Kada se pogleda Jordan na geografskoj karti, pomislimo: nezgodniji komšiluk teško se može zamisliti: na istoku Saudijska Arabija i Irak, na severu Sirija, na zapadu palestinske teritorije i Izrael. Za razliku od svojih arapskih suseda, Jordan nema gotovo ni kapi nafte, od prirodnih bogatstava postoje samo rezerve fosfata i potaše, od svih bliskoistočnih država hašemitska kraljevina ima najveće probleme sa pitkom vodom. Gotovo celu teritoriju zemlje čini besplodna pustinja, a izlaz na more u zalivu Akabe dug je samo 26 kilometara (izlaz je bio i manji, ali je kralj Husein 1965. ustupio 6000 kvadratnih kilometara pustinje Saudijskoj Arabiji u zamenu za 12 kilometara obale). Od oko šest miliona stanovnika Jordana više od 60 odsto čine Palestinci, od kojih je više od 1,6 miliona registrovano kao izbeglice. Pa ipak, Jordan je već decenijama jedna od stabilnijih zemalja u regionu, sa nemerljivo više slobode i demokratije nego što ih ima i što ih je ikada bilo u Saudijskoj Arabiji i Iraku, ali i u većini drugih arapskih zemalja; pri tom, zemlja deluje mnogo sređenije i bogatije od Sirije ili Egipta. Jordan danas živi u miru koji deluje pomalo nadrealno u odnosu na ono što se dešava u njegovom okruženju. To je zemlja u kojoj se svaki stranac oseća sigurno, gde je reč welcome verovatno prva koja se uči u školi jer je svi koriste u kontaktu sa strancima. Veliki broj ljudi govori engleski, izuzetna ljubaznost prati posetioca na svakom koraku.
6. AQABA
Akaba (arap. العقبة al-ʿAqaba, teret) je grad i luka u Jordanu na severoistočnoj obali Crvenog mora. Akaba je najveći grad na obali istoimenog zaliva i ujedno jedina morska luka Jordana. Glavni je grad Guvernatorata Akaba.
Grad je jedna od glavnih turističkih atrakcija zemlje i ima status specijalne ekonomske zone. Poznat je po toplom moru i bogatom morskom živom svetu. Temperatura tokom zime ne opada ispod 22 °C. Dužina obale Akabe je 27 km.
U Akabi postoji ogroman jarbol visok 136 m na kome se vije zastava Arapske pobune dimenzija 30 sa 60 m. Zastava se može dobro videti iz susednih država, Ejlata u Izraelu i Tabe u Egiptu.
Prvo naselje na ovom mestu je nastalo pre oko 6000 godina. U antičko doba je nosio ime Elat, a u Rimsko Aelana ili Aila (Aelana, Aila). Kasnije je grad bio stanica hodočasnika na putu za Meku.
2008. godine otkrivena je rana hrišćanska crkva datirana na kraj 3. veka, koja se danas smatra jednom od najstarijih hrišćanskih hramova na svetu. Akaba je bila u to vreme značajan hrišćanski centar. Crkva je stradala za vreme zemljotresa koji se dogodio 363. godine.
Grad je doživeo nagli razvoj 1980-ih jer je bio na kraju naftovoda koji je dopremao naftu iz Iraka. Od osnivanja specijalne ekonomske zone 2001. u grad je uloženo preko 20 milijardi dolara.
Aqaba nas dočekuje u nekoj izmaglici. Pošto ponešto znam o gradu, od drugarice Vesne, koja je tu bila 4 dana, krećemo sa entuzijazmom da istražimo i jedan Jordanski grad.
Kada smo izašli iz taxija, on nam kaže da ce doći po nas kad kažemo i mi odredjujemo da dodje za 2 sata. On se čudi zašto tako brzo i pita nas, da li volimo da se kupamo, jer ovde uglavnom dolaze ljudi da bi ronili. Medjutim, mi nemamo mnogo vremena a hteli smo i da šetamo po gradu. Srećom da nam daje svoj broj mobilnog jer smo ga zvali mnogo pre nego je isteklo 2 sata. Razlog je bio jak vetar, koji nam nije dozvolio ni da se sunčamo a i loša plaža. To je neki škriljac, kakav sam videla i u Sharm el Sheiku, ni traga belom pesku. Sve ukazuje da je ova plaže dobra za ronioce jer ih vidimo kako se u neopranskim odelima i sa bocama, spremaju da uživaju u podvodnom svetu.
Sedimo tako na kamenu i razmišljmo gde da se sklonimo od nesnosnog vetra. U tom stiže neki autobus i iz njega izlazi ceo razred devojčica. One su vesele i razdragane, neke imaju marame na glavi i kad nas ugledaju njih 10-ak dotrči do nas i na školskom engleskom nas pitaju odakle smo. Medjutim to moje "Serbia" njima ništa ne znači, pa im malo bliže objašnjavam gde se nalazi. One tada ponavljaju "I,m muslim, I,m muslim", ja im kažem da znam a da sam ja Ortodox cristian, ali im i to ništa ne znači. Verovatno su čule samo za muslimane. Kada su zadovoljile znatiželju, otišle su do svoje grupe i onda su se sve kupale tako komplet obučene.
Nama je i dalje bilo hladno i posle poziva, taxi je došao po nas. U centru grada je bilo mnogo prijatnije pa smo se lepo prošetali i u restoranu, gde je bio jako slab wifi, nekako poslali poruke rodbini. Utisak o tom gradu (u poredjenju sa ostalim arapskim gradovima) je da je još daleko od nekog pravog turističkog mesta. Ali ljubaznost ljudi je na svakom koraku vidljiva. Pijaca je puna voća i povrća a i roštilj su raspalili.
Još smo malo posedeli u drugom restoranu, lepo sredjenom na otvorenom i pokušali ponovo da preko wifi razgovaramo ali to nije bilo moguće. Jedino su poruke odlazile.
Još smo malo posedeli u drugom restoranu, lepo sredjenom na otvorenom i pokušali ponovo da preko wifi razgovaramo ali to nije bilo moguće. Jedino su poruke odlazile.
Vraćamo se busom u brod sa verovanjem, da smo ostali još koji dan, sve bi bilo drugačije jer se već sutra, vreme popravilo a to smo videli sa 15km udaljenosti, sa druge strane zaliva, iz Izraela.
Na brodu u nasoj kabini me ceka iznenadjenje - kapetan Francesko Serra mi cestita rodjendan! A i mi se lepo provodimo.
Нема коментара:
Постави коментар