PONOVO OMAN
Ostanete zatečeni u trenutku kada ugledate mermerne palate i široke puteve ove zemlje, koja je samo do pre pola veka bila beduinska teritorija sa desetak kilometara puta. Vladar ove zemlje, sultan Kabus, uveo je zemlju iz feudalnog uređenja u novi, moderni vek. Veliki je ljubitelj klasične muzike pa je zato, što je retkost u arapskom svetu, sagradio impozantnu zgradu Opere i osnovao filharmonijski orkestar. Često ga povede na put svojom velikom, ali neupadljivom jahtom prefinjenih linija, na kojoj se omiljenom monarhu, sviraju poznate arije.
Luka Muskat -Sultanova jahta i jedrenjak "Dhow" |
Brojne tvrđave koje se nalaze duž obala ove zemlje, od Persijskog zaliva do Indijskog okeana, predstavljaju odbrambena utvrđenja koja su Omanci, kao i portugalski osvajači, gradili na svojim putovanjima duž ovih predela. Oman je vladao delom istočne obale Afrike, kao i Balučistanom u Pakistanu. Isto arapsko plemstvo povezuje Oman i Zanzibar, između kojih su, u davna vremena, krstarili jedrenjaci (dhows) posebnog oblika, karakterističnog za taj deo sveta.
Oman je često spoj raznolikosti: od prepunih pijaca do totalne pustinje na severu zemlje, ka Saudijskoj Arabiji, koja se naziva Empty Corner, od vašara i pijace goveda do modernih tržnih centara i prefinjenih hotela.
Okruženje u kome se nalazi glavni grad Muskat podseća na mesečev pejzaž, kao i veći deo zemlje. Kroz njega vode tri autoputa koji presecaju kamena brda bez vegetacije, oko kojih su smeštena naselja sa niskim belim zgradama, koja se često uvlače između tih brda. Nazivaju se wadi ili doline, mada najviše liče na glečere koji se polako šire i ispunjavaju svaki slobodan prostor. To izgleda romantično pri zalasku sunca, kada zraci naizmenično obasjavaju delove grada i kada se sve spoji u arabesku orijentalnog kolorita, koji kulminira na ogromnoj kupoli džamije Sultan Qaboos.
MUSKAT, glavni grad Omana
Muskat ili Maskat je jedan od najstarijih gradova na Bliskom istoku. Za njega se zna od 2. veka nove ere. Već tada je bio poznat kao trgovački centar. Prvi evropljanin koji je stigao do Muskata u savremeno doba, bio je portugalski moreplovac Vasko de Gama, koji je ovde stigao na putu za Indiju. Portugalci su zauzeli i opljačkali grad 1507. ali su ih Arapi isterali 1649. U gradu se nalaze gusto naseljene poslovne i rezidencijalne cetvrti. Broj stanovnika je 880.200, od kojih Omanci cine 60%, dok su ostali ekonomski emigranti iz Indije, Pakistana, Sudana i Egipta. Glavna privredna aktivnost je trgovina naftom.
Autobus nas dovozi do centra grada na obali i to do starog suka. Tu se ne zadržavamo preterano dugo, obilazimo radnjice koje su egzotičnim ukrasima, začinima i garderobom ali uglavnom za žene. Htela sam Banetu da kupim neku lepu pamučnu košulju ali ništa, osim njihovih belih haljina nema. Za mene ima ;) pa kupujem divnu kožnu torbicu. Ono što je za nas novost, su originalne okrugle vezene kapice, specifične jedino za Oman, koje omanci nikad ne skidaju, čak ni kada se mole. Sad već žurimo da obidjemo grad.
Ispred suka (Suq) se dogovaramo sa taksistom da nas provede po gradu i krećemo. On govori engleski ali ga ni pola ne razumem šta priča, mada hvatam nit, da je ovo na obali stari Muskat, gde je palata Sultana a i taksistina kuca. Pokazuje nam čamac kojim ide u ribolov. Sve je uredjeno sa puno ukusa i cveća i nekako imamo utisak velikog bogatstva u svakom objektu. Dolazimo ispred sultanove palate ali mozemo da joj se divimo samo spolja i to do kapije. Veliki plato ispred palate je popločan mermerom i uredjen predivnim cvećem. Zanimljivo je što svuda u pozadini dominiraju stenovite planine.
Naš vodič-vozač nas vozi u novi deo grada u koji se ulazi kroz kapiju ali i kroz uski klanac izmedju planinskih venaca. Pred nama se u dolini ukazuje jedan moderan grad. Fantastično sredjen, svuda je zelenilo, palme i cveće a zgrade su od belog kamena ili mermera. Najimpozantnija je zgrada opere i velika dzamija "Sultan Qabos grand mosque".
Vozimo se dugačkom avenijom duž obale ali more ne vidimo iz auta, jer se pored nas redjaju velelepne gradjevine od belog mermera i parkovi sa cvećem. Cveće ke svuda i pored puta.
Posebnu pažnju obraćamo na fantastičnu zgradu Opere i na jedan veliki zabavni park u gustoj šumi palmi.
Skoro na izlasku iz grada stižemo do stvarno najveće džamije koju smo videli i prilazimo ulazu. Naš vodič odlazi unutra da pita da nas puste, jer je vreme posete turista završeno u 11h. Mi to nismo znali, pa smo eto, prvo obilazili stari grad. Čuvari na ulazu ne popuštaju i mi ne ulazimo u džamiju. Iz predvorja sa nadkrivenim hodnicima, vidimo dvorište koje je kao i spolja lepo uredjeno sa puno cveća.
Vraćamo se istim putem i naš vozač nudi da nas vozi u neke velike mall-ove od kjih su najeftiniji indijski, ali mi nismo više za kupovinu i vraća nas do autobusa.
Sve je ovo ostavilo jak utisak na nas i baš nam je bilo žao sto smo morali da se vratimo na brod.
U smiraj dana, sa setom se opraštamo od ovog fantastičnog grada, na palubi našeg broda.
Нема коментара:
Постави коментар