KATAKOLON - GRCKA
Sunčano jutro nas docekuje u Grčkoj. Iz broda vidimo malo primorsko mesto sa dugačkom peščanom plažom. Prvi put na ovom putovanju nas ne čekaju autobusi za transfer od broda do grada, jer smo već u gradu. Išetamo iz broda i polako peške do rive. Osećam se kao da sam došla kući. Kafići na obali su se brzo popunili turistima, kao i radnjice u uličicama tog slatkog gradića.
Konačno normalan internet! Sunčali smo se i uživali u opuštenoj grčkoj atmosferi i akumulirali još malo martovskog sunca.
Ponovo je u 18h bilo isplovljavanje a ispratili su nas tamni oblaci. Čim smo zaplovili , počela je kiša. No, to nas više nije interesovalo jer su pred nama bila 2 dana plovidbe i razna dogadjanja na brodu. Za divno čudo u ovom delu Mediterana, nije bilo onako velikih talasa.
Na otvorenom moru dočekasmo i Banetov rodjendan, pa je i on dobio čestitku od kapetana a mi smo se počastili koktelom i pivom na palubi a uveče smo se opet igrali u kazinu ;)
ITALIJA
Preplovili smo Jonsko more i kroz Mesinski moreuz uplovili u Tirensko more. Obala Italije nam je bila sa desne strane a Sicilije sa leve. Naša sledeća luka u kojoj izlazimo je Civitavekia - luka Rima. Nismo želeli na 2-3 sata da idemo u Rim, jer smo prethodne godine proveli predivnih 5 dana u večnom gradu, čak smo iznajmljenim autom došli do obale i njihove plaže - Lido di Ostia. Zato smo odlucčili da istražimo Civitavekiu.
CIVITAVEKIA
Predivno sunčano jutro i mi uplovismo u glavnu rimsku luku. U njoj mnogo raznih kruzera i ostalih brodova. Obilazimo grad i penjemo se na tvrdjavu ali nas jak vetar tera da se zavučemo u kafić. Malo smo se ipak prošetali uskim uličicama jer je tu vetar bio slabiji. I polako se suočavamo sa osećanjem pritajene tuge jer nam se bliži kraj ovog fantastičnog putovanja.
Poslednje sate na brodu koristimo da uživamo u teretani, sauni i dzakuziju a ja sam više puta boravila u parnom kupatilu, jer mi je ono najviše prijalo za sinuse.
CIVITAVEKIA
Predivno sunčano jutro i mi uplovismo u glavnu rimsku luku. U njoj mnogo raznih kruzera i ostalih brodova. Obilazimo grad i penjemo se na tvrdjavu ali nas jak vetar tera da se zavučemo u kafić. Malo smo se ipak prošetali uskim uličicama jer je tu vetar bio slabiji. I polako se suočavamo sa osećanjem pritajene tuge jer nam se bliži kraj ovog fantastičnog putovanja.
Poslednje sate na brodu koristimo da uživamo u teretani, sauni i dzakuziju a ja sam više puta boravila u parnom kupatilu, jer mi je ono najviše prijalo za sinuse.
Toliko različitih gradova smo posetili, osetili jedan potpuno drugi svet, kulturu i podneblje. Srce i dusa su nam puni i a baterije napunjene do nekog sledeceg putovanja. Još nas čeka finale ovog itinerera a to je da se u Savoni snadjemo i nekako vozom stignemo do Milana.
SAVONA
Iskrcavanje je bilo mnogo brže nego ukrcavanje. Sada je trebalo da nadjemo taksi i odvezemo se do železnicke stanice. Silazimo sa broda i vidimo da svi putnici imaju istu zamisao kao i mi, da uhvate taxi! Bilo je i onih koji su u paketu sa krstarenjem imali i transfer do nekog aerodroma i oni su imali svoje autobuse a mi ostali kako se snadjemo. Pitam ja devojku sa broda gde je stanica a ona mi kaze, nije baš blizu, jedno 30min peske. Dobro, da čujem još neko mišljenje, odem do jednog autobusa i pitam vozača a on mi pokaže rukom, kao, to je tu.
Krenemo mi sa 3 kofera peške, jer bolje je da idemo nego da stojimo u redu za taxi. I idemo, idemo i pitamo usput za pravac i svi nam govore da smo na pravom pravcu i da samo idemo napred. I tako smo prepešacili, vukući kofere preko cele Savone. Usput smo videli lepe zgrade i uredjene ulice ali sa koferima nismo bas uživali. Nekako stigosmo do stanice.
