BRAČ 2017.

BRAČ - BOL

27.09. - BOL
Ujutru napuštamo prelepu uvalu i još uvek oplovljavamo obalu i pozdravljamo se sa Hvarom. Pravac nam je Zlatni rat kod Bola na Braču. Bol je na 45 min plovidbe. Već je podne i počinje severozapadnjak, pa na Zlatnom ratu sidrimo na oko 20m od plaže, pored jos jedrilica. Ovaj Marinin san, da doživi ovu jedinstvenu plažu, danas se ostvario i mi radosno iskačemo iz broda i plivamo do obale. Posle pola sata kupanja moramo nazad na brod ali su talasi bas jaki i uz veliki napor dolazimo do Posejdona.

Oko Zlatnog rata     

FILM O OSTRVU BRAČ (sa youtuba)
FILM O BOLU NA BRAČU (sa youtuba)
U rano popodne smo u Bolu i sidrimo na murinu u luci ali je vez na samoj rivi, gde nas je postavio momak iz lučke kapetanije sa napomenom da se moramo vezati bar 1,5m od obale, zbog talasa koje pravi brzi brod kada ulazi u luku. Mesto je lepo jer imamo pogled na rivu kao na pozornicu. Pored nas se vezuje veliki katamaran pa i njega posmatramo i proučavamo život na toliko prostora.

Obilazimo Bol koji je sladak primorski gradić i ostatak večeri provodimo na Posejdonu i kao "mapetovci" posmatramo i komentarišemo šta se dešava pred našim očima. Noć je relativno mirna, mada ponekad naidju talasi od brzog broda-katamarana, kad pristane u luku.

28.09.-Bol-Sumartin
Lepo jutro u Bolu a mi opet kao "Mapetovci" uživamo  posmatrajući život na rivi ili aktivnosti na susednom katamaranu koji ima 2 putnika i 4 člana posade.
Marina ima drugaricu sa studija u Bolu pa je kontakt uspostavljen i dogovor za susret generacije pre podne na rivi. Marina se sa Jasenkom nije videla 30, 40, 50 godina i medju njima nastaje nadmetanje a obe su senilne bakice. Puno priče i sećanja, prijatna atmosfera a na kraju uz pozdravljanje stižu i pokloni: domaće crno vino i po 1 litar orahovače i rogačice, sve domaće.
* Sa Jasenkom sam se videla posle tačno 37 godina! (a ne 40,50) Obe smo bake, što je normalno ali duhom i dalje one iste školarke. U hotelu "Bretanide" šef recepcije je Zoran, Jasenkin muž, isto naš kolega sa studija, inače Zemunac, pa smo u šetnji do Zlatnog rata otišli da ga posetimo na poslu. On je kao i Jasenka potpuno isti kao nekad.

Pre isplovljavanja smo se prošetali predivnim šetalištem kroz borovu šumu do Zlatnog rata koji je jedinstven na celom Jadranu, okupali se još jednom i polako vratili na Posejdona koji je čekao da ga dopunimo gorivom.

Isplovljavamo oko 14h po bonaci i plovimo uz južnu obalu Brača a usput se vuče panula. Za oko 2 sata vožnje sa 2/3 gasa stižemo u Sumartin i kao do sada, kada ne očekujemo mnogo, bivamo prijatno iznenadjeni. Malo primorsko mesto, već sasvim pusto, samo po neki barba na obali i deca koja se igraju. Idila!  Jedan od domaćina nam ljubazno nudi 2 bove da se vežemo ispred njegove kuće, pa će nam ovo sidrenje biti besplatno. Obilazimo mesto a uveče šetnjom uz lungo mare do obližnje plaže gde se divimo lepim kućama, namenjenim za izdavanje.

