace goveda do modernih tržnih centara i prefinjenih hotela.
MUSKAT, glavni grad Omana
U smiraj dana, sa setom se oprastamo od ovog fantasticnog grada, na palubi naseg broda.
SALALAH - OMAN - Zeleni grad u pustinji
Još uvek pod utiskom prelepog Muskata, plovimo ceo dan i 2 noći do sledećeg omanskog grada-Salalaha. Ne znamo mnogo o njemu ali nas naše devojke iz free shopa, uveravaju da vredi obići ga i da se obavezno kupamo na nekoj od plaža.
Ovaj izlazak mi je stvarno ostao u najlepšoj uspomeni i bilo mi je žao što nismo ostali bar još jedan dan.
5 DANA PLOVIDBE - INDIJSKI OKEAN I CRVENO MORE
Posle Salalaha smo po programu plovili 5 dana bez pristajanja pa me je baš interesovalo da li će nam biti dosadno ili neprijatno na brodu.
Ali ne! Svaki trenutak je bio za pamćenje.
Od pozorišnih predstava, igara na palubama, radionica, maskenbala, belih noći i drugo, nije nam ostalo ni malo vremena a kabinu smo posećivali samo noću.
Plovidba se odvijala niz južnu obalu Arabijskog poluostrva, pored Jemena a sa afričke strane Džibutija. Izmedju njih je zloglasni Adenski zaliv, koji je poznat po napadima pirata na brodove, zbog otmica ljudi i robe. Mi smo uveče pred prolazak kroz najuži deo kanala, dobili opširno pismo od kapetana koji nas upozorava na moguća nemila dešavanja ali i opisuje koliko sredstava i uredjaja je Costa uložila da bude stalno u kontaktu sa obalskom stražom i da je bezbednost putnika na najvišem nivou. Nismo se posebno brinuli u tom trenutku, jer smo u daljini spazili brodove američke 6. flote.
I u toku noći uplovljavamo u Crveno more i dalje plovimo po sredini i tako sve do samog špica Sinajske gore, gde skrećemo i uplavljavamo u Akabski zaliv. Naša odrednica je Aqaba, Jordan.
U baru Isolabela, svakog dana u 10 sati imamo prezentaciju nekog istorijskog mesta kao npr. Petre ili Jerusalima, koje možemo posetiti sa Costinim organizovanim izletima, kada budemo u Aqabi i u Eilatu.
Razmišljamo o Petri i skoro smo odlučili da uplatimo taj izlet, kada nas naši saputnici iz Makedonije, odvraćaju od te zamisli. Sada baš nisam sigurna da smo dobro uradili i žao mi je što smo ih poslušali. Argument da ne idemo na taj izlet je bio da je dalek i naporan put autobusom, da tamo bude i 50 stepeni i da za samu Petru ne ostane ni 2 sata. Pošto volimo detaljno da obidjemo takve znamenitosti, odlučujemo da ipak ne idemo.
JORDAN
AQABA
Više o Aqabi na posebnom postu-6.
Vraćamo se busom u brod sa verovanjem, da smo ostali još koji dan, sve bi bilo drugačije jer se već sutra, vreme popravilo a to smo videli sa 15km udaljenosti, sa druge strane zaliva, iz Izraela.
Na brodu u našoj kabini me čeka iznenadjenje - kapetan Francesko Serra mi čestita rodjendan! A i mi se lepo provodimo.
 |
| Aqaba i Eilat |
Više o Eilatu na posebnom postu - 7.
U 20h brod isplovljava iz luke Aqaba i po programu plovi 2 sata, što nam nikako nije jasno jer nas od luke Eilat deli 15km. Uskoro shvatamo da plovi na jug pa preko zaliva u pravcu Tabe, egipatskog letovališta, pa na sever prema luci Eilat. U 22h smo mogli da izadjemo i provedemo noć u gradu ali nam to nije savetovano, zbog bezbednosti. Mi smo ostali na brodu i sutra ujutru krenuli u obilazak.
Vratili smo se u brod isčekujuci isplovljavanje prema Sueckom kanalu.
Plovimo noć i dan a onda celu noć provodimo usidreni ispred kanala, čekajuci odobrenje za prolazak.
SUECKI KANAL
Sunčano jutro nas dočekuje u Grčkoj. Iz broda vidimo malo primorsko mesto sa dugačkom peščanom plažom. Prvi put na ovom putovanju nas ne čekaju autobusi za transfer od broda do grada jer smo vec u gradu. Išetamo iz broda i polako do rive. Kada sam kročila na dok, osećala sam da se i tu ljuljam ali se posle dana provedenog na suncu u kafiću i to ljuljanje izgubilo. Osećam se kao da sam došla kući. Kafići na obali su se brzo popunili turistima, kao i radnjice u uličicama tog slatkog gradića.
Popodne se polako navlače oblaci i putnici se vraćaju na brod. Iako je na bazenu toplo ispod krova, nekako nije primamljivo za kupanje. Radije se odlučujemo za teretanu, džakuzi ili saunu i parno kupatilo.
Na otvorenom moru dočekasmo i Banetov rodjendan, pa je i on dobio čestitku od kapetana a mi smo se počastili koktelom i pivom na palubi a uveče smo se opet igrali u kazinu ;)
ITALIJA
Preplovili smo Jonsko more i kroz Mesinski moreuz uplovili u Tirensko more. Obala Italije nam je bila sa desne strane a Sicilije sa leve. Naša sledeća luka u kojoj izlazimo je Civitavekia - luka Rima.
CIVITAVEKIA
Toliko različitih gradova smo posetili, osetili jedan potpuno drugi svet, kulturu i podneblje. Srce i duša su nam puni i a baterije napunjene do nekog sledećeg putovanja. Još nas čeka finale ovog itinerera a to je da se u Savoni snadjemo i nekako vozom stignemo do Milana.
SAVONA
MILANO
Milano je ostavio na nas utisak ogromnog, lepo uredjenog i opuštenog grada. Posle 20 dana arapskih gradova ovi evropski su nam došli kao šlag na torti a trešnjica na vrhu je svakako Costa Mediteraneo, kao jedan svetski opremljen grad-hotel i još na vodi.
Sa ovog putovanja, koje slobodno mogu da nazovem-putovanje snova, nosićemo uspomene u glavi i u srcima celog života.
Da li bi opet išli na krstarenje kruzerom - naravno DA.
Da li bi opet išli na krstarenje kruzerom - naravno DA.
Ono što mi jedino smeta na tim krstarenjima je što su sve ture napravljene po principu jedna luka-jedan dan. Meni je to premalo za bilo koje mesto a pogotovo za gradove kao što je Rio de Janeiro ili bilo koji svetski veći grad.
Ali ovo krstarenje od Dubaija do Savone, koje nam je palo kao sa neba, bilo je dozirano baš kako treba, kao i plovidba po mirnim morima i okeanu po toplom vremenu u martu.
Ko zna koliko je još krstarenja pred nama ali će ovo svakako imati počasno mesto u našem sećanju jer je bilo prvo, posebno i fantastično.
Нема коментара:
Постави коментар