Iskrcavanje je bilo mnogo brže nego ukrcavanje. Sada je trebalo da nadjemo taksi i odvezemo se do železnicke stanice. Silazimo sa broda i vidimo da svi putnici imaju istu zamisao kao i mi, da uhvate taxi! Bilo je i onih koji su u paketu sa krstarenjem imali i transfer do nekog aerodroma i oni su imali svoje autobuse a mi ostali kako se snadjemo. Pitam ja devojku sa broda gde je stanica a ona mi kaze, nije baš blizu, jedno 30min peske. Dobro, da čujem još neko mišljenje, odem do jednog autobusa i pitam vozača a on mi pokaže rukom, kao, to je tu.
Krenemo mi sa 3 kofera peške, jer bolje je da idemo nego da stojimo u redu za taxi. I idemo, idemo i pitamo usput za pravac i svi nam govore da smo na pravom pravcu i da samo idemo napred. I tako smo prepešacili, vukući kofere preko cele Savone. Usput smo videli lepe zgrade i uredjene ulice ali sa koferima nismo bas uživali. Nekako stigosmo do stanice.
I tako misleći da smo kupovinom karte završili posao, ulazimo u voz koji je lep i moderan. U jednom kupeu je bila gužva pa smo prešli u drugi gde je bilo mesta za sedenje. Vozimo se duž obale Jonskog mora i uživamo u pogledu na mesta koja nam promiču i u jednom trenutku meni padne pogled na vrata tog kupea i ugledam natpis "I clas"! Woow, pa mi smo sa kartama II razreda seli u I. Kao pravi! Sad razmišljam, ako nam dodje kontrola, da pričam na srpskom i pravim se da ništa ne razumem. Po kartama znamo da treba u Djenovi da presednemo na voz za Milano i sada počinju da se redjaju razne stanice sa natpisom Genova i još neki prefix. Očekujemo da nešto najavi Genova centrale ili slično ali ništa se ne dešava i kada smo se već zabrinuli da ne produžimo dalje, voz staje ispred nekog tunela i tu izadjoše skoro svi putnici. Mi shvatimo da je to Genova centrale, iako nigde ništa, niti piše, niti neko javlja. Izdjosmo i mi (kud svi...tu i mi :)
GENOVA
I ne verujemo očima - mi smo svi izašli na oko 500m od stanice, jer je voz tu stao. Nije problem da malo pešačimo ali smo mogli da ostanemo da sedimo, promašimo stanicu i nikom ništa.
Dobro nas je poslužio osećaj. Još ja razmišljam, kad naidje kondukter da ga napadnem sa pitanjem ali ni traga od nekog službenog lica. Kao u vozu, ni na peronima ne možeš da vidiš službeno lice. Gledamo semafore iznad perona i vidimo da neki voz za Milano ide sa nekog perona pa se uputimo tamo. Stiže neki voz i konačno kondukter izlazi iz njega. Brzo ga uhvatim i pokažem kartu (na kojoj, by the way, nista ne piše osim Milano) ali on odmahuje glavom i kaže da to nije taj voz i da čekamo jos 1,5 sat na nekom drugom peronu. Ok, čekaćemo, taman da popijemo kapućino u staničnom bifeu a u Milano kad stignemo nema veze.
Sedim tako u bifeu i čekam Baneta, koji je otišao da kupi veliku flašu vode i nema ga čitavu večnost i kroz staklo ugledam na staničnom zidu neki aparat u koji ljudi ubacuju karte i on im vrati poništenu. Jooj, pa mi ni to nismo uradili sa našom kartom, kada smo dolazili. Sad ću to obaviti, čim stigne Bane. Ali njega nema i dalje. Gledam na sat i ne verujem, još 10min do polaska voza a njega nema. Kod mene u torbi mu je mobilni, tako da ne mogu ni da ga zovem. Već nervozno ustajem i razmišljam šta da radim sa 3 kofera i tašnom, nit da krenem nit da čekam i eto u 5min do polaska voza trči on sa vodom. Pobogu gde si bio! Kaže: izgubio sam se! axaxaxaaaa. Smejem se od sve muke ali sad nam sledi trčanje niz stepenice do podzemnih hodnika i traženje tog perona. Da ne opisujem tu trku kao na filmu (ali vežbalo se po raznim aerodromima), mi stižemo na peron i ulećemo poslednji u voz. Ja tada shvatam da ponovo nismo poništili kartu 😱. E sad mi sledi ubedjivanje, ako dodje kontrola. I opet sedamo u I klasu jer u II nema ni noga gde da se stavi a pogotovo ne i naši koferi. Kad smo već u prekršaju neka bude sa stilom. Sedamo u I razred i do Milana uživamo u pogledu na predivni krajolik Lombardije, čak smo i preko reke Po prešli.
U vozu nas je poslužila sreća pa kontrola nije došla (verovatno zato što smo pošteno kupili kartu :) a ostalo nismo znali.
MILANO
U Milanu smo imali rezervisano noćenje i avion sa aerodroma Malpensa. Železnička stanica u Milanu je fantastična i ogromna, mnogo veća nego u Rimu.
Tu smo se divili lepoti grandioznog objekta i potražili garderobu da ostavimo kofere ali kada samo bacili pogled na cene čuvanja kofera na sat i pomnožili sa 2 dana odmah smo odustali i pozvali taksi da nas odveze na našu adresu. Posle ćemo se snalaziti prevozom bez prtljaga.
Smeštaj je bio u malom hotelu u lepo uredjenom dvorištu a blizu autobusa i metro stanice. Čim smo se malo osvežili, krenuli smo u istraživanje iako je već bilo popodne uveliko ali Milano-noću nas zove!
Na automatu za metro-karte smo kupili jedinstvenu kartu za sve prevoze za 2 dana i krenuli u centar, gde se uostalom u Milanu sve i nalazi. Na prvom mestu je naravno katedrala Duomo i Galerija Vitorio Emanuele, Skala i zamak Sforca. Sve smo to mi obigrali za jedno veče i ajmo sad nazad na spavanje.
U našoj uličici na ćošku je mali kineski kafe, kafe je italijanski ali ga drže kinezi i tu smo pronašlu odličan kapućino za 1,5e, kao i sokove i sendviče. Pošto smo lepo doručkovali krećemo u dnevno razgledanje centra Milana. Imamo avion tek u 21h pa tako imamo vremena da obidjemo i neke znamenitosti kao što je crkva Santa Maria delle Grazie u kojoj je Lepnardo da Vinči naslikao Tajnu večeru i razočarano zatičemo natpis da trpezarija u kojoj se nalazi freska, nije više dostupna za turiste. Odatle idemo da vidimo milanski grand kanal Navaglio, koji je čuven po restoranima na šetalištu ali i tu nemamo sreće jer je vreme oblačno i retko koji restoran uopšte radi a ni jedan nema stolove napolju. Baš šteta.
U našoj uličici na ćošku je mali kineski kafe, kafe je italijanski ali ga drže kinezi i tu smo pronašlu odličan kapućino za 1,5e, kao i sokove i sendviče. Pošto smo lepo doručkovali krećemo u dnevno razgledanje centra Milana. Imamo avion tek u 21h pa tako imamo vremena da obidjemo i neke znamenitosti kao što je crkva Santa Maria delle Grazie u kojoj je Lepnardo da Vinči naslikao Tajnu večeru i razočarano zatičemo natpis da trpezarija u kojoj se nalazi freska, nije više dostupna za turiste. Odatle idemo da vidimo milanski grand kanal Navaglio, koji je čuven po restoranima na šetalištu ali i tu nemamo sreće jer je vreme oblačno i retko koji restoran uopšte radi a ni jedan nema stolove napolju. Baš šteta.
Šetamo tim krajem i pored jezerca gledamo patku sa pačičima kako opušteno pliva. Lepo smo se našetali i popodne oko 17h smo se vratili po stvari i taxijem do stanice odakle polaze autobusi na aerodrom.
 |
     
Milano je ostavio na nas utisak ogromnog, lepo uredjenog i opuštenog grada. Posle 20 dana arapskih gradova ovi evropski su nam došli kao šlag na torti a trešnjica na vrhu je svakako Costa Mediteraneo, kao jedan svetski opremljen grad-hotel i još na vodi.
Sa ovog putovanja, koje slobodno mogu da nazovem-putovanje snova, nosićemo uspomene u glavi i u srcima celog života.
Da li bi opet išli na krstarenje kruzerom - naravno DA.
Ono što mi jedino smeta na tim krstarenjima je što su sve ture napravljene po principu jedna luka-jedan dan. Meni je to premalo za bilo koje mesto a pogotovo za gradove kao što je Rio de Janeiro ili bilo koji svetski veći grad.
Ali ovo krstarenje od Dubaija do Savone, koje nam je palo kao sa neba, bilo je dozirano baš kako treba, kao i plovidba po mirnim morima i okeanu po toplom vremenu u martu.
Ko zna koliko je još krstarenja pred nama ali će ovo svakako imati počasno mesto u našem sećanju jer je bilo prvo na kruzeru, posebno i fantastično.
|