FILM O SUMARTINU (Sa Youtuba)
29.09. Sumartin - Makarska -uvala Povlja
Sunčano jutro a za doručak Marina sprema palaćinke i po mirnom moru presecamo Brački kanal, prema Makarskoj i za 1 sat vožnje ulazimo u kopnenu luku, posle 15 dana. Odmah se ustremljujemo na prazan deo obale, na sred rive. Prilazi nam momak iz lučke kapetanije i pomaže da se vežemo i to bočno uz rivu. Uz dobrodošlicu,  kaže da nema problema da tu ostanemo koliko hoćemo, jer smo mu rekli da idemo da se nadjemo sa prijateljem. Kaže: samo opušteno :)
Sa starim prijateljem Blaškom, pijemo kafu i uz priču o turizmu nam vreme brzo prolazi.
FILM O MAKARSKOJ RIVIJERI (sa youtuba)

Rastajemo se i odlazimo u jedriličarski klub da proverim mogućnost izvlačenja broda, za par dana ali pošto četkrka nema, već samo dizalica, kao u Splitu, odustajemo od te varijente. Kupamo se na makarskoj plaži koja je prilično prazna a sve odiše krajem sezone. Još jedna dopuna gorivom, jer nam je pumpa pod nosem i oko 15h  isplovljavamo.  Laganom vožnjom u pola gasa obilazimo makarsku rivijeru: Krvavice, Bratuš, Promajnu, Baško polje, Bašku vodu i Brela gde zastajemo na mulu jer je to na ovom pravcu bilo jedino mesto gde smo mogli slobodno da pristanemo a da nije ogradjeno za kupače.

Odatle pravo preko Bračkog kanala pravac Brač i uvala Povlja. Za 2,5 sata opet smo na Braču. Povlja je razudjena uvala i odabiramo najzavučeniji krak. Sve uvalice su zauzete i pod koncesijom konobe, sa vezovima za jahte i jedrilice a pošto nema nikoga, domaćin  nam ljubazo daje vez uz mulo besplatno. Noću se razvio burin pa smo se malo ljuljali a konopi su škripali pa se ne možemo pohvaliti dobrim spavanjem.

30.09. uvala Povlja

Sučano jutro nas mami da se prošetamo po obali ali je vrlo hladno jutro pa smo obukli jakne. U konobi Pipo, pijemo piće i saopštavamo vlasniku da ostajemo još jednu noć a on nam naplaćuje 100 kuna samo tu drugu noć.  Aktiviramo bajbot i sa tomosom oplovljavamo ostale uvale u okviru Povlje i merkamo gde bi mogli  sutra da se udenemo.

 *Kada je otoplilo odlazimo na plažu koja je lepo uredjena (nasut šljunak) sa palmama, ležaljkama i tušem, što je retko u Dalmaciji. Planiramo da se okupamo prvo u moru a onda u kupatilu toplom vodom. Ta nam je usluga već poznata jedino ovde nema fena a mi nismo poneli. Ja sušim kosu na suncu a Bane nema šta da suši osim možda malo brade :) jer je još na Šolti bio podvrgnut potpunoj transformaciji imidža. Kosa na 1,5 mm a brada i brkovi se puštaju, tako da sada već posle 27 dana izgleda kao pravi barba. S obzirom da ima stalno na sebi mornarsku majicu, samo mu lula nedostaje da bi bio Popaj i ona mornarska kapic,a koju ne želi da ima i nosi. Moji utisci iz ove uvale su, da je baš onako, kako nama odgovara i šta nama treba, za krstarenje Jadranom.

01.10.uvala Povlja
*Doručkovali smo po jednu palačinku  i oštrimo se za morske specijalitete.
Bane ode da naruči da nam za ručak spreme lignje i škampe na buzaru i to za 13h.
Jučerašnje popodne i veče su bili posvećeni društvenim igrama: karte, čoveče ne ljuti se i na kraju monopol gde je Bane ponovo doživeo debakl, da ne kažem bankrot. More i noć su možda bili i najmirniji od svih do sadašnjih.
Prepodnevno kupanje nam je možda i oproštajno za ovo leto. More je prohladno jer sonar pokazuje 19st ali izuzetno prijatno i osvežavajuće. Sunce je jako prijatno a i tu smo pored terase od konobe Pipo, gde nas čeka morska klopa.

Sto je pripremljen za nas dvoje i uskoro nam donose obilne porcije i ovog puta belo vino. Posle ručka smo sve do mraka pecali mamce za parangal a zatim postavljali mrežu u susednom kraku uvale, gde smo se premestili i na kraju spustili parangal u sam smiraj dana. Sve je proteklo savršeno uspešno i već na kraju prvog krstarenja, nas dvoje smo savršeno sinhronizovani u svim aktivnostima na brodu i oko njega. Sve udice i mreže su nam noćas potopljene a sutra ćemo videti  da li je ribolov bio uspešan. Posejdon je potpuno miran pod mesečinom i na površini vode kao ogledalo.

02.10. PUČIŠĆA, SPLIT
Spavanje je bilo mirno bez i jednog talasa i čim otvorim oči, žurim da pogledam da li ima nešto u mreži. Iako je rosa, kao i svakog jutra, jer je more toplije od vazduha i prilično je sveže, ja izlazim na krmu. Medjutim,  u mreži ne vidim ništa. Za vreme doručka se dogovarmo da se pakujemo put Splita, jer najavljuju, od sutra, pogoršanje vremena. Pripreme podrazumevaju da se podigne bajbot, skine sa njega motor, spakuje mreža i sve suvišno a ostave samo konopi. Nakon dizanja sidra, odlazimo do hridi gde smo sinoć bacili parangal. Ovoga puta  je bačen u bunar, jer je više od pola ješke na udicama, ostalo nedirnuto a ni na jednoj nema ulova. Ja sam, medjutim, prezadovoljan jer smo spuštanje i dizanje parangala, Marina i ja izveli savršenom tehnikom: ona je na kormilu a ja istovremeno dižem strunu.
Na putu ka Splitu uplovljavamo u mesto Pučišće sa severne strane Brača.

Mesto je predivno, na litici kao da su kuće uklesane u stenu a na ulasku u duboku zaštićenu uvalu, nalazi se čuveni kamenolom, belog bračkog mermera. Sidrimo bočno na rivi bez problema i odmah nam pažnju privlače zvuci iz obližnje klesarske škole u koju smo malo zavirili da vidimo kako se stvaraju lepote iz kamena.
Sledi kratak obilazak prekrasnog mesta i kupovina suvenira  od mermera. Od Pučišća ponovo prelazimo Brački kanal i plovimo uz kopnenu obalu od Omiša ka Splitu.

Do Splita se vozimo 2 sata i uplovljavamo u ACI marinu  u glavnoj splitskoj luci, medjutim njihove cene su preterano visoke, pa odlučujemo da nastavimo plovidbu i oplovimo Marjan, koji je veoma živopisan. U marini "Spinut" nalazimo prihvatljive uslove i za dizanje i čuvanje broda jednu noć.
Posejdon je nakon više od mesec dana pristao na svoj poslednji, ovogodišnji vez. Sredjujemo brod za vadjenje i kopneno putovanje a veče provodimo sa dragim prijateljima Boženkom i Viktorom.

03.10.SPLIT
Nakon prolaznih komplikacija oko instalacije na novom autu i prikolici, odvozimo je u marinu. Dizanje Posejdona je proteklo bez problema, zatim uvezivanje gurtnama, kačenje prikolice za auto  i prvi put probamo vuču broda autom sa automatskim menjačem. Medjutim, bez ikakvih problema izlazimo iz Splita. Jedino blago dizanje temperature je bilo na usponu pre autoputa kod Splita i na uzbrdici pre tunela Sv. Roko. Ostalo vreme puta, auto je vukao prikolicu sa brodom bez ikakvih problema. Najviše nas je namučila kiša, koja je neprekidno padala.
U sredu oko 02 sata stižemo u Beograd i parkiramo u ulici, srećni što je put, kao i čitavo krstarenje proteklo bez nepredvidjenih teškoća.
Sutra dan smo smestili Posejdona na sigurno, da provede zimu na suvom.
Do sledećih avantura, dovidjenja!

2017.Hvar 2

HVAR - PAKLENI OTOCI -VIRA-STARI GRAD-UVALA TIHA

21.09. 
PAKLINSKI OTOCI

Paklinski otoci

Uvala Vinogradska

More je relativno mirno i panula se vuce, nikad se ne zna. Prilazimo Paklenim otocima sa spoljne strane i uskoro se pojavljuje uvala iz raja (mislim da se zove Vinogradska) naspram Palmizane u kojoj se nalazi ACI marina a u ovoj uvali privezane uz puno bova, ljuljuskaju se jedrilice i katamarani. Ima i jahti i opet smo najmanji brod. Uz obalu na stenama nekoliko plaznih barova sa divnim drvenim terasama ukraseni baldahinima, puno ljudi i vrlo zivahno okruzenje. More se presijava a dno je potpuno pescano i sve je tirkizno kao na Karibima. 
Lako sidrimo na oko 10-ak metara od kamenite obale sa plocastim stenama. Veliko sidro je dovoljno. 

Kafic i plaza Hula-Hula

Sunce przi i mami na kupanje ali Marini nije bas primamljivo i odustaje od ulaska u vodu.  Sa uzivanjem otplivam do plaze i izlazim da obidjem obalu, prosetam preko uzanog prevoja otoka na suprotnu stranu gde je ACI marina i nakon jednog sata setnje, vracam se na brod. Jos malo zajedno uzivamo u suncu pa nastavljamo oplovljavanje PAKLINSKIH otoka. Na jednoj info tabli sam procitao da su ime dobili po  paklini-SMOLI, kojom se premazuju brodovi, tako da je pravi naziv Paklinski a ne Pakleni otoci.

DRAMA - Sve ono nestvarno lepo u uvali odjednom postaje dramaticno jer u plovidbi idemo sve vecim talasima, koje je digao severozapadnjak i plovidba postaje neugodna. U Paklinskom kanalu izmedju otoka i Hvara okrecemo tako da su nam talasi u krmu i to je malo prijatnija plovidba ali su ipak visoki preko 2m i treba stalno paziti da ne okrenemo bok broda nadolazecem talasu jer to moze biti opasno. Izmedju dileme da li da skratimo  to mucenje i sklonimo se u poznatu uvalu ili nastavimo ka Viri, odlucujemo se za ovo drugo, sto bas i nije najmudrija odluka. Da bismo izbegli bocne talase moramo opet da burdizamo. Posejdon se propinje na vrhovima talasa a po brodu leti sve sto nije vezano. Marina je u kabini a ja sam razapeo obe noge i jednu ruku da bih se ucvrstio u sedistu a drugom rukom usmeravam brod, prateci pogledom talase. Sve je to naporno, koncentracija je maksimalna i nakon vise od jednog sata, takve plovidbe, uplovljavamo pored svetionika u uvalu Vira na Hvaru.

Vira-I krak

Vira 

Prvo je lagano oplovljavamo merkajuci mesto za vez. Odlucujemo da bacimo sidro uz jedan na izgled zasticeni deo obale. Uto dolazi barba u camcu da se veze za svoju bovu i kaze nam da tu nije dobro za sidrenje jer su po dnu upleteni konopi od kolpa-morta pa ako zakacimo za njih, mozemo se oprostiti od sidra. To je tacno jer sam imao slicnu situaciju jos na Solti u Necujmu, gde sam prilikom vadjenja sidra, zakacio takav kanap i imao muke da ga otpetljam. Morao sam da ronim sa maskom da bih ga rucno otkacio.

Vira

I tako, prelazimo na suprotni krak uvale, gde su 2 jahte od oko 25m usidrene i ipored njih ima mesta i opet bacam sidro. Medjutim nase sidro (bacio sam malo sidro) ne drzi dobro i vetar nas gura ka stenama. Ne valja, opet dizemo sidro ali nas usput nanosi na jahte i ovo sidrenje je jos dramaticnije.
Otplovljavamo do treceg kraka uvale gde su jedrilice na svojim sidrima i tu cemo pokusati, samo sa velikim sidrom. Kraj uvale je ogradjen malim bovama na konopcu kao deo plaze. Bacamo sidro ali smo suvise blizu bovama i pod naletom velikih talasa, opet nas vetar nanosi na njih. Pokusavam da upalim motor ali se elisa uplice  u bove i konope i preostaje jedino da skocim u more sa maskom da bi se to otpetljalo odozdo. Utom stize jedan covek na camcu i histericnim glasom nam kaze: "sta to radite, razbicete sve brodove!" iako su oni na oko 20m  uz obalu, "secite konope, sta cete ovde kad nista ne znate!"
Bez otpetljavanja elise nema pomoci i zato zaranjam vise puta i vidim da nije strasno umrseno jer su konopi debeli i nakon nekoliko pokusaja uspevam da oslobodim brod. U toj akciji sam zadobio nekoliko cvoruga na glavi od Posejdonovog dna. Palimo motor , dizemo sidro i trece najdramaticnije neuspesno sidrenje u Viri ostaje iza nas uz urlanje egzaltiranog postarijeg mestanina.
Nista to nije bilo posebno strasno a pogotovo ne po njegov camac ali je to za njega bio smak sveta.

Vira Skver

Nakon 3 neuspesna sidrenja pritisak na se popeo na granicu da kazemo: mars Vira ali sada je kasno da odatle odemo. Uplovljavamo u cetvrti krak uvale gde je Skver (neka vrsta radionice za popravku brodova). Tu su koce i razna druga plovila i konacno tu nalazimo 2 prazne bove. Vezujemo se krmom za jednu a ja otplivam  da bi vezali pramac za obalu. Najzad se i mi i Posejdon smirujemo na sigurnom vezu. Pogled nije kao u ostalim kracima niti je dno lepo ali sigurnost i miran san nam je sada najvazniji. Mislimo jos da li ce nas neko opet oterati odatle (kako je krenulo u Viri) ali pada noc u skveru gotovo i da nema ljudi, niko nas ne opominje i tako odlazimo na pocinak poprilicno umorni.

22.09. STARI GRAD

Stari grad na Hvaru

Jutro je mirno i suncano ali nam se posle jucerasnjeg iskustva ne ostaje u Viri i posle dorucka (palacinke sa nasim domacim dzemom od malina), odvezujemo se, isplovljavamo i bez zaljenja napistamo Viru.
Sa pola gasa plovimo severnom obalom Hvara po mirnom moru a iza nas se brcka obavezna panula. 

Nakon pola sata uzivanja u suncu ulazimo u siroki zaliv Starog grada. Plovimo uz obalu i obilazimo divne uvale sa po 1-2 kamene kuce koje su zatvorene posle letnje sezone. Ne znamo sta nas ceka u Starom gradu pa nam je neka od ovih bajkovitih uvala alternativa (mada su sve one potpuno otvorene za buru, pa samim tim i nesigurne).

Uplovljavamo u Stari grad i prizor je neverovatno lep! Obe  obale su besprekorno uredjene za vezivanje, nema guzve a gradic sa mora deluje idilicno i pomalo uspavano. Tek je podne a na rivi je malo ljudi. Prolazimo do kraja uvale, osmatramo vezove i utom nam jedan barba sa svoje barke ljubazno dovikuje da mozemo da se vezemo za jednu zutu bovu koja je slobodna  2 dana jer je njen vlasnik otisao u ribolov u Viru. Zahvaljujemo mu se i masemo ali se ipak odlucujemo da odemo malo dalje od samog centra, na pocetak luke i lagano se bocno vezujemo uz potpuno slobodan mulo.

Cekamo da neko dodje da naplati jer uredjena obala pripada gradskoj marini. Nakon obilaska ovog slatkog, egzoticnog i pravog ribarskog gradica i snabdevanja u marketu i na pijaci, gozba na Posejdonu se sprema. Usput u jednom dvoristu vidimo natpis da prodaju domaci Prosek pa ulazimo i ljubazni stariji covek nas sa radoscu propituje odakle dolazimo i vidimo u njegovom pogledu zal za starim vremenima Jugoslavije. Daje nam flasu vina i kada sam izvadio veliku novcanicu da mu platim on kaze: nemam ja da vratim, ali mozete da platite i sutra, kad prolazite ovuda!! Opet nezapamcena ljubaznost mestanina! 

Prolazimo divnim trgom uz rivu na kom je mesingana ploca koja nam govori da je 2016. godine bila proslava 2400god Starog grada, koji je nastao u 4 veku pre nove ere (svedoci grcki spis).

Uzivamo na Posejdonu posle gozbe, opusteni jer smo sigurno vezani uz rivu iznad koje se nadvijaju visoki borovi koji sire opojni miris smole i naravno hor i orkestar zrikavaca i u smiraj dana nam prilazi momak u camcu lucke kapetanije kome dajemo vinjetu a placanje je sutra u njihovoj kucici preko puta. Ako je tacno ono sto smo u setnji videli na njihovom cenoviku, trebalo bi da noc platimo 20 kuna, odnosno oko 300din sto nam deluje nemoguce. 
Uvece pored nas setaju malobrojni gosti i po neki mestanin pa se i mi oblacimo malo toplije i krecemo u nocno izvidjane na drugu stranu prema hotelima i bungalovima u predivnoj borovoj sumi.
Nocenje je proteklo u potpunoj bonaci sa pogledom na osvetljenu rivu Starog grada. Ceo taj dan nam je ostao u secanju kao jedan od najlepsih i kako se tesko moze i zamisliti.

23.09. Stari grad
Jutro je a vec sunce przi. Sve je oko nas mirno, tek prodje po neki setac. Odlazimo da platimo vez i normalno saznajemo da je cena 20 kuna ali po duznom metru plovila :D i mi spadamo u tarifu od 10m pa je cena 200kuna tj 3200din. Uz vez mozemo da koristimo kupatilo sa toplom vodom pa nam je to prilika da se malo doteramo. Posto nam se Stari grad mnogo dopao odlucujemo da ostanemo jos jednu noc. U povratku pijemo kafu na rivi, na suncu susimo kosu i dopunjavamo mobilne telefone. U povratku od ribara kupujemo  sveze srdele. 

Posle gozbe od istih, odlazimo na obliznju plazu da se okupamo i planiramo da iz Starog grada, autobusom odemo do grada Hvara, kada vec brodom nismo uspeli. U 18:30 imamo autobus koji prolazi tunelom i spustajuci se sa grebena ostrva prema gradu dozivljavamo zaista neverovatan prizor zalaska sunca nad Paklinskim otocima.

Vecernja setnja po gradu Hvaru, koji vri od turista, uskim kamenim ulicicama gde se na svakom koraku susrecemo sa nekim istorijskim spomenikom. Setnju nastavljamo i izvan grada uz more do hotelskog kompleksa Antara i u povratku sedamo na pice u srcu grada, blizu autobuske stanice. 

Vracamo se poslednjim busom u Stari grad i za pola sata smo u nasem Posejdonu. Jos jedno predivno vece, nemo puno zvezda a svetla grada se odslikavaju u mirnoj vodi zaliva.

24.09 UVALA TIHA - HVAR
Iako su predhodni dani u Starom gradu bili predivni ipak nas istrazivacki duh tera da se vratimo nasem krstarenju.
Posle dorucka se odvezujemo i isplovljavamo.

Obilazimo lepe uvale sa desne strane zaliva, ne ocekujuci mnogo ali izgleda da bas zato dobijamo i previse. Nailazimo, najzad, posle 10 dana, na ono sto smo zamisljali i sanjali a to je pusta uvala, zasticena od svih vetrova sa kamenitom obalom oivicenom borovima iz kojih se naravno cuje hor zrikavaca, duboka oko 3m u sredini gde bacamo sidro. Otplivam sa lancanom (konopci) i obmotavam ih na obe obale oko drveta uz sidro i to je skolski primer sigurnog vezivanja broda. Nigde zive duse u okolini, tisina i mir. Posle jednog sata provedenog u vodi i tusiranja na krmenom tusu, uzivamo u potpunom sjedinjenju sa prirodom.

25.09.  Uvala Tiha
Nocas je sevalo, grmelo, pljustala je kisa ali bez vetra, tako da je iako dramaticna,noc bila mirna za spavanje. Ujutru zaticemo sve mokro, dan je tmuran a ja nisam mamuran :D pa je zacas sve obrisano i osuseno za jutarnji ritual: kafa i dorucak.

Sve je totalno mirno, samo se cuju zvuci prirode: zrikavci, poneko zapljuskivanje ribice koja bezi od vece, poneki talasic uz obalu ako je tamo u daljini prosao trajekt. Dan nam brzo prolazi kao i svi predhodni, bilo da ima dogadjaja ili ne, neverovatno kako od svitanja do sutona prodje vreme za cas. Citamo knjige u potpunoj vanzemaljskoj i vanvremenskoj opustenosti. 

Popodne Marina krece u pecanje sa palube, jer je mame sitne ribice oko broda. Veoma je vesta i uspesna u tome i uskoro je u kanti podosta kedera pa pravovremeno krecem u pripremu parangala. Svih 20 udica su popunjene delovima ribe ili rakovima i puzicima koje sam sakupio na obali. Isplovljavamo oko 17h a bajbot i sve konope ostavljamo u "nasoj" uvali da cuvaju mesto. Oko 18h spustamo parangal na oko 10m dubine u jednom zalivu i sve protice uspesno dok mi se jedna udica ne zabode u koren malog prsta. Ipak zavrsavamo spustanje parangala i vracamo se na vez. Onda mi predstoji "operacija' vadjenja udice koja je em velika em se duboko zarila u prst pa joj ono perce ne dozvoljava da je izvucem. Jedino resenje je da secnem makazama ulaznu ranu i izvucem je. Marina ne moze da gleda ali posto sam to sam sebi uspesno uradio ona priskace sa svom apotekarskom opremom i previja mi ljutu ranu ;) Iako bi trebalo parangal veceras izvaditi, zbog ribolovackih rana to ostavljamo za ujutru. Da bi noc bila jos neizvesnija, spustam mrezu iz bajbota. Noc je neverovatno mirna, nebo je poluoblacno, poneka zvezda se pomalja a mesec je sa jedva primetnim srpom. 

Odlazimo u kabinu na citanje i spavanje i prvi put sa nestrpljenjem iscekujemo da li ce se nocas nesto uloviti na parangalu ili u mrezi. Nije nam vazan rezultat naseg ribolovackog podviga, vazno je da smo ceo dan bili aktivni i uzivali u nasoj uvali. Sutra planiramo odlazak u mozda jos neku lepu uvalu ili u Bol na Bracu. 
Laku noc citacu a ja odoh da citam knjigu i uspavam se. Posejdon je tako miran da se cesto zapitamo da li spavamo na moru ili na kopnu.

26.09. Hvar - uvala

Jutro je suncano, bez oblacka, more mirno. Dizemo tende sa strane koje su svake noci spustene zbog hladnoce i rose i bacam prvi pogled na mrezu, kad tamo jedan ciplic, zapetljan u okce mreze. Divno, imamo svezu ribu i da je jos jedan, danasnji rucak bi bio obezbedjen. 

Spremamo se za isplovljavanje nakon 2 noci provedene u uvali Tiha a to podrazumeva podizanje bajbota na krov, skupljanje mreze, odvezivanje lancana i dizanje sidra. Polako plovimo prema jednom od rtova na pocetku uvale gde smo sinoc spustili parangal.Zuta bova koju smo zakacili na pocetak oznacava gde se nalazi i mi gasimo motor. Pocinje izvlacenje strune i vec na trecoj udici se nesto izduzilo. Uz odusevljenje i slikanje izvlacimo osrednjeg ugora. Sada je riblji rucak vec siguran. Ali pravo iznenadjenje nas tek ceka jer na sledecim udicama su jos 3 ugora a ovaj na kraju je najveci, skoro 1m dugacak (moze se proveriti na slikama:) i do 1kg tezak (treba mi verovati na rec). Kofa je puna ugora i sa ciplom imamo preko 2kg sveze ribe. 

Odusevljeni smo ulovom i polako plovimo  oko rta Starogradskog zaliva uz obalu do sledece velike uvale. Predivan dan, a vec na pocetku uvale pronalazimo jedan krak koji nas ocara kristalnim morem sa pescanim dnom prosaranim ponekom travnatom oazom.

Spustamo veliko sidro na sred uvale i slede pripreme za riblju gozbu. To je ciscenje ribe, przenje, spremanje krompir salate i uz to kupanje. Uzivamo u rucku: cipal je savrsen a ugori sa slatkim, kompaktnim mesom ali sa dosta koscica. Usput saljemo u svet slike o nasem ribolovackom podvigu.

Spavanje te noci u uvali je malo turbulentno jer smo samo na sidru pa nocni burin ljulja Posejdona i okrece oko sidra kako menja pravac, sto nam ne da da spavamo u jednom komadu. Marina je svaki cas na prozoru i kontrolise gde se nalazimo od obale jer je plasi da sidro ne zaore po pecsanom dnu. Ipak je noc protekla na relativno sigurnom vezu i jutro smo docekali zeljni novih izazova. Dok pijem kafu, posmatram ribice ispod broda i odjednom u travi vidim da se nesto krece. Ubrzo shvatim da je to hobornica i zovem Marinu da izadje iz kabine i vidi je. Nismo opremljeni za hvatanje hobotnica ali taj prizor je nezaboravan, gde ona trazi svoj plen u travnatoj oazi uokvirenoj peskom i tirkiznom vodom.
Spremamo se za nastavak putovanja